Ideja vinskog viteštva rodila se u Švajcarskoj još pre tri stotine godina sa zadatkom da razvija i širi kulturu pijenja vina i odvajanja vina od ostalih pića. Vinski vitezovi su najodaniji poštovaoci vina koji su se promivisali u njegove zaštitnike, organizovali u udruženja, vinske redove po ugledu na evropske iz srednjeg veka. Pripadnici vinskih redova sebe smatraju čuvarima časti vina, trude se da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina i da u maniru pravih vitezova, najbolja vina svoje zemlje razmenjuju sa vitezovima drugih zemalja. S vremenom su se vinski redovi širili po Evropi i svetu i danas ih ima oko 550. Za razliku od evropskih, nastanak naših vinskih redova datira od skora. Najstariji vinski red je Arena Zabatkiensis (Subotički pesak) oformljen 22. januara 2001. godine u Hajdukovu, Palić.

Pre tri godine je na Saboru vinskih redova na Paliću, potpisana povelja o saradnji vinskih redova Srbije, a godinu dana kasnije na Saboru u Bajši, dogovoreno je da se napravi korak dalje i osnuje Savez vinskih redova Srbije. Ovih dana je dovršena registracija i ozvaničen početak rada Saveza vinskih redova Srbije sa sedištem u Bajši. U Srbiji trenutno ima osam registrovanih viteških redova, a tri su u osnivanju ili u procesu registaracije.
Gospodin Tot Janoš, predsednik Saveza vinskih redova Srbije i veliki majstor Bačkog vinskog reda „Sveti Đorđe" iz Feketića o tome kaže:
-Suština svega je što više širenje viteških redova, da svako selo ima svoj vinski viteški red, jer se vitezovi bave i kulturom vina i poboljšanjem njegovog kvaliteta, kao i načinom njegove potrošnje. Za vitezove važi da dosta vina umemo i znamo popiti da se ne opijemo. To je jedna vrsta umetnosti, da pijenjem postajemo simpatični i veseli (ne pijani), one koje društvo voli. S duge strane, kvalitetno vino prouzrokuje rast auditorijuma koji troši vino, koje je izuzetno zdravo piće. Zna se da rakija, vino, pivo utiču na čoveka, a jedino je uticaj vina pozitivan - objasnio je gospodin Tot.
Međutim, vinski vitezovi Srbije otišle su i korak dalje. Prvog dana Karlovačkog Grožđebala 2013, u Svečanoj sali Magistrata potpisana je izjava o namerama za saradnju Saveza vinskih redova Srbije sa Asocijacijom mađarskih vinskih redova. Sledi razrada pravilnika o načinu dalje saradnje sa mađarskim, koja će omogućiti saradnju i sa drugim vinskim redovima iz Evorpe, jer je dalji razvoj ove viteške priče bez iskustva, podstreka i znanja o tome kako, na koji način i koji je pravac daljeg kretanja, nemoguć bez onih koji su kroz to prošli.
A šta to konkretno znači, gospodin Tot kaže:
-Od dobrog grožđa se može napraviti i dobro i loše vino. Naši vinari su postigli jedan visok nivo kvaliteta vina, ali uvek može drugačije, bolje. Pre tri-četiri godine vitezovi su pomogli da se u jednom kraju gde se pravila loša vina (zbog lošeg negovanja vinograda i tehnologije), danas prave dobra, da čak pobeđuju na visnkim smortama. Naše znanje treba da prenesemo na što više vinara. Nedavno smo održali Skupštinu u Vlasotincu, gde takođe imaju odlično grožđe, ali prosečna vina, a mi želimo da im pomognemo da njihova vina budu dobra kao njihovo grožđe. To je dobitna kombinacija u tom poslu.
Znanja iz evropskih vinskih redova, u ovom slučaju mađarskih, preko vinskih redova u Srbiji, prosleđujemo do naših vinogradara i vinara. Pored toga mi negujemo i kulturu tog kraja, a vinski red, koji stasava na jednom području, propagira potrošnju njihovog vina.
Nije slučajno što je na otvaranju Grožđebala u Sremskim Karlovcima potpisan protokol o saradnji. Sremski Karlovci, možda najpoznatiji vinogradarsko-vinski kraj u Srbiji, u Vojvodini sigurno, još nema svoj viteški red i nije ustoličio vinske vitezove. Razlog za to je verovatno što su se ljudi okrenuli suviše poslu, proizvodnji i prodaji. Ali, da bi vina bila još bolja, po mišljenju gospodina Tota, u sve to treba uneti malo duha, kulture, tradiciju i naravno, ljubav. Zato su tu vitezovu da pomognu. To je jedan razlog zašto su za potpisivanje ovog važnog sporazuma Savez vinskih vitezova Srbije izabrao baš Sremske Karlovce. Drugi razlog je što su Turci ovde uništili zasade vinograda. Turci su otišli, a vitezovi i vinogradi su se vratili.