„Da li će se i sa ovog skupa, koji je neopravdano malo posećen, privrednika gotovo da i nema, da li će se shvatiti pitanje turizma kao ozbiljno. Da li smo u organizaciji državne uprave turizmu dali adekvatno mesto? Da li ćemo i dalje ostati jedina zemlja u evropskim okvirima u kojoj naziva turizam nema ni u jednom resoru državne uprave?“
Ovo su samo neka pitanja koja je u uvodnom izlaganju na Godišnjem skupu turističke industrije u okviru 46. Međunarodnog sajma turizma održanog od 3. do 6. oktobra u Novom Sadu, u Kongresnom centru „Master“, postavio uvaženi prof. dr Slobodan Unković. Godišnjem skupu turističke industrije prisustvovali su Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnosti polova Miroslav Vasin, direktorica TO Srbije Gordana Plamenac, direktor TO Beograda Dejan Veselinov i mnogi drugi.
Dr Slobodan Unković, profesor Univerziteta Singidunum, je govoreći na temu „Statistički pokazatelji u turizmu i svetski trendovi do septembra 2013. godine“, povukao paralelu sa učinkom domaćeg turizma i mestu koje ova privredna grana zauzima u Srbiji. Svoje izlaganje započeo sa konstatacijom da je Srbija ostavarila relativno dobre rezultate, kada je u pitanju turizam, uzimajući za primer pokazatelje za prvih osam meseci 2013. godine. Pojam relativno je obrazložio podacima da je međunarodni turizam u 2012. godini ostvario milijardu i trideset pet miliona učesnika u svetskim razmerama, da će se, prema predviđanjima Svetske turističke organizacije ostvariti očekivani nastavak povoljne razvojne tendencije ove privredne grane (koja beleži rast od 2010. godine) sa rastom od 3,5 do 4%, što podrazumeva blizu 40 miliona novih turista u međunarodnom turizmu, a da će Srbija povećati svoj inostrani turistički promet za 11%, sa deviznim prihodom nešto većim od milijardu američkih dolara (ovom prilikom prof. Unković se pozvao na prvu knjigu koju je dobio kao student na Univerzitetu Stenford, SAD - „How to Lie with Statistics“; statistikom možete sve da dokažete).
Međutim, postoji problem položaja turizma u ukupnom društvenom i privrednom razvoju Republike Srbije. Podsećanja radi, Španija je još za vreme generalisimusa Fransiska Franka, 60-tih godina prošlog veka, udarila temelje savremene turističke industrije velikim ulaganjima u saobraćajnu infrasturkturu i stimulativnim instrumentima fiskalne i kreditne politike za privlačenje stranog kapitala. SFRJ je 1989. godine bila na desetom mestu rang liste turističkih najpoznatijih zemalja sveta, ostavljajući Tursku daleko iza sebe. Danas Turska očekuje 26-27 milijardi dolara prihoda od turizma. U određenoj fazi razvoja, pre nekih 15-tak godina, ona je shvatila šta znače resursi sa kojima raspolažu i kako se preko turizma mogu rešavati mnogi drugi problemi. Španija ima Ministarstvo za industriju, energetiku i turizam i da nema prihoda od turizma, koji će ove godine biti preko 65 milijardi dolara, kako bi Španija rešavala svoje energetske probleme. Kako bi industrija mogla da obezbeđuje savremenu opremu iako je u krizi, da svetla tačka nije turizam.
Svetski turizam grabi neviđenim tempom, nošen od strane turističkih velesila SAD, Španije, Kine kao treće, Ruske Federacije kao pete. Ove godine se predviđa da će Kinezi utrošiti 115 milijardi američkih dolara na turistička putovanja i danas su najveći putnici. Nekada najveći putnici Nemci, danas zauzimaju drugo mesto, treći su Amerikanci, a Japanci, nekada na trećem mestu po putovanjima pali su na osmo. Ulazak Kine i Ruske Federacije umnogome je izmenio ranking u grupi deset velikih kada je u pitanju turizam. Promene se uočavaju i u tome što kretanja turista prema toplim morima stagnira, dok raste interesovanje za planinske centre i velike gradove. Ali, dok Beograd i Novi Sad beleže pozitivne rezultate, dotle Niš, u godini obeležavanja jednog velikog i za svet važnog događaja, XVII vekova Milanskog edikta, beleži minus čak do 7% i zatvara se jedan kultni hotel u centru grada. Slično je i sa planinskim centrima, gde Zlatibor i Kopaonik imaju pozitivne rezultate, dok Stara planina sa jednim hotelom i postojećom saobraćajnom infrastrukturom ne može da drži nivo.
Turistička industrija, turistička privreda nema značaja ako nije rešen problem
saobraćajne infrasturkture. Koridor 10 trebalo je da bude završen pre OI u Atini (2000)?!! Turizam ne može da funkcioniše ukoliko nisu rešeni osnovni problemi infrastrukture jer se ni jedna turistička zemlja sveta nije afirmisala, niti su hotelijeri ostvarili dobre rezultate, da nisu imali rešen problem infrasturkture, čistoće i s tim povezano funkcionisanje komunalnih službi. Kao primer dobre prakse prof. Unković je pozdravio otvaranje vazdušne luke Ponikve, kod Užica, koji će dati šansu za još veći razvoj ove regije i dodao:
-U ovakvoj situtuaciji kakva jeste, sa ovakvim tretmanom turizma, ostvarujemo bolje rezultate zahvaljujući aktivnostima TO Srbije, Vojvodine, Beograda, Novog Sada i svih ostalih TO. Ali, u celovitom sistemu država Srbija nije donela stratešku odluku da je turistička industrija jedan od osnovnih pravaca ukupnog društvenog i privrednog razvoja zemlje. Poruka državi, Vladi Vojvodini, Novom Sadu i Beogradu i drugima, da turizam, ako ga budemo tretirali na ovakav način, mi ćemo se samo hvaliti relativnim-obmanjivati se statističkim podacima, ali na relativno niskom nivou. Turizam je izašao iz ekonomske krize 2010. godine, iako ekonomska kriza hara svim drugim sektorima privrede, turizam u tirističkim zemljama i u svetu grabi napred, a mi nedovoljno koristimo tu činjenicu - zaključio je prof. Slobodan Unković
