Drugi Srpski festival vina i rakije održan je 18. i 19. oktobra u Hotel Falkenstejner u Beogradu, na kojem su dodeljene medalje, pehari najuspešnijim proizvođačima vina i rakije, proglašenim na Nacionalnom takmičenju za najbolja vina i rakije-Srbija 2013. održanom od 14. do 16. oktobra. Na takmičenje je prispelo 87 uzoraka vina i 45 uzoraka rakije iz Srbije i Republike Srpske, a zaslužene medalje je dobilo 34 belih, 36 crvenih vina i svih 45 rakija. Šampionske titule osvojili su „Braća Tomašević“ iz Prijepolja, za rakiju od šljive prepečenica iz 1994. godine i Destilerija DI BONIS iz Subotice za rakiju Komovica iz 2009. godine.

Šampionske titule u kategoriji belih vina osvojila je Vinarija “Aleksandrović”, Vinča-Topola, za belo vino Trijumf Gold 2012. godine, Vinarija “Kovačević” iz Iriga, za Rose vino Rosetto iz 2013. godine i Mali podrum “Radovanović”, Krnjevo za crveno vino Cabernet Franc-Sauvignon iz 2011. godine. Velibor Pešić, predsednik UO Srpsko vino kaže da je manifestacija ispunila očekivanja, da su se na njoj pojavili veliki proizvođači, oni koji su mogli da potvrde kvalitet srpskih vina. Po rečima gospodina Pešića, Drugi festival srpskog vina i rakije je sekundarna manifestacija, a primarno je bilo Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakije koje je ove godine podignuto na jedan viši nivo, zahvaljujući posmatraču, Gvidu Baldeskom (Guido Baldeschi) iz Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino – OIV, sa sedištem u Parizu i međunarodnom sastavu žirija, kada je u pitanju vino, koji je garantovao objektivnost i nepristrasnost (žiri je radio u sastavu: predsednik prof. dr Slobodan Jović i članovi: Federika Bonelo-Italija, Vladimir Capelik-Rusija, Darinko Ribolica-Slovenija, Vladimir Hronski-Slovačka i Slobodan Čapin- Hrvatska).
Na žalost, kod rakije ocenjivanje je vršio mešoviti žiri (u sastavu, prof. dr Ninoslav Nikićević kao predsednik i članovi: prof. dr Vele Tešević, mr Branko Popović, dipl. ing. Ivan Urošević, prof. dr Janez Hribar, Nađorđi Laslo, Vesling Budimpešta), pa se potpuna objektivnost nije mogla obezbediti. Pitanje arbitraže trebalo bi biti rešeno već sledeće godine. Najveće ocene, od posmatrača OIV-a su dobili organizatori takmičenja, kako zbog opšteg utiska tako i zbog kvaliteta ocenjivača, koji arbitriraju i na svim svetskim takmičenjima.
Ostaje žal što na ovom takmičenju nije bilo prisutno više učesnika, tim pre što se pružila jedinstvena prilika da proizvođači provere kvalitet svojih vina i rakije za kotizaciju po minimalnoj ceni od 1.700 dinara za etiketu, koja ne pokriva ni troškove izrade diploma, medalja i pehara, a sa druge strane uzorci se šalju na neka međunarodna takmičenja gde je kotizacija od 100-300 evra. Na pitanje, da li je ovo i put da preko stuke i stučnih ljudi nađemo put ka Evropi i dalje, gospodin Pešić je objasnio:

-To jeste cilj, jer dvojica sudija koji su bili ovde su i vlasnici listova, i predsednici udruženja somelijera (Vladimir Capelik-Rusija i Vladimir Hronski-Slovačka) i to puno znači, jer oni kroz svoje reportaže i kroz svoje izveštaje sa ocvenjivanja i te kako šire sliku o našim vinima, što olakšava plasman srpskih vina na ta tržišta. I to je krajni cilj, da se vina prodaju, a da vinari, ono što su uložili valorizuju kroz prodaju, da bi mogli da nastave da rade, i da od toga imaju koristi.

*Ovo je samo segment vaše aktivnosti na promociji i afirmaciji srpskog vina. Šta Udruženje Srpska vina radi i šta planira u budućnosti?

-Mi smo se orijentisali na određen broj manifestacija koje bi trebale da približe našim potrošačima i građanima srpska vina kako bi shvatili da su naša vina izuzetno kvalitetna i da mogu da stanu rame uz rame sa ostalim svetskim vinima. Zamerka da su naša, domaća vina skuplja od stranih, nije tačna. Kvalitetna domaća vina koja mi plaćamo 8, 10 i 15 evra, na tržištima ozbiljnih zemalja koštaju od 50 do 100 evra, a ona strana vina koja dolaze na naše tržište nisu najkvalitetnija vina. Na žalost, bez obzira što je pravilnik o analizi vina iz uvoza donet, Ministarstvo poljoprivrede nema mogućnosti da uradi te analize, a mi kao zaštitnici srpkih vinara, nemamo dovoljno sredstava za to.

*Vi ste krenuli u priču obučeni u tradicionalnu srpsku nošnju. Da li smatrate da bi celu priču trebalo povezati i da se srpska vina, folklor, pesma, srpska jela „spakuju“ kao jedan jedinstven proizvod?

-To jeste izazov i možda i rešenje za mnoge probleme. Treba spojiti sve zajedno, na jednom mestu prikazati vinare, rakijaše, i proizvođače suhomenatih proizvoda i naše tradicionalne hrane. Trebalo bi ustanoviti jednu ozbiljnu manifestavciju, međutim, mi kao pojedinci koji ulažemo svoja sredstva ne možemo to da uradimo bez pomoći, da li društveno odgovornih firmi ili države, kojoj bi to trebalo da bude prioritet. U svakom slučaju, država bi trebala da prepozna manifestacije koje vrede podržati, u koje vredi ulagati, i od koje će imati koristi cela zajednica. Da napravimo manifestaciju kao što je Guča, gde bi vrvelo od hrane i gostiju, gde bi se pila srpska vina i rakije, pržile srpske kobasice, izlagale pršute, sirevi i sve ono što je tradicionalno od ajvara, paprike, kupusa svega što možemo da ponudimo bila bi na ponos i korist svih.

*Da li mi možemo sa ovog festivala vina i rakija, da pošaljemo inicijativu da se srpska vina i rakija, nađu na svim oficijelnim mestima. Ako mi iz budžeta plaćamo javne službe, zašto bi one točile škotski viski i francuski šampanjac, i zašto bi se na polufinalu i finalu Devis kupa pila „Tikveš“ vina, i da se na mestu gde predstavljamo Srbiju gostima iz Francuske, Češke, Kanade, piju makednonska vina, ili da se u centru Sremskih Karlovaca u hotelu nalaze isključivo crnogorska vina.

-Obaveza naše države bi trebalo da bude da se na svim zvaničnim prijemima, sastancima, proslavama, služe isključivo srpska vina i srpske rakije. Vrlo često su mi se obraćali na Dan državnosti Srbije iz naših ambasada da molim vinare i rakijaše da poklone svoje proizvode da bi oni tamo mogli da ponude srpska vina i rakije. Ako imaju para da kupe viski mogli bi da odvoje para i za srpsko vino i rakiju. I to je nešto što bi bilo značajno za odnos prema srpskom vinaru i rakijašu. S druge strane, ako vi predstavljate svoju zemlja, onda bi trebalo da je predstavljate u svim segmentima. Zaboravljamo da svaki stranac koji dođe ovde želi da proba srpsko vino. Njemu ne treba ni francusko, italijansko, već ono što je proizvedeno ovde. Država i ministastvo pomažu kroz subvencije u vinogradarstvu i vnarstvu, ali nedostaje deo podrške kroz manifestacije, predstavljanja, marketing, jer ako toga nema, ne vredi da imamo dobre proizvode ako ne možemo, ili nemamo gde da ih plasiramo. Naša vidljivost je mala. Zato služe ovakve manifestacije na kojima naši proizvođači mogu da pokažu šta mi imamo. Na kraju krajeva, zainteresovanost za naše nacionalno piće rakiju, i sve više vino, pokazuju i predstavnici stranih ambasada i mislim da bi trebali i mogli da učinimo da pored EXIT-a, Guče izgradimo još jedan brend koji bi mogao da predstavlja Srbiju u svetu - zaključio je gospodin Velibor Pešić.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.