Mesto događanja Hotel Falkenstejner, dvorana Biser, vreme događanja 18. i 19. oktobar 2013. godina, a povod II Srpski festival vina i rakije 2013, u organizaciji Udruženja vinara i vinogradara Srbije – VIVIS, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, grada Beograda, Sekretarijata za privredu i Turističke organizacije Beograd i Privredne komore Beograda, na kojem su proglašeni rezultati za preko 80 uzoraka vina, pristiglih na ovo takmičenje.

Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakije – Srbija 2013, se održalo nešto ranije, od 14. do 16. oktobra 2013. godine, po strogim pravilima i uz prisustvo posmatrača, gospodina Gvida Baldeskija (Guido Baldeschi) iz Odeljenja za analitičke metode Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino – OIV sa sedištem u Parizu. Predsednik stručnog i nepristrasnog međunarodno priznatog žirija bio je prof. dr Slobodan Jović, sekretar, dr Aleksandar Petrović, direktor takmičenja, Miroslav Radojčin, i članovi Komisije Federika Bonelo-Italija, Vladimir Capelik-Rusija, Darinko Ribolica-Slovenija, Vladimir Hronski-Slovačka i Slobodan Čapin- Hrvatska.
Svaka manifestacija povezana sa vinom, po rečima prof. Jovića je doprinos širenju vinske kulture, kao kulturnog, Božanskog pića. Stari Grci su govorili da civilizacija dopire dotle dokle i sadnja vinove loze, ostalo su varvari. Ovim i sličnim festivalima u ime vina mi pokazujemo stepen naše civilizovanosti i dajemo svoj doprinos kulturnom razvoju čovečanstva.
Zadovoljstvo ovom manifestacijom prof. Jovića je polovično. Organizacija je bila odlična, a nedostajao je veći odziv vinara. U konkurenciji se našlo 80-tak reprezentativnih vina ali, ipak je ovo mini manifestacija, kojoj je nedostajalo bar 20-30 izlagača više, da bude smeštena u većem prostoru, a razlog tome je verovatno opšta kriza.
Kao zanimljivost sa II Srpskog festivala vina, prof. Jović je izneo izjavu gospodina Gvida Baldeskija iz krovne međunarodne organizacije za vinovu lozu-OIV, da su barrique vina prošlost, i da više nisu u modi, što je kontradiktorno svim velikim francuskim vinima. Osim što se i okviru barrique vina, vina koja su sazrevala u hrastovini i koja imaju elemente hrastovine u sebi, mogu napraviti jako dobra vina, tržište je to koje treba da prihvati ili da ne prihvatiti određeno vino, jasan je prof. Jović i dodaje:
-Organizator je rekao da će napraviti tribinu sa predavačima iz Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino – OIV, na temu trenutnog trenda vina i kakva se vina traže u svetu. Nešto se traži na istoku, nešto na zapadu, gde vladaju različite kulture i ukusi. Važi, rekao sam da se napravi predavanje da se vidi šta se traži tamo, ali i da se paralelno sa tim sprovede anketa među našim vinarima i vinoljupcima, da vidimo šta o tome misle naši proizvođači i potrošači vina. Možda su oni u pravu, ali nemojmo da slepo prihvatamo sve što dolazi sa zapada, čak i kada se radi o konsultatnima iz EU. Mislim da je najvažnije da zadržimo naše, autentično, a sugestije i signale koji nam dolaze sa strane traba da prihvatamo samo delimično i to ono što je logično, što nam daje prodor, što je put ka kvalitetu. Nemojmo da manjina kreira ukus većini.
Nisu sva vina pogodna za barrique, nego samo ona puna i snažna, a vino je veliko, Božansko piće, zato što je raznovrsno, zato što postoji diverzifikacija kvaliteta i sorti vina, polu suva i suva i ona slatka, desertna, barrique i mlada vina, teža i lakša i Burgundac i Frnakovka, Chardonnay, i to je lepota vina i ja se zalažem za svaku vrstu vina, rekao je prof Slobodan Jović.
Da to treba tako da bude potvrda je i sve većeg broja Rose-a na našem tržištu, koje je donedavno bilo prava retkost, a za koje profesor Jović tvrdi da može da bude lepo i veliko vino.
-Kada sam 2002. godine počeo da radim vino u Radmilovcu u okviru Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, nije bilo Rose-a. Pre toga, 80-tih godina prošlog veka bilo je jako puno Rose-a, npr. na ocenjivanju na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kada je bilo 20-30 Rose-a, ali kao vino za potkusurivanje. Ako je bilo loše belo vino, žuto, oksidisano, oporo, sipano je malo crvenog vina da se dobije Rose. Ali činjenica je da, ako ne valja kao belo vino ne valja ni kao Rose. Onda je došlo jedno veliko zatišje sa Rose-ima i osim Rubinogov Rose-a i Rose-a Vino Župe nije bilo drugih. Pre tri godine sam rekao da hoću Rose vino, jer gastronomiji treba nežno i lepo vino koje će da usreći čoveka, da mu uzvisi gastronimiski doživljaj i da se u obrok ugradi kao dijamanstki prsten. Kada je belo vino suviše lako, a crveno taninsko teško, onda je tu Rose kao bajpas, koji se uklapa u mnoga jela. Tako sam pokrenuo Radmilovački Rose, i organizovali smo nekoliko promocija kod čuvenog Pere Pavlovića, vlasnika hotela „Radmilovac“, posle čega su me ljudi pitali „koliko ti toga imaš“, i to sve poznati enolozi iz velikih vinarija su ocenili ovo vino kao izuzetno vredno. Posle toga Rose je počeo da radi Miodrag Mija Radovanović, vlasnik Vinarije “Podrum Radovanović”, pa Miroslav Kovačević, vlasnik Vinarije “Kovačević”, dr Laslo Dujmović, vlasnik Vinarije „Vindulo“, Laslo Boni, vlasnik Vinarije “DiBonis”, tako da hvala Bogu sada imao dovoljno, preko dvadeset i više vrlo uspelih Rose-a, što se videlo na nedavnom Turniru Rose-a, koje je organizovalo Udruženje Evropski vinski viteški red „Sveti Georgije“ iz Novog Sada, u Vinariji „Mačkov podrum“ u Irigu, 12. oktobra, na kome su učestvovali 27 Rose vina, a pobednik je bio Rose iz Vinarije “Molovin”. I to su Rose-i koji se rade kao Rose vina, od crnog grožđa, možda u kombinaciji sa nekim belim, ciljano, koji mogu da učine čoveka zadovoljnim i srećnim – zaključio je prof. dr Slobodan Jović.