Slovačka se najčešće ne prepoznaje kao vinska regija. I to je greška. Ako listate neke od slovačkih sajtova videćete da je poput Srbije svako seosko domaćinstvo imalo svoj vinograd i podrum u kome se skladištilo vino, pa se onda to zapustilo, da bi poslednjih godina došlo do obnavljanja starih i podizanja novih kapaciteta.

 Vinorodna područja Slovačke nalaze se na brežuljkastim položajima što se prostiru severnije od glavnog grada Bratislave, pa sve do Nitre. U vinorodnim područjima istočne Slovačke, na obroncima Hegyalje, dobijaju se vrhunska vina koja svojim kvalitetom ne zaostaju za susednim Tokajcem iz Mađarske. Slovačka se, ipak, može nazvati zemljom belih vina i danas ima 37 službeno registrovanih sorti grožđa od kojih se porizvode uglavnom bela vina.
Među belim vinima najznačajnija su zeleni Veltinac, Rizvanac i Graševina, a među crvenim Frankovka, Lovrijenac i Cabernet Sauvignon. Najznačajniji proizvođači su Château Belá iz Južne Slovačke, vinarija Janoušek pokraj Bratislave, te Ostrožovič, u slovačkom delu Tokaja. Iako se teritorijalno većina tokajske regije danas nalazi u Mađarskoj, ime joj govori o slovenskom duhu. Nastalo je od reči “stokaj”, kojom su Slovaci nekad opisivali ušće reke Bodrog u Tisu, zahvaljujući kojima Tokaj ima klimu pogodnu za proizvodnju svetski poznatih, jedinstvenih vina.
I slovački Tokajci, poput mađarskih, rade se od Furminta (Moslavac), Lipovina (mađarski Hárslevelű) i žutog Muskata.
A sve ovo ispičao nam je gost Drugog srpskog festivala vina i rakije održanog u petak i subotu, 18. i 19. oktobra u beogradskom hotelu Falkensteiner, ekonomski savetnik u slovačkoj ambasadi, gospodin Jan Štark.
Gospodin Štark se odazvao pozivu svog prijatelja, predsednika Udurženja Srpsko vino, gospodina Velibora Pašića, ujedno i organizatora ovog, po svim kriterijumima uspelog vinko-rakijskog druženja.
Gospodin Jan Štark je tri godine na službovanju u našoj zemlji, odlično govori srpski, a i o našim vinima se pohvalno izrazio:
-Mislim da u vinskoj kulturi imate tradiciju i da su dobra vina i na teritoriji Vojvodine tako i na teritoriji centralne Srbije. Ništa slabijeg kvaliteta nisu ni rakije, a jedna od rakija iz Srbije bila je ove godine i na mojoj svadbi, otkrio nam je gospodin Štark, kao i da se uz srpsku rakiju pilo slovačko vino.
A o slovačkim vinima mišljenja je da se poslednjih godina stanje u tom segmentu značajno poboljšao u kvalitetu, da se otvaraju nove vinarije, male, po uzoru na svetske, a benefit je taj da i ljudi sve više stiču naviku pijenja vina.
Kulutra pijenja vina u Slovačkoj je bila nekako u zapećku i pivo je bilo to piće koje se vezivalo za slovački nacion. Međutim, vino sve više zauzima mesto koje mu s pravom pripada, ali u navici Slovaka još uvek nije konzumiranje žestokih pića poput rakija, pa tako ni proizvodnja nije velika.
A da je naša dobra i kvalitetna dokaz je da se privatnim kanalima naša rakija našla i na najbogatijoj i najveselijoj-svadbenoj trpezi. Nećemo da otkrijemo koja je to bila rakija, to je na kraju krajeva stvar ukusa, ali je sigurno da je rakija, oblast o kojoj proizvođači iz ove regije predstavljaju svetski autoritet, a koji je u matičnoj zemlji nedovoljno iskorišćen.