• Prethodna
• 1 of 8
• Sledeća

Na Nacionalnom takmičenju za najbolja vina i rakije “Srbija 2013” održanom od 14. do 16. oktobra u Beogradu, po strogim pravilima i sa stručnim i nepristrasnim međunarodno priznatim žirijem, od ukupno prijavljenih 45 uzoraka rakije, zaslužene medalje je dobilo svih 45 proizvoda. Ipak, dve rakije su se posebno izdvojile osvojivši šampionske titule: u kategoriji šljivovica: Prepečenica iz 1994. godine “Braće Tomašević” i u kategoriji ostalih rakija, rakija Komovica iz 2009. godine destilerije “DiBonis” iz Subotice, vlasnika Lasla Bonija.

Pored šampionske nagrade destilerija “DiBonis” osvojila je još i 9 zlatnih, 8 srebrnih medalja i na najbolji način predstavila se srpskoj publici, pošto je već zauzela vrlo dobre pozicije kod naših suseda. Naime, na prestižnom Svetskom kupu rakije, voćnog i vinskog destilata, na XX Međunaronom takmičenju za rakije koje je održano u mađarskom gradu Đuli 2012. godine u elitnom društvu srednjoevropskih i proizvođača rakije jugoistočne Evrope, destilerija “DiBonis” osvojila je priznanje za najbolju destileriju Svetkog kupa, za najbolju destileriju iz Srbije, za najbolji destilat iz Srbije – specijalnu rakiju od viljamovke, šampionsku nagradu za četiri rakije i devet zlatnih i trinaest srebrnih medalja, što je najbolji rezultat za rakije iz Srbije ostvaren na nekom međunarodnom takmičenju.
Ime gospodina Lasla Bonija na pretraživačima uglavnom se stavlja u kontekst Vinrarije “DiBonis”, ali Nacionalno takmičenje i Drugi festival vina i rakije “Srbija 2013” bio je dobar povod da se apostrofira i proizvodnja rakije, iza koje stoji isti vlasnik, majstor ili umetnik, kako-god.
Zvanično, destilerija „DiBonis“ postoji od 2008 godine, ali proizvodnja je počela znatno ranije, 1991/2. godine kada se proizvodilo šest rakija samo za potrebe kuće, kao poklon poslovnim partnerima i prijateljima. Prelomna tačka bila je nabavka savremenog uređaja za destilaciju, koji je omogućavao „dobijanje finalnog proizvoda u jednom potezu“, seća se gospodin Boni i kaže:
-Kada sam video kakve rezultate to daje, a na osnovu rezultata koje su ostvarili neki uzorci koje sam poslao na takmičenje u Budimpeštu, sledeće 2008. godine sam kupio destileriju nemačkog proizvođača Kothe, najsavremeniji kompjuterizovani uređaj koji i dan danas koristim. Da bi se dobila kvalitetna rakija neophodno je obaviti svaku od operacija koje čine proizvodni proces od berbe plodova, prerade, alkoholnog vrenja, destilacije pa do odležavanja i formiranja rakije kao pića. Ali moram da naglasim da je osnova za dobru rakiju prvoklasno i zrelo voće i da 70-80% kvaliteta rakije dolazi upravo od voća.
Za svoje rakije od breskve, dunje, kajsije, jabuke, kupine, loze, maline, šljive, trešnje, viljamovke, višnje, zove, šumske jagode i dr. gospodin Boni sirovinu dobija iz svog voćnjaku ili u okolini plodne i za voćne vrste idealne subotičko-horgoške regije.
A na pitanje da li se i u čemu razlikuje rakija iz centralne Srbije od one sa severa Bačke, Laslo Boni odgovara:
-U Srbiji ovako modernu tehnologiju malo ko koristi i to je sasvim druga filozofija pravljenja rakije. Lepa je i ta tradicionalna proizvodnja ne kažem, ali se sa tradicionalnom metodom ne može napraviti kvalitetna rakija, odnosno veće količine istog kvaliteta, pod uslovom da obezbedimo istu homogenu masu od koje pravimo rakiju. Ovo je mnogo lakši nego klasičan način, jer prema staroj metodi u svakom momentu sve zavisi od čoveka, a ovde, kada se jednom dobro podesi uređaj taj ciklus može nebrojano puta da se ponovi, samo treba znati dobro podesiti. A pošto od 2007/8. godine to radim, već imam prilično iskustvo u tome.
Upoznat sam dobro sa rakijama i tradicijama okolnih zemalja, pogotovo Mađarske koja je izuzetno napredovala u ovoj oblasti. Njihova rakija - palinka, je nacionalni ponos. Oni štite i vode brigu o tom svom proizvodu, i mada nekada nisu imali baš dobar kvalitet, sada su proizvodnju palinke, koja podrazumeva kvalitet, razvili do te mere da su se popeli do svetskog vrha. Puno sam naučio od njih i kao član žirija na mnogim međunarodnim takmičenjima u Mađarskoj, tako da ne znam koliko hiljada rakija sam zahvljujući tome probao, ocenio i stekao izuzetno bogato iskustvo.
Gospodin Boni nema svog favorita među svojim rakijama ali voli da izdvoji rakiju od jabuke, koja je skromna, a zna da bude toliko „elegantna, fina i neverovatna“, rakiju od trešnje, koju nije lako napraviti, pa šljivovicu, kajsijevaču i viljamovku, dunjevaču, rakiju od zove i maline, jer sve su one na neki način interesantne i predstavlju izazov.
I na kraju, ostala je dilema da li sebe smatra vinarom ili proizvođačem rakija, Laslo Boni kaže:
-To je teško pitanje za mene jer ja volim i jednu i drugu oblast. Daleko sam više angažovan u vinarstvu, a rakija mi je donela više uspeha i priznanja. Vino je za mene „teža kategorija“ pošto se njime bavi ceo svet, a rakijom srednja i jugoistočna Evropa. Ali jako je lepa i interesantna i jedna i druga oblast. Ja jako mnogo volim da eksperimentišem, a rakija ima još neotkrivene dimenzije, mnogo onoga što ne poznajemo. Mene privlači to nepoznato i još nedokučeno, jer ako samo nešto promenimo u redosledu tehnološkog postupka, sigurno ćemo dobiti neki novi kvalitet – rekao je gospodin Laslo Boni.