• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Neki Škotlanđanin je izjavio da stojeći možeš jesti, ako moraš, možeš voditi ljubav, ako umeš, ali greh je stojeći piti plemenito piće kakvo je viski, jer mu se time oduzima identitet.
U Srbiji bi se to isto moglo reći za nacionalno srpsko piće – rakiju. Jer, da bi se ispunila čula i doživeo pun ukus, žurbi i bahatosti nema mesta. Rakija se peče polako, uz dobro društvo i s ljubavlju, pa je tako i treba piti.

A Blagoju Popoviću je to odavno bilo jasno, pa je prvo 1985. godine otvorio u srcu Beograda Etno-eko restoran „Zlatar“, prepoznatljiv po domaćoj kuhinji i specijalitetima iz njegovog zavičaja, da bi se njegova rakija, koja se u porodici pekla generacijama unazad, imala gde služiti. A tek pre tri godine je počeo sa komercijalnom proizvodnjom, i danas pravi 25 vrsta voćnih rakija, jer je to shvata kao izazov.
U destileriji u Kaluđericama, prvo je napravio rakiju od divlje kruške, šljive, kajsije i dunje, da je to proširio na barrique varijantu. Potom je nastao niz specijalnih rakija, medovina, orahovača, medovača, rakija od drenjine, banana, dinje. Da finasijska situacija nije toliko komleksna, nastavio bi sa eksperimetima, jer smatra da se rakija može napraviti od svakog vrsta voća.
Po rečima gospodina Popovića, rakija se proizvodi širom Srbije. Svaki kraj ima nešto karakteristično, a njegov pribojsko-novovaroški kraj je karakterističan po divljoj kruški i šljivi požegači. Postoje razne vrste šljiva - čačanke, stenlejke.., ali on se drži isključivo požegače jer je ona kraljica među šljivama. Opet, negde je karakteristična lozova rakija, negde komovica, ali u poslednje vreme se sve više traže i proizvode voćne rakije, tako da je on došao na ideju da proizvede ovaj „srpski ponos“ od svih vrsta voća.
Za sada Blagoje Popović voće nabavlja širom Srbije, gde je šta aktuelno. Ima nešto svojih zasada šljive i divlje kruške, ali uglavnom kupuje s obzirom da nema vremena „da i to svoje pošteno pokupi“. Iz svog zlatarskog kraja nabavlja divlju kuršku, šljivu požegaču, iz južnog dela Blaca i Brusa, divlju jabuku i dunju, iz Arilja, maline i borovnice, drenjinu širom Srbije, iz Knjaževca, jednog dela Zlatara, leskovačkog kraja.
-Količinski proizvodim od pojedinih vrsta par stotina litara, a od pojedinih par hiljada litara, što nije mnogo, ali s obzirom da su u igri 25 različitih rakija nije ni malo - kaže gospodin Popović otkrivajući ideju da napravi rakiju od smokve i rakiju od narandže, samo čeka pogodan trenutak.
Posebna pažnja u destileriji pridaje se ambalaži, jedinstvenoj na našem tržištu. S obzirom da koriste italijanaske flaše, dizajnirali su pakovanja sa etno detaljima, i kombinujući kvalitet i autohtonost, približili su se svetskom tržištu. Tako su nastale tri kocke koje se slažu jedna na drugu, različitih rakija u jednom pakovanju, nekoliko vrsta flaša zapremine 0,7l, pa 0,5l, a u poslednje vreme na tržištu su se pojavili i čokančići 0,05l. Osim što je estetici ukusa pridodata estetika dizajna, jer u njihovoj kući se ceni lepo, ovakva pakovanja prigodna su za reprezentativne poklone.
Rakija destilerije Zlatar mogu se degustirati u restoranu „Zlatar“ i u nekim vinotekama, u nekoliko restorana i hotela širom Beograda, dok su pregovori za dalja tržišta u toku.
I da se nadovežemo na početak ove priče, pitanjem da li je rakija žestoko piće ili piće zadovljstva, Blagoje Popović se poziva na staru mudrost da je jedna rakija lek, dve mogu da prođu a treća je već otrov.
Jer, ako joj brzina pijenja oduzima identitet, količina joj ubija dušu (prim. aut).