Akteri Državnog posla na prečac su osvojili naciju. Dragan Torbica, tačnije, Nikola Škorić, bosanksi Srbin  iz neimenovanog grada u Krajini, Dimitrije Banjac, alijas  Đorđe Čvarkov sa najdužim radnim stažom i pravom da „edukuje“ svoje mlađe kolege, te Dejan  Ćirjaković kao Boškić, reprezent današnje omladine, postali su pravi heroji, koji svojim suptilnim humorom kritikuju stanje u društvu. Njihova popularnost se ne ogleda samo u broju gledanosti epizoda Državni posao, broju učešća u šou Ivana Ivanovića Srbi u svemiru, već i po njihovoj prisutnosti na svim iole značajnijim skupovima u gradu. Pozivani, hvaljeni, i dobrodošli, svi žele da baš oni budu deo neke proslave, obeležavanja...

Ovu tročlanu ekipu sreli smo na prolsvi godišnjice Vinoteke Naša vina u Novom Sadu, 2. novembra 2013. godine, i iskoristili priliku da razgovaramo sa Boškićem, gospodinom Dejanom Čirjakovićem, koautorom, koscenaristom, i jednim od tri lika Državnog posla.
*Dugo se na našoj sceni nije pojavio neko sa tako svežom dozom humora,  zdravim i konstruktivanim, zanimljivim, a nepretencioznim, kulturnim, zabavnim  i prihvaćenim  od svih.Otkuda vam ideja za takve aktuelnosti?
-Pošto ćemo sada da slavimo 250-tu epizodu, nekako smo se plašili da će taj zamor, koji je nastao krajem prošle sezone, biti teško prevazići, ali ove sezone je krenulo silovitije. Ovo je milje u kojem  je politička i socijalna situacija toliko zanimljiva da teško da može za zafali tema. Možda tamo negde nekom humoristi iz Švedske,  ali ovde je dosta burmo i inspirativno. Kada nam dosadi politika, prebacimo se na mentalitet, kada i to istrošimo, odemo na socijalu. I dosta smo još sveži  i mislim da ćemo još dosta trajati.
*Zanimljivi su vaši likovi. Kako ih gradite i kako se pripremate za njih? Da li to dolazi sponatano ili morate da vežbate, radite na njima?
 -U početku sam morao da vežbam. Mislim da su morali i momci, ali nekako vremenom,  kada se ta virtualna biografija raširi, kada uđem u studio, već mi je sve poznato, kakav je ko, ko je s kim. Likovi su jasno definisani, i to je ono što olakšava poistovećivanje, za svaki lik može da se s nađe pandan  u realnom životu. Naravno, mi malo karikiramo da bi bilo interesantnije. I sada kada pišemo tekstove za te likove, toliko ih već poznajemo da to više nije problem. Ja tačno znam kakva je reakcija na to što ja kažem, i šta će biti sledeće. To već i ljudi znaju i mislim da je to dobro, i ne traba puno iznenađivati i praviti neke suvišnosti. Mislim da je ovo jedna kritika koja svima prija.
*Nije lako biti zabavan uvek, a vi ste upravo to. I vaš lik, koji  reprezentuje jednu mladu generaciju iz gradske sredine, koji je naizgled bez nekih obeležja, nosi snažnu poruku.
-Taj Boškić postoji među mladima, i on u sebi nosi neki strah od nepoznatog. Pripadam generaciji koja je odrastala 90-tih godina suočena sa propadanjem firmi, zlopaćenjem naših roditelja i sada je proradio Boškić  2000 i neke godine, koji, kao i gro njegove generacije, želi taj „siguran“ posao.  Iako smo mladi, obrazovani ljudi, iako imamo sve da bi sami mogli na nekom drugom mestu mnogo bolje da se ostvarimo, svi se još grčevito držimo nečega što je loše, gde je mala plata, samo neka je sigurno. Ja mislim da taj genetski strah živi u svima nama i to je ono što ti ćale govori kada si mali: „Samo da ti je sigurna plata pa kolika je da je!“, što je realno pogrešno i da je taj Boškić u krivu. Jer, niko neće nikada dati svoj pun potencijal, kao što ni Srbija ne daje svoj potencijal , zbog onog: „Ćuti, ma dobro je“.
*Mimo Državnog posla imate i drugi projekat koji je potpuno drugačiji, ali opet, potpuno zanimlljiv i poseban u odnosu na sve ostalo što nam se na TV nudi?
-Sa Srbima u svemiru smo počeli  još pre pet godina u Noćnoj smeni. To nam je  tada bilo interesantno, a sada smo sa Ivanom Ivanovićem našli neki zajednički jezik  i pokušali da radimo čisto eksperimentalno, da vidimo kako će se to razvijati. Prve reakcije su sasvim dobre, iako na početku su ljudi naviknuti na Državni posao govorili da to nije to, da je  bolje ono. Po meni, te dve stvari ne treba da se porede, kome se sviđa neka gleda, kome se ne sviđa neka ne gleda.  Mi se još uvek uhodavamo u taj projekat, još nismo definisali te likove kako izgledaju, čime se tačno bave, tako da će po mom mišljenju u toku narednog perioda Srbi u svemiru tek postati hit. Dosta ljudi ispod Beograda nije čulo za nas, što mi je žao, jer se zaista trudimo i voleo bih da ljudi to vide. Isto tako i da se naviknu da gledaju TV Vojvodinu, za koju tvrdim da je mnogo bolja nego što je pre bila i da je u suštini jedini kanal koji bi dao svom sinu da gleda.
*Mi smo postali fanovi  i iz razloga što ta doza humora ne prevazilazi granice dobrog ukusa,  prisutna je sa merom, nema vulgarizma i primitivnosti.
oPonekad izleti, ali to je više narodski. Trudimo se da ne budemo vulgari pod  jedan , a pod dva ne pravimo te naše gegove, što kažu, ne teremo „na crveno“. Nećemo nikoga da uvredimo, ja ne želim nikog lično da uvredim.  Ja mogu da ukažem na nešto što me u sistemu nervira, što nas sve pogađa. Nisu bitna pojedinačna imena već je bitno da se okrenemo sistemu  i da u okviru njega  pravimo situaciju. „Žuti“humor nije jedini humor, što je pokazala ova naša popularnost. Nije publika naivna, to što se ubacuju ti užasni rijaliti, mislim da se ljudi iz medija ne osećaju dovoljno socijalno odgovorni, i da smo počeli kao u Americi samo da vijamo pare.  Neka vidim tog producenta da pusti svog sina od 18 i 19 godina da to gleda. Naravno, njemu ne da, ali pušta ostalu decu da gledaju i da pomisle da je to ono pravo.
*Isti smo to doživeli i 90-tih godina, ovo je samo druga varijanta, ali ovo što vi radite uvek nosi jednu lepu poruku. Da li ćete tako i nastaviti?
-Da, to je sigurno. Ne znam koliko ćemo dugo ljudima biti zanimljivi, jer će sigurno doći do jednog zasićenja. A jedino što mogu da obećam da nećemo pristati ni na šta plitko, mi smo oduvek tako radili i nikako drugačije ne znamo, ovako nam je najlakše. Ja verujem za građane Vojvodine i Srbije da je to pametan narod, da će to jednom doći na svoje mesto, da će dosaditi gledanje onih ispraznih, isforsiranih silikonskih  devojaka,  koje ni ne znam šta rade. Kada vam nešto sto puta puste, onda i vi prihvatite.