Bjađo Karano (Biagio Carrano), predsednik Udruženja Slow Food u Beogradu, bio je gost XIV Kupusijade u Futogu, i jedan od učesnka Tribine posvećene tradicionalnoj proizvodnji poljoprivrednih proizvoda.
Gospodin Bjađo Karano je pohvalio organizaciju Futoške kupusijade i prisutne ukratko upoznao sa organizacijom Slow Food, koja okuplja 100.000 članova iz celog sveta, kao i novim modelom prometa poljoprivrednih proizvoda, koji ta organizacija zastupa.

Gospodin Karano je problem kulture hrane definisao kao svetski problem, jer osnove na kojima danas počiva proizvodnja hrane siguran je put ka siromaštvu. On je to ilustrovao navodima o tom da je industrijalizacijom i standardizacijom svet izgubio tradicionalne proizvode, lokalni kapacitet, lokalni identitet, što dovodi do siromaštva.
-Kada ljudi nemaju identitet, kada izgube tradicionalna znanja svog kraja o proizvodnji hrane, doći će vreme kada neće znati proizvoditi hranu već će je morati kupovati. Isti je problem i sa genetski modifikovanom hranom, kod koje ne postoji mogućnost samostalne proizvodnje semena iz zrele biljke, već se seme mora uvek nanovo kupoveti, što takođe vodi ka siromaštvu - istakao je gospodin Karano.
Konkretan primer posledice GMO je Indija, gde svake godine 1.000 seljaka izvrši samoubistvo, zbog neplaćenih dugova nastalih zbog upotrebe GMO semena.
Udruženje Slow Food radi na principu očuvanja lokalnog identiteta putem čuvanja tradicionalne hrane, koja je samo naizgled skuplja. Otvaranjem specijalizovanih mesta gde se kvalitetna hrana prodaje, te zelenih pijaca na kojima se uspostavlja neposredni kontakt proizvođač-kupac, zaobilaze se trgovačke marže, a sredstva kanališu ka seljacima, poljoprivrednicima, što u osnovi predstavlja novi model neposredne trgovine.
-U celom svetu ljudi koji imaju para, dobro paze koju hranu kupuju, a tradicionalna hrana ili domaći proizvod je velika privilegija da se jede nešto ukusno. U velikim gradovima sva hrana je bez ukusa. I to znači da ako imamo kvalitet imamo i kupaca. Kupci traže ukusne tradicionalne proizvode bez GMO.
Ja se ne slažem da su lokalni tradicionalni proizvodi, kao i organiki skupi. Treba da se zapitamo koliko je ljudi između proizvođača i kupaca. Mi imamo npr. odličnu rakiju iz Kraljeva, napravljenu od tradicionalne vrste šljive, Crvene Ranke i Požegače. Ako ja tu rakiju kupim kod proizvođača, platim pola litre 700 dinara. Ako kupim u prodavnici u Beogradu, ista boca košta 1.800 dinara. I ko tu zarađuje? Ako znate koliko flaša rakije košta, vidite da pare koje zaradi proizvođač su manje od para koje idu u džep trgovaca. I to je problem. Zato mi promovišemo novi model koji već funkcioniše u Italiji. Tamo se može videti kako tradicionalni proizvođači npr. Sireva, sada imaju para. Mi smo shvatili koliko je važno brendiranje, marketing, zato što imamo proizvode za koje kupci ne znaju, ne znaju gde da ih kupe, ili ne znaju gde da kupe nešto dobro. U Srbiji nema specijalizovanih prodavnica, a drugo problem je taj da proizvođač ne zna u kojim prodavnicama se prodaje njegova roba, i ne može da je kontroliše.
Gospodin Karano navodi još jedan problem, a to je nedovoljno staranje od strane države, za proizvođače poljoprivrednih proizvoda, koji ne samo da treba da imaju para da prežive, već moraju da žive dobro.
-Zato što ako vi možete da živite na vašoj zemlji i živite dobro, ne morate da idete u grad da radite kao konobari i sl., da tamo loše živite zato što nemate para. I to dovodi do depopulacije, drugog velikog problema zemalja u tranziciji.
GMO je relativno nova tehnologija koja se pojavila 80-ih godina i od tada se promoviše njena široka primena, a SAD je prva zemlja koja je počela sa uvođenjem genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu i na tržište i koja je proizvela preovlađujući broj komercijalno dostupnih GMO.
Tribina Futoške kupusijade, između ostalog i na temu GMO, vremenski se podudarala sa intenzivnim raspravama na najvišem nivou, o izmeni Zakona o genetski modifikovanim organizmima iz 2009. godine, kojim se zabranjuje i promet i proizvodnja GMO hrane ( u Članu 2. tog Zakona stoji - Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetski modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije).
Da li je sada, pod pritiskom EU, sazrelo vreme da se uvedu neka nova pravila, sa nešto drugačijim stavom, ostaje da vidimo?