Fri05142021

Poslednja izmena:11:22:08 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Andrijana Sedić: BELA NEDELJA

Andrijana Sedić: BELA NEDELJA

  • PDF

Praznici su povezani sa verom i običajima koje ih prate i čine posebnima. U svim kulturama postoje praznici, većina se smatra radosnim. Jedan od praznika koji postoji u više kultura evropskih naroda je Bela nedelja. Po kalendaru, praznuje se poslednja nedelja pred VELIKI POST. U ovoj nedelji, koju su pravoslavni Grci zvali Sirna nedelja, jedu se mlečni proizvodi i iz tog razloga dobila je naziv BELA. Običaji koji se sprovode tokom Bele nedelje slični su onima koji su prisutni kod Amerikanaca i drugih naroda koji slave tzv. ''Noć veštica.'' Ipak, Belu nedelju ne smemo poistovetiti sa tim praznikom zato što je povod za proslavu Bele nedelje sasvim drugačiji i slavi se u proleće, za razliku od Halloween-a koji se slavi u jesen (31. oktobar).

Ovaj praznik, u nekim selima u Srbiji naziva se još i ''Čuronje''. Običaj je da deca obučena u belo idu od kuće, do kuće i da od meštana traže (odnosno dobijaju, jer meštani treba da znaju za taj praznik) hranu, ili novac na poklon. U nekim delovima Srbije ovaj praznik se smatra važnim za spas od vremenskih nepogoda, a najviše grada. Deca se maskiraju do te mere da ih meštani ne prepoznaju, kada ih pitaju ''Ko ste vi?'', deca bi trebala da odgovore: ''Mi smo BELA NEDELJA.'' Kada bi ih pitali odakle ste, deca bi odgovarala: ''Mi smo iz sela gde groblja nema.'' Meštani iz svojih kuća iznose darove, a valja se i da pozovu BELU NEDELJU u kuću. Darovi dakle mogu biti različiti, obično je to hrana, kao npr. slanina, jaja, slatkiši, šta se nađe u kući u tom trenutku. Neki daju čarape, jer se veruje da rasteruju vukove, i tako se brani stoka. Valja se i da se daju jabuke, da bi bila rodna godina. Bela nedelja (zvana još i BELE POKLADE) smatra se nedeljom praštanja, mira,sloge i veselja.
U Svetu se običaji za Belu nedelju slave kao tzv. KARNEVALI. Veseli ljudi na ulicama, atraktivni kostimi, priredbe, manifestacije, predstave. Brazil (Rio) je ovaj običaj, iskoristio na najbolji mogući način. Karneval u Riu samo je jedan od dokaza kako pozitivno usmereni praznici i običaji mogu da privuku veliku pažnju ljudi širom Sveta i postanu prava turistička atrakcija.
Srbija je jedna od tih zemalja koje imaju bogatu tradiciju, običaje i kulturno nasleđe. Svoje potencijale pre svega trebamo unaprediti u domaćem turizmu, kako bi to zaživelo i na širem geografskom području. Najbitnija je volja i svest da IMAMO šta da predstavimo. Recept za uspeh nije teško otkriti. Pokažimo delima da možemo učestvovati u turističkoj promociji naše zemlje. Svi smo bitni. Praznici su u trendu, i uvek će biti. Uključimo se, PRAZNUJMO ZAJEDNO!
Neka Srbija bude na TOP LISTI zemalja koje najbrže napreduju i razvijaju se u oblasti turizma.
Tekst : Andrijana Sedić
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com