Svaka čast našim momcima, Novaku Đokoviću, Nenadu Zimonjiću, Dušanu Lajoviću, Iliji Bozoljcu, i celom srtučnom štabu na čelu sa Bogdanom Obradovićem. Učinili su ono što bi poželele sve teniske zemlje sveta, da igraju u finalu najprestižnijeg teniskog takmičenja, Devis kupu. Nisu uspeli da nas ponovo obraduju kao 2010. godine, ali za to je bila kriva u dobroj meri i viša sila, jer smo igrali bez dva ponajbolja igrača, ne samo u Srbiji, već i na TUR-u, povređenog Janka Tipsarevića i kažnjenog Viktora Troickog.

Siguran sam da bi skor u finalu bio drugačiji, jer su to naši momci do sada više puta i dokazivali u pobedama nad Tomašom Berdihom i Radekom Stepanekom. Svaka čast i navijačima koji su zdušno bodrili našu reprezentaciju do poslednjeg poena, a potom odali počast i pobedniku, a posebno nagradili naš tim predvođen neumornim svetskim brojem 1, Novakom Đokovićem. Svaka čast i organizatorima, Teniskom savezu Srbije, koji je učinio sve da ovaj istorijski događaj prođe u fantastičnoj organizaciji. Upravo na temu organizacije velikog finala Devis kupa između Srbije i Češke, ali i drugim pitanjima vezanim za srpski i svetski tenis, razgovarali smo sa menadžerom TSS, Čedomirom Šoškićem.
-Videli ste i sami koliko je ovde bila velika gužva i koliko je ovo veliki događaj ne samo za Srbiju već i za ceo region, jer ovaj tenis, koji se ovde igrao, ipak je to tradicija iz perioda stare Jugoslavije, i zapravo ovo je nastavak onoga što se još tada stvaralo. Jugoslavija je od 1936. pa do 1948. godine pet puta igrala u finalu Devis kupa evropske zone. Od toga jednom sa Češkom, 1937. godine u Zagrebu. Posle generacije Pilića, Franulovića, Jovanovića, pojavila se generacija Orešar, Ivanišević, Živojinović, a sada se pojavila još jedna generacija sa Novakom Đokovićem na čelu. To je nastavak još jedne tradicije i logično je da je interesovanje bilo veliko u svim delovima stare Jugoslavije, i normalno je da je bila puna Arena, normalno je da se tražila karta više, i mi koji smo u Teniskom savezu primali zahteve mejilovima i zahteve za karte da smo imali 30.000, mi bismo svih 30.000 karata uspeli da prodamo.
*Kakvo je bilo interesovanje medija i koliko ste akreditacija izdali?
-ITF u Londonu je bio zadužen za akreditaciju elektronskih medija. Mi smo bili zaduženi za akreditaciju štampanih medija, ali sve zajedno je preko 500 novinara, fotoreportera, reportera, komentatora iz cele Evrope bilo u Beogradskoj areni, jer ipak je finale Devis kupa svetski događaj. Jednom godišnje se igra i rešava koja ekipa je najbolja na svetu, a videli ste koliko je tenis moderan i popularan, koliko se sve to prati. Mi u Srbiji, zahvaljujući našim teniserima pratimo i svaki masters i svaki turnir od 250 poena, a da ne govorim o turnirima serije 1.000 ili 2.000 i grand slemovima.
*Može se reći da je TS Srbije stekao rutinu u organizaciji ovakvih događaja. Uporedite organizaciju ovog finala sa finalom od pre tri godine kao i polufinalnim mečom koji se igrao upravo u Areni.
-ITF koji je vlasnik ovog događaja, ima svoja vrlo stroga pravila u jednoj debeloj knjizi koju mi svi iz Saveza dobijemo početkom godine i po tim pravilima radimo. Dakle, organizacija 2010. i organizacija 2013. godine apsolutno je ista što se tiče svih tehničkih detalja i pravila. Jedino što smo mi u Savezu iskusniji za te tri godine, pa neke njihove želje i zahteve brže „kapiramo“ nego što smo to radili prve godine jer su nam mnoge stvari tada bile nejasne. Oni imaju toliko stroga pravila, idu toliko u detalje, da li je saksija cveća tu, da li predsednik sedi tu, narukvica za ovoga... ne biste verovali koliko to ide u detalje. Međutim, to tako mora i mi smo svi u TS Srbije navikli i sada unapred znamo šta nas čeka. I svaki Devis kup, bilo da je prvo kolo ili finale, ima ista pravila. Jedino što je manje interesovanje za meč u Nišu protiv Švedkse, jer protivnik nije posebno atraktivan, ali su pravila ista i u Nišu i u Novom Sadu i u Beogradu. Ja ne smem ni da pomislim kakvo će da bude interesovanje, ne podcenujem Češku, kada nam sledeće godine u februaru dođe Švajcarska sa Federerom i Vavrinkom, iako je to samo prvo kolo, ne znam kako ćemo se odbraniti od pritiska da ljudi iz cele regije dođu da gledaju duel između Novaka i Federera.
*Periodično se pojavljuju veličine kao što je današnja generacija tenisera. Koliko tome doprinosi neko zvučno ime kakvo je ime Novaka Đokovića?
-Svakako da jedna cela generacija krene tim putem jer im je srećom idol takva veličina kakav je Novak. To neće značiti da će se pojaviti novi Nole, ali će značiti da će biti omasovljevanja u Srbiji, da će biti mnogo više dece u nekom Prokuplju, Nišu, Bajinoj Bašti koji će želeti da krenu tim stopama, da vežbaju i iz te mase i količine moguće da se pojavi neko nov. To sa sigurnošću tvrdim, s obzirom da sam u tenisu preko 40 godina. Šveđani su imali i Borga, i Vilandra, i Edberga, pa se nije pojavio novi Borg. Imali su i Amerikanci i Konorsa, i Samprasa, pa se nisu pojavili novi. Dobro je za Srbiju da se ovo događa i da imamo masovnost. Dobro bi bilo da u ovoj masovnosti dođemo do edukacije trenerske organizacije i ljudi koji bi mogli da naprave jednoga dana bar približno jednog Novaka, Anu, Jelenu...
*Bez obzira što imamo takve igrače, nismo napravili brend, nismo afirmisali Srbiju kao tenisku zemlju, a to bi podrazumevalo da ovde preko leta, zime, postoje takvi centri da ljudi dolaze sa strane, i divoljno bi bilo samo da se u tom centru napomene da je u vezi sa Novakom. Zašto?!!
-Potpuno ste pogodili u srž problema, u srce onoga što je ideja u našem TS, ali Srbija je finansijski dosta nestabilna, i sva naša nastojanja da dođemo do jednog našeg nacionalnog centra gde bi mogli ovaj naš brend koji vi i mi svi nazivamo Srbija, ne samo da unovčimo, nego da zaista napravimo nešto više. Pozivi koji nam stižu iz TS Južne Afrike, Tunisa, Azerbejdžana, Ukrajine, svi oni sada kroz Nolete gledaju da u Srbiji ima nešto što može da napravi jednog velikog igrača. Mi sada zaista imamo jednu istorijsku šansu za jedan pomak napred, da napravimo jedan centar gde bi se sakpuljala najbolja deca iz cele regije: Hrvatske, Republike Srpske, Bugarske, Rumunije.., i da kroz brend Đokovića i brend Srbije počenemo da stvaramo nešto, ali naravno, pod uslovom da stvorimo i stučnjake koji mogu da prate te zahteve, jer koliko napreduje tenis, toliko napreduje i znanje ljudi koji su oko tenisera.
*Činjenica je da mi ovde nemamo kvalitetne trenere, da se tim nekim nazovi trenerskim pozivom bavi svako, ali i da imnogo dobrih i kvalitetnih trenera u inostranstvu. Možda bi osnivanje Nacionalne teniske akademije Srbije bila neka kopča da se ti kvalitetni ljudi vrate, jer ako je Jova Savić iz Novog Sada mogao da bude kouč jednoj Sereni Vilijam, a imamo dosta takvih ljudi napolju, i mislim da imamo dosta kvalitetne dece i ovde u Beogradu, i po Srbiji, da bi taj neki spoj bio idealno rešenje i da to neko mora da prepozna?!!
-I ne samo to. Nego koliko god Republika Srbija, ili Ministarstvo Sporta odvajaju sredstava za neke buduće šampione u generacijama 12, 14.16 itd, da bi bilo dobro da isto tako odvoje jednu količinu sredstava da najtalentovaniji naši treneri takođe budu na 3,6, 9 meseci u najvažnijim akademijama sveta u Americi, Australiji, Španiji i da to znanje, posle toga, u ime TS prenesu budućim šampionima. Kao što ulažemo u Milojevića, ili Đerea ili Kecmanovića, da uložimo i u neke trenere za koje se struka opredelila da bi oni mogli da bude kadar TS jednog dana.
Meč sa Češkom je bio istorijski događaj i ljudi koji vode ovu državu trebalo bi da to prepoznaju ne samo kroz svoj lični marketing, da budu ovde dva-tri dana u Areni, što je dobro, nego da ovaj događaj iskoriste i da sa ljudima iz TS razgovaraju i vide gde su problemi, da se krene u pravcu njihovog rešavanja i da se ovaj brend sada održi. Jer Novak će igrati još nekoliko godina, a ako mi ne napravimo niz, ako ne nastavimo, dogodiće nam se isto što se dogodilo i Americi, Australiji, Švedskoj, da veliki igrači nemaju naslednika. Dogodilo se to i sa Nemačkoj koja ima 80 miliona stanovnika, koja ima 8 miliona registrovanih tenisera što aktivnih, što veterana. Jedna velesila, Nemačka, posle Bekera i Štefi Graf, takva idustrijski jaka zemlja, nije napravila novog Bekara. I logično je očekivati da mi nećemo napraviti novoga Noleta, ali da treba da učinimo sve da iskoristimo Noleta, Anu, Jelenu i da uložimo u novu decu, makar se pojavio neko pola kao Nole biće super.
*Nadam se da ćemo jednog dana doći u poziciju da organizujemo neku donatorsku konferenciju za mlade tenisere. Kada smo mogli da skupimo silne pare u raznim humanitarnim akcijama, mogli bismo na nađemo i za mlade talente, da se razvijaju u normalnim okolnostima, da sutra prekostura imaju perspektivu, jer to je ulaganje u imidž Srbije.
-Naravno, i država mora da prepozna značaj sporta u svukupnom marketingu. Sport je izuzetno važan. Uz poljoprivredu, prirodne lepote i sport, ne vidim šta možemo bolje da ponudimo modernoj Evropi – zaključio je na kraju razgovora Čedomir Šoškić.