Wed09232020

Poslednja izmena:11:49:54 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Manastir Nikolje, blago Ovčarsko-kablarske klisure

Manastir Nikolje, blago Ovčarsko-kablarske klisure

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Crkva posvećena Svetom Nikoli ili manastiru Nikolje pod Kablarom, jedan je od devet monaških zajednica koje danas živi u klisuri. Na samoj obali Zapadne Morave, između dva tunela i dva puta, u blizini velikog gvozdenog mosta preko kojeg vodi pruga Čačak-Ovčar Banja-Požega, u živopisnoj, šumama okruženoj stenovitoj klisuri, smestio se manastir Nikolje. Prvi put se pominje u turskim propisima iz 1476. godine, što ukazuje da je nasatao znatno ranije.

Zajedničko za sve ove manastire i crkve u „Svetoj Srpskoj gori“ je da se ne zna tačan period gradnje i ne zna se ko su njihovi ktitori. Postoje dve teorije koje govore o njihovom postanku. Monaštvo u Srbiji i deo istoričara zagovara tezu da su manastiri nastali krajem XII veka. Njihov nastanak se vezuje za izgradnju crkve Bogorodice Gradačke u centru Čačka. Tu crkvu je 1192. godine podigao Stracimir, jedan od trojice braća velikog župana Raške i začetnika vladarske dinastije Nemanjića, najmlađeg sina vlastelina Zavide, Stefana Nemanje, i to je jedan od pet kraljevskih hramova u Nemanjićkoj srednjovekovnoj Srbiji. Drugi deo istoričara zagovara tezu da su ovi manastiri nastali dva veka kasnije, u periodu posle Maričke bitke, krajem XIV veka, i da su ih gradili svetogorski monasi koji su se pod najezdom Turaka i Katalona povlačili i tražili neka nova utičišta. Jedno od tih utočišta našli su na obroncima Ovčara i Kablara. Postoji i teza koja spaja ove dve teorije, i kaže da su ove hramovi podigli svetogorski monasi na temeljima starih, napuštenih ili porušenih hramova, koji su bili stari bar dva veka. Crkva Sveti Nikola je najstarija od svih u klisuri. Moguće da nije prva građena, ali su sve druge tokom istorije bile značajnije oštećene, neke čak i do temelja rušene i nisu obnavljane već iznova građene, te su promenile svoj prvobitni izgled. Vuk Karadžić i (1820. godine), prolazeći klisurom između Ovčara i Kablara stigao je do Nikolja i pribeležio: „Ne zna se čija je zadužbina, po pripovijedanju nikad se u njemu nije vatra gasila i u stara vremena živilo je u njemu oko trista kaluđera”. Time je želeo da kaže da od samog postanka manastir nikada nije bio pust, napušten i ta činjenica je doprinela da crkva ostane sačuvana potpuno autentično. Po arhitekturi ovo je prosta jednobrodna građevina u obliku trolista ili grčkog krsta bez kubeta, sa odlikama moravske škole, atipična po tome što je ulaz sa južne strane. Oslikavana je u dva perioda: naos je oslikan 1587. godine o čemu svedoči natpis iznad ulaznih vrata. Ne zna se ko je autor fresaka, ali oslikane su na uobičajen način oslikavanja pravoslavnih hramova. U prvom redu su likovi svetitelja i svetih ratnika, a u gornjim slojevima su prikazi iz života Hrista i Bogorodice, velikih praznika.
Ono po čemu se Nikolje izdvaja je freska „Isus Hrist i sedam darova Duha Svetoga“, gde su darovi Duha Svetoga prikazani kao anđeli koji lebde oko Hrista. Ovaj motiv se samo u Nikolju oslikava na ovaj način. Takođe je retka freska u odeljenju iznad južnog prozora Isus Hrist sa krilima, koja nije jedinstvena, ali se veoma retko sreće. Priprata crkve oslikana je 1637. Godine, a autor fresaka je zograf Mitrofan, jedan od poznatijih slikara ikona i fresaka u Srbiji u tom periodu. Nekoliko godina ranije oslikao je manastir Blagoveštenje, takođe u Ovčar Banji i manastir Svetog Nikole podno planine Jelica, blizu Čačka.
Ikonostas je iz 1829. godine i delo je Janka Molera Mihajlovića, ikonopisca iz Negrišora (Dragačeva), čiji se rad vezuje za veliki broj hramova čiji je ktitor bio knez Miloš Obrenović.
Za istoriju ovog manastira veoma je važan period s početka XIX veka, odnosno vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka. Miloš Obrenović je rođen u ovim krajevima u selu Gornje Dobrinje u zaleđu Kablara. Gornje Dobrinje je i parohija ovog manastira pa je veoma izvesno da su kneza Miloša krstili monasi iz Nikolja. Sve u svemu, on je u njih imao veliko poverenje i oni su izvršili veliki uticaj na njega. Posle propasti Prvog srpskog ustanka, kada većina viđenijih Srba, tj. vođa, napušta Srbiju i strahuje za svoju bezbednost, Miloš Obrenović je odlučio da ostane ovde, a monasima manastira Nikolje poverio je na čuvanje svoju porodicu. Tokom 1814. godine nakon Hadži -Prodanove bune, kada je turska vlast bila mučna po srpski narod usled "zuluma" i obesti janičara, pa su ljudi vrlo često u zbegovima tražili spas, a neretko je nalazili i u klisuri, u ovčarsko-kablarskim manastirima. Među njima bila je i kneginja Ljubica. Tokom jednog povlačenja na Kablaru umro je Milošev najstariji sin Petar, kada mu je bilo samo pet godina. Zanimljivo je da ga je lično Karađorđe krstio imenom svoga oca, i to je veza kako su Miloš i Karađorđe bili kumovi. Grob malog Petra Obrenovića nalazi se u porti manastora, iza zapadnog zida crkve.
Koliki su uticaj monasi imali na Miloša Obrenovića svedoči podatak da su posle uspeha u Drugom srpskom ustanku u delegacijama Srba koji pregovaraju sa Turcima, vrlo često bili i monasi iz ovog manastira.
Naklonost ka manastiru Miloš je pokazao već 1817. godine, kada je obnovio hram, podigao konak koji dominira portom, i poklonio mu imanje. Na ušću reke Kamenice u Zapadnu Moravu zapovedio je da se Kamenica zajazi, tu postave kamenovi i badanj i tako tadašnjem bratstvu Nikolja priložio vodenicu, u selu Prijevoru, koja i posle skoro dva veka radi, a kojom danas upravljaju monahinje ovog manastira.
Od 1945. godine ovo je ženski manastir, a kroz istoriju je uvek bio muški manastir.
Zanimljiva je i priča vezana za veliki bor u središtu porte, star je preko 200 godina. Po predanju ima isceliteljsku moć i veruje se da molitva pored bora ispunjava želje. Na boru se nalazi mala ikona koju treba da celivate, poželite želju, zatim tri puta obiđete oko bora uz molitvu koja je vama bliska i posebno draga, i ako ste iskreni, dobronamerni i ako zaista verujete u to, da će vam se želja i ispuniti.
Nikolje je tokom istorije bio značajan kulutrno-prosvetni centar. Imao je školu za parohijske sveštenike, razvijenu preprisivačku delatnost, povezivane su knjige, rađeni pečati, ikone i bogosluženi predmeti izuzetne kujundžijske vrednosti. Stari ikonostas je staradao u požaru koji su ovde podmetnuli Turci pred izbijanje Prvog srpskog ustanka, krajem 1803. ili početkom 1804. godine. Tokom turske vladavine ovde su bili jedini centi pismenosti kulture u ovom delu Srbije. U Nikolju su nastale mnoge izuzetno vredne knjige. Najpoznatija i najvrednija je Nikoljsko četvorojevanđelje, knjiga koja je nastala početkom XV veka, pisana na pergamentu, srpskom redakcijom crkvenoslovneskog jezika, bogato ukrašena i iluminirana, izuzetne umetničke vrednosti, a danas se nalazi u legatu Čester Bitija (Chester Beatty) u Dablinu (Irska). U riznici manastira Nikolje je i jedna druga knjiga, takođe izuzetno vredna - Karansko jevanđelje, bogato ukrašeno portretima jevanđelista, manjim zastavicama i inicijalima, nastala 1609. godine u Beloj karanskoj crkvi, u selu Karan u blizini Užica, posvećena Blagoveštenju. U Nikolju se čuvaju i vredne relikvije, deo mošti Svetog Nikole, sahranjenog u Bariju. Pred ikonostasom, u kovčežiću iz 1835. godine se nalaze mošti Svetog Oca Nikolaja Mirlikijevskog i Svetog Nikodima, ahiepiskopa pećkog, iz XIV veka. Vernici u ovom kraju smatraju da su te dve relikvije imaju isceliteljske moći i veliki broj bolesnih ljudi dolazi, celiva relikvije, moli im se za iscelenje. Tokom praznika ovde se okuplja veliki broj ljudi i daje im nade da im pomaže.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar