Iriška čitaonica je dala svoj doprinos proslavi Dana mladog Portugizera, koji uz pomoć Turističke organizacije Novog Sada i Iriga, po sedmi put, u četvrtak, 21. novembra u 19 h priređuje u centru Novog Sada Vinarija “Mačkov podrum”, tako što je za ovu manifestaciju po treći put organizovala i sprovela Konkurs za najlepšu pesmu o vinu. To je bio povod da se direktorka Vera Novaković obrati prisutnima na konferenciji za medije održanoj u utorak, 19. novembra i objasni učešće Čitaonice u ovom projektu.
-Ja sam od onih koji vole svoj posao i meni je učešće u organizacija ovog događaja pravo zadovoljstvo.

Mene je jako obradovao gospodin Sava Jojić kada je došao sa idejom, koju nije znao kako da realizuje, da bi organizovao konkurs i da mu pomognem da to uradi. Naravno ima još neko ko je mnogo učestvovao u tome, to je naš knjižničar Branislav Jovičić, koji je zajedno sa mnom zdušno podržao tu ideju i već te 2011. godine organizovali smo prvi konkurs za najlepšu pesmu o vinu. Mislim da je to jedna lepa i dobra ideja i zato izuzetno cenim Savu Jojića. Mislim da su njegova vina vina s dušom, vina sa duhom, i upravo te 2011. godine je Čitaonica Savu Jojića predložila za svoju prestižnu i vrednu nagradu koja nosi naziv “Luča”, a dodeljuje se za izuzetan doprinos u razvoju kulture. Smatrali smo da je u pitanju neko kome nije posao da mari za poeziju, jer Sava Jojić je pre svega vinogradar i vlasnik vinarije, ali da je neko ko je podstakao nešto sasvim novo u kulturi Iriga i Srbije uopšte, jer to je zaista, koliko znam, jedinstven slučaj na se vinu posvećuju pesme i nagrađuju njihovi autori. On je došao na ideju da organizuje konkurs, da nagradi i vrednuje književna dela. Zato smo ga te godine predložili za nagradu “Luča” i mislim da je to njemu bilo izuzetno drago.
*Sava Jojić je jedan iz one plejade globalnih hedonista koji je u celu ovu priču uključio i poeziju i lepu reč. Šta mislite, koliko ta lepa reč može da doprinese popularizaciji vina, a sa druge strane i popularizaciji kulture?
-Rekla bih da je Sava Jojić pre svega čovek koji ceni život, ceni ono što je vredno i lepo u životu. Naravno u svakom poslu i u bavljenju vinogradarstvom, i proizvodnji vina, ono što je prvi zadatak je napraviti dobro vino. Ali jako mi je drago da je on neko ko je prepoznao da to nije presudno i jedino. Dobro je osmišljen njegov slogan: “Znati piti, znati živeti”, a to znači doneti tu lepotu ne da se napijemo nego da pijemo da nam bude lepo. Tu lepotu je on prepoznao i u poeziji. Zadivio me je koliko dobro poznaje poeziju. I on, kao jedan od pet članova žirija za vrednovanje prispelih radova na temu vina, a povodom dana mladog Portugizera, nepogrešivo odabere najbolje, nekako nam se izbor poklapa. Uz to, mi ne znamo ko su autori, jer su sve pesme pisane pod šifrom, ali kada se sastanemo i žiri iznese svoje predloge, do nekih pet-šest predloga, bar tri se poklapaju sa mišljenjima ostalih članova žirija koji na neki način imaju veze sa književnošću.
*Iriška čitaonica je prošle godine proslavila 170 godina postojanja, a ove godine ušla i 18-tu deceniju. Mnogo je velikih imena koji su sa tog područja potekli i postali poznati. Da li je ovo neko novo ime u vidu Save Jojića?
-Mnogo značajnih imena koji su ušli u Čitaonicu, od Dimitrija Krestića, preko Steva Jeftića, Borislava Mihajlovića Mihiza, do Save Jojića koji daje svoj doprinos i svakako će biti zapamćen u radu Srpske čitaonice, i kao donator, i kao pokretač jednog novog projekta i kao čovek kome je kultura i obrazovanje veoma važno, što je meni i svim zaposlenima u ustanovi u kojoj radim, jako drago.
*Kako je prošao jubilej Čitaonice i koje su vaše zamisli o njenoj još boljoj afirmaciji ?
-Prošle godine smo 170 godina obeležili svečano, na dan Krsne slave Čitaonice, Dan svetog Trifuna, 14. februara. Vladika sremski Vasilije je osveštao i simbolično orezao vinovu lozu. Za tu priliku smo snimili dokumentarni film ”170 godina Čitaonice” i iskoristili smo priliku da obeležimo 90 godina od rođenja Borislava Mihajlovića Mihiza, jer je pri Čitaonici i Fond koji nosi njegoveo ime. Sledeće godine će biti 10 godina kako postoji i tim povodom uručujemo nagradu jedinstvenu na teritoriji Srbije za najbolje dramsko delo mladog autora. Povodom tog jubileja izašla je i prigodna brošura u izdanju Srpske čitaonice.
Šta planiramo dalje ? Pa planiramo da se vratimo korenima. Srpska čitaonica nikada nije bila klasična biblioteka, u smislu da su biblioteke čuvari knjiga, znanja. Čitaonica je bila mesto razmena informacija. Kada je osnovana njeni članovi su se trudili da daju što više informacija tadašnjem građanstvu, meštanima, tragovcima, kojima su bile potrebne informacije, a to i danas činimo. Ovaj primer saradnje sa gospodinom Jojićem je dobar primer za to. Trebala mu je pomoć, neka vrsta informacije za što smi mi smatrali da je dobro i korisno, i mi smo zajedno raspisali konkurs. Mi smo takođe u turističkoj ponudi opštine Irig kao znamenitost, kao starina. Istog dana kada i Matica srpska, u Srpskoj čitaonici u Irigu obeležili smo 200 godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša. Trudimo se da pratimo savremene tokove i da što više informacija i mogućnosti damo ne samo našim čitaocima već i našim Irižanima – naglasila je Vera Novković, i izrazila nadu da će prvonagrađeni na ovogodišnjem konkursu za najlešu pesmu o vinu, bez obzira što mu je tog dana Krsna slava, biti prisutan na svečanom otvaranju i da će on lično pročitati svoju pesmu, a predstavnici Iriške čitaonice će sa velikim zadovoljstvom takođe biti prisutni, tog trećeg četvrtka novembra, u centru Novog Sada ispred Župne crkve Imena Marijina.