Najstariji vinski viteški red u Srbiji, „Arena Zabatkiensis“ ili „Subotički pesak“ osnovan je 22. januara 2001. godine, na Dan Sv. Vinka. Na osnivačkoj skupštini 56 vinogradara, vinara, poštovalaca i ljubitelja vina sa prostora Subotičko-horgoške peščare „iskazali su svoju želju da slede put vinskog viteštva“, usvojili osnivačke dokumente, izabrali upravu (Senat), velikog majstora reda i druge časnike. Za svoje barjak-vino, kojim se u svojim svečanim trenucima predstvalja i služi, ovaj red vitezova vina izabrao je Kevidinku, autohtono vino sa subotičkog peska.
U svojoj knjizi „Peščani vinski put“ (Subotica 2012. god), autor Dragutin Miljković, govoreći o vinogradima, vinima i vinarima Subotičko-horgoške peščare, predstavio je i ovu staru sortu, koja je imala određen uticaj na tok i razvoj vinarstva u ovom vinogorju.
-Kevidinka ili Dinka je sorta grožđa pune bobice. Spada u grupu convarietas pontica, podgrupa: subconvarietas balcanica. Pripadnici ove grupe - Kevidinka, Furmint, Plovdina, Kadarka, Prokupac, odlikuju se jako maljavim (četinaste i paučinaste malje), okruglastim lšćem. Grozd im je krupan, zbijen. Bobice okrugle, sa sočnim mesom i čvrstom pokožicom. Imaju srednji broj rodnih lastara. Srednje su otporne na niske temperature - granica izdržljivosti -20°C, zreli lastari izdrže od -22°C do -26°C. Dužina rentabilnog gajenja joj je od 25 do 50 godina.
Na Peščari dobro uspeva. Relativno je otporna na sve nepogode. Rodna je i daje 1,2 do 1,5 vagona grožđa po hektaru, nakuplja oko 17% šećera i 8,6 g/l kiseline.
Kevidinka je stara sorta grožđa. Selekcijom je njen klon izdvojen1985. godine u Kečkemetu (Mađarska) i vodi se pod šifrom K-8. Tokom vremena u sorti su se spontanom mutacijom javili varijeteti, ali su u svim slučajevima odstupanja neznatna. Može se tvrditi da je jedinstvena sorta.
Kevidinka ili Kevedinka (srb.) se javlja pod sinonimima: Crvena Dinka, Ružica, Sremska Ružica, Bela Dinka, Mala Dinka, Dinka Rouge (fr.), Steindoler Rosen-traube (nem.), Kovidinka (mađ.). U jednom spisu iz 1816. godine navodi se da se na Fruškoj gori gaje Crvena Dinka, (Piros Dinka, Rote Fleisch-traube), Turska Dinka (Török Dinka), Građanska Dinka, Mirisava Dinka (Szagos Dinka, Rote Gewürz-traube), bela Dinka (Fehér Dinka, Glitzer), Zelena Dinka (Zöld Dinka). Oko 1893. godine na Kraljevom bregu je gajena Dinka, evidentirana pod tri imena: Bogdan Dinka, Ruža Dinka (Rózsa Dinka) i Kőve Dinka.
Kevidinka ima hibride u kojima je njeno učešće značajno. U Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, stvorene su Sila - ukrštanjem Kevidinke i Shardonnay-a (priznata 1988. godine) i Nova Dinka istog porekla kao i Sila (priznata 1989. godine). U Kečkemetu je 1950-te godine stvoren Karat, ukrštanjem Kevidinke i Sivog Burgundca (Szürkebarát), priznat 1982. godine.
Zoltan Nađ Đerđ navodi da je Kevidinka na Peščaru doneta iz mesta Kesentmarton (Kőnszentmárton) koji se pominje u jednom spisu iz 1408. godine (lat. Kew Zenth Marthon). Mesto se nalazilo na bačkoj obali Dunava, na prostoru koji danas zauzima Begeč. Postoje jaki osnovi da se veruje da je u Vojvodini najpre gajena u okolini grada Ke (Kő), potonjem imanju manastira bana Beloša (zabeležen u jednom spisu iz 1198. godine), danas Banoštor.
Verovatno najstariji zasad Kevidinke na Peščari još rađa na Srpskom vinogradarskom brdu (Rác Szőlőhegy), jugoistočno od naselja Horgoš, na području majura Budžak. Na svega jednom aru peska raste i rađa, a stari meštani kažu da je tu otkad oni pamte. Procenjuju da je zasađen u vreme velikog uspona vinogradarstva na Peščari, posle pojave filoksere, na prelazu iz XIX u XX vek. Tridesetak godina je taj mali vinograd deo poseda Bele Tačija iz Kanjiže. On brižno čuva starinu, siguran da od grožđa iz tog vinograda dobija bolje vino. Zajedno istražujemo rodoslov tog vrednog parčeta peska i loze na njemu.
Do 1900. godine primat u vinogradima Peščare je imala Kadarka, a od tada je tu ulogu preuzela Kevidinka. Iza njih su bile Plovdina (Crvena Slankamenka) i Ezerjo.
Kevidinka je 1994. godine na Subotičko-horgoškoj peščari bila zasađena na 1.660 ha. I danas je najzastupljenija sorta u malim vinogradima, kao okućnica, za spravljanje vina za domaću upotrebu.
Veće količine vina dobrog kvaliteta Kevidinka proizvode Čuvardić iz Kelebije, Šinka sa Palića, Sabo, Maurer, Šomođi iz Hajdukova, Kasa iz Čavolja, Mojzeš iz Bajmoka, Balint iz Horgoša.
Kevidinka je najpopularnije autohtono vino Subotičko-horgoške peščare. Može da se pije u svakoj prilici i zato s pravom zaslužuje kompliment-vino za svaki dan. Zbog svega ovoga Kevidinka je izabrana za barjak-vino Reda vitezova vina “Arena Zabatkiensis”.
Vino je žuto zelene boje, lako, sa oko 11% alkohola. Specifične je arome, što mu je jedna od glavnih vrlina. Ima blage kiseline, zato je lagano, pitko i harmonično. Čista Kevidinka ima neku izvornu divljinu, specifičnu oporost, ne daje se lako, traži društvo. Dobro prihvata kupaže (tada, ako je izbor pravi), dobija na pitkosti. Neka potisnuta gorčina Kevidinke deluje osvežavajuće - na početku, usred ili na samom kraju pijenja.
Služi se na temperaturi od 9 do 11°C.
Kevidinka je na severu Bačke nezamenjiv pratilac ovčjeg paprikaša, ribljih čorbi, pečene jaretine i jagnjetine. Dobro se slaže i s pršutom, šunkom i slaninom, pečenom ili kuvanom kolenicom i sa pihtijama. Godi i uz pastrmku, prženu i mariniranu ribu, ostrige, školjke, rakove, riblju paštetu. Treba je probati uz šparglu, salatu od paradajza, gibanicu, palačinke sa sirom i prisnacem.
