Na manifestaciji „IN je biti CLEAN“, koja je u organizaciji Rehabilitacionog „Centra Duga“ održana u petak, 6. novembra, u holu Studija „M“ u Novom Sadu, odazvao se i Atletski klub „Vojvodina“. Ferenc Kamasi, trener u AK „Vojvodina“ učešće kluba u akciji koja ima za ideju pružanje raznoraznih ideja za kvalitetnijim korišćenjem sobodnog vremena, objasnio je ovako:

-Jedan od menadžera „Duge“ koja organizuje ovu akciju je jedan moj bivši učenik, Aleksandar Janić Jana, a sticajem okolnosti njegovo dete trenira kod mene atletiku, i kada sam čuo za ovaj projekat bilo je prirodno da se odazovemo. Mi se u sportu oduvek bavimo prevencijom pošasti lošeg ponašanja, loših navika i znamo koliko je bitno da deca na vreme shvate koja je prava strana života i šta treba, a šta ne treba da rade. Ovo je prilika da imamo i zvaničnu prezentaciju našeg kluba čija su baza upravo mladi.
A kao klub imamo se čime pohvaliti. Možemo reći da smo dve godine za redom najbolji AK u Srbiji. Možemo se pohvaliti da je prvu medalju u atletici na svetskim prvenstvima osvojila naša članica, Ivana Španović. Mihail Dudaš je osvajanjem bronzane medalje u sedmoboju na poslednjem Evropskom dvoranskom prvenstva u Geteborgu doneo seniorsku evropsku medalju posle 51 godine, prvu posle Olge Gere, koja se 1962. okitila srebrom u skoku uvis. Pored toga, ove godine ćemo poneti titulu najuspešnijeg sportskog kolektiva u gradu. Brojimo preko 400 članova u svim uzrasnim gupama, praktično formiramo grupe od predškolskog uzrasta pa sve do seniorskog takmičarskog pogona. Možemo se pohvaliti i dobrim uslovima, jer smo u prilici 12 meseci godišnje da se bavimo našim sportom, od toga 8 meseci provodimo na gradskom stadionu Karađorđe gde imamo svoje prostorije i kompletan objekat sa svom opremom, i na Sajmu. Od kako je Sajam renoviran za potrebe atletike, delimo ga sa teniserima, u Hali 1, od 15. novembra do 15. marta i to od 8 ujutru do 10 sati uveče, gde pružamo mogućnost da se sportom bave sva deca koja to žele.
Zvanično AK „Vojvodina“ je formiran 1921. godine i ove godine obeležio je 92 godine postojanja. Prvi atletski događaji u gradu zabeleženi su 1870. godine i na osnovu toga bi se moglo reći da atletika u Novom Sadu ima tradiciju. Ta tradicija sama po sebi nije dovoljna jer pored objekta, o kojem sam malo pre govorio, možemo se pohvaliti vrlo kvalitetnim stručnim kadrom, predvođenim Goranom Obradovićem i mojim sinom Feđom Kamasijem, a sve se to prenosilo od te 1921. godine i čuvenog trenera Jaše Bakova, istaknutog atletičara, skakača motkom, državnog rekordera i 11 godina šampiona Jugoslavije, učesnika olimpijade 1936. godine u Berlinu, pa nakon toga gospodina Jovana Dragoslavca, Milana Vranića i plejade trenera poput Mirka Zeljkovića koji u 81. godini još uvek radi, pa i preko moje malenkosti se to znanje koje se sticalo od postojanja atletike prenosi na mlade i mnogo toga može pružiti mladima u njihovom sportskom razvoju. Pre svega govorimo o atletici, a preneseno to znači i u drugim sportovima jer, ako deca osnovne kretne navike steknu kroz atletiku vrlo lako će to valorizovati i u drugim sportovima.
Na pitanje kakvi su sada uslovi bavljenja vrhunskim sportom s obzirom da medalja na svetskim prvenstvu ima red veličine od milion dolara, naš sagvornik kaže:
-To kažu Amerikanci, a kod nas se za mnogo manje para stiže donde. Trenutno u Novom Sadu postoje najbolji uslovi za bavljenje atletikom, zato što smo 12 meseci u pogonu, a naše umeće treba da bude da taj sport što više približimo deci. Ovo je bila jedna od prilika. Drugi uslov je da se sport mora spustiti u škole. Zalaganjem Ministarstva omladine i sporta u narednom periodu ćemo krenuti sa nekim događajima koji se do sada nisu odvijali u Novom Sadu. Prvi događaj će biti već za sedam dana i opet u zajednici sa „Dugom“ i gospodinom Janićem. Organizovaćemo prvo pozivno ekipno prvenstvo škola Novog Sada u dvorani i to važi samo za osnovne škole. Vezali smo osam škola sa učenicima sedmog i osmog razreda koji će se takmičiti u pet disciplina; tokom cele godine održaće se više od 15 takmičenja samo u gradu; osim osnovnoškolskih takmičenja, klupskih mitinga za decu predškolskog uzrasta, srednjoškolskog uzrasta, za studente; biće odražano i nekoliko višeboja, od kojih će jedno biti i prvenstvo Vojvodine, Srbije; organizovaćemo državna prvenstva u disciplinama koje je moguće održati u dvorani, a to su pre svega sprint, prepone, skok u vis, skok u dalj, skok motkom, bacanje kugle... Moram reći da elita srpske atletike ovog trenutka računa na dvoranu u Novom Sadu, dolaze na treninge i koriste mogućnost da se takmiče u Novom Sadu, počev od Ivane Španović, pa do Asmira Kolašinca, Luke Rujević itd.
O trenerskom pozivu, Ferenc Kamasi, ime za koje svi u atletkom svetu ali i šire tačno znaju šta i koliko znači, objašnjava:
-Mogu reći da sam svoju životnu misiju završio, sa svojim prvim od petoro dece. Feđa je ušao u atletiku kao dete od sedam godina, bio je aktivno u tome 20 godina i inficiran atletskim virusom, na kraju je atletiku odabrao za svoj životni poziv. Imao je primere u meni i u kolegama koji su pre mene radili. Mislim da je bio izuzetno uspešan kao sportista i da je sada još uspešniji kao trener.
Kada govorimo o nekom mom životnom putu, pošao sam od takmičara, sportiste, zatim trenerske karijere, sada sam se opet okrenuo mladima, i ne samo što radim sa decom, ja volim sebe da nazivam trenerom trenera: pripremam nove trenere i trenutno imam momke i devojke, pet-šest mojih atletičara, koji završavaju studije na Fakultetu za fizičku kulturu ili na TIMS-u u Novom Sadu, i svi će se oni pripremati za rad sa decom.
Moja misija bila da se ljudi bave onim što će voleti da rade. I ja mogu da kažem da sam imao tu sreću u životu da sam ceo život radio to što volim i da mi nikada ništa nije bilo teško jer sam sa zadovoljstvom to radio. To sam nastojao prenositi mlađima i mislim da sam to kod Feđe uspeo.
Međutim, izgleda da je naš sagovornik u potpunosti uspeo u radu sa svom svojom decom. Njegov mlađi sin Aleksandar je renomirani fotograf, odrastao uz atletiku, a sve tri ćerke Atina, Sofija i Lara su se u jednom periodu takođe bavile atletikom. Atina (16) je višestruka državna prvakinja u bacanju koplja za pionirke i mlađe juniorke. Na ovogodišnjem EYOF (Evropski festival mladih) u Utrehtu, hicem od 51,70 metara oborila svoj lični rekord i u ukupnom plasmanu zazela 6. mesto. Najstarija Sofija je počela sa atletikom u više disciplina, ali se podstaknuta primerom Ivane Maksimović, pronašla u streljaštvu, i uz pomoć trenera Nikole Paunovića uspela za samo osam meseci da se na državnom prvenstvu takmiči sa svojim uzorom i dostigne rezultat 380 i neki krug. Najmlađa Lara, učenica sedmog razreda, bavi se skokom u vis i svira violinu.
-Sva su deca dobri đaci i na kraju to bi bila i moja poruka, da nije najvažnije dostići vrhunski rezultat u sportu. Najvažnije je steći navike u životu koje će obezbediti dug, zdrav i punovredan život. To je ono što mi u sportu, pre svega nudimo - zaključio je Ferenc Kamasi.
Svaki komentar posle reči čoveka koji je uz svoju decu, napravio veliki broj šampiona i rekordera, i pomogao stasavanju velikog broja danas odraslih i uspešnih ljudi, bio bi suvišan.