Do sada je u Srbiji registrovano 33 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Ministarstvo je donelo pravilnik kojim se definiše označavanje sa jednom od markica i potvrđuje da je proizvod sa određenog područja i sa određenim kvalitetom
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Zavoda za izradu novčanica predstavili su u Privrednoj komori Srbije, markice kojima će se ubuduće označavati zaštićeno geografsko poreklo na poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.

Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, je rekao da će te oznake predstavljati potvrdu kvaliteta, autentičnosti, tradicije i prepoznatljivosti srpskih proizvoda, što treba da omogući njihov lakši izvoz, ali i bolji plasman na domaćem tržištu. U poslednjih 15 godina, potrošači sve više traže tradicionalne proizvode koji predstavljaju posebnost zemlje, a Srbija ima ogroman potencijal za takvu proizvodnju i samo je potrebno proizvodima obezbediti ekskluzivnost i zaštiti ih od falsifikata, rekao je Katanić. Po njegovim rečima, do sada su u Srbiji registrovana 33 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, među kojima su sremski kulen, užička pršuta, rtanjski čaj, homoljski kozji sir, apatinsko pivo, valjevski duvan čvarci, svrljiški belmuž, fruškogorski lipov med, zlatarski sir... U postupku registracije su još dve šunke iz Vojvodine. Srbija ne zaostaje po broju takvih proizvoda za drugim zemljama, ispred su samo Italija i Francuska. Katanić je naveo da je problem što ne postoje proizvođači koji su ovlašćeni korisnici oznaka, koje mogu da stavljaju u promet.
Ministarstvo je donelo pravilnik kojim se definiše označavanje s jednom od markica i potvrđuje da je proizvod sa određenog područja i sa određenim kvalitetom, a identitet proizvoda će omogućiti i veću cenu i konkurentnost. Pošto se takvom proizvodnjom uglavnom bave mali proizvođači, on je najavio posebne podsticaje za njih, kako bi mogli da ulože u opremu i mehanizaciju, čime će pored podizanja kvaliteta, moći da obezbede veću proizvodnju, jer sada nemamo dovoljno količina ni za domaće tržište, a kamoli za izvoz.
Predstavnica Zavoda za izradu novčanica Bojana Radovanović je opisala izgled markica, koje mogu biti crvene i plave, sa hologramom kao zaštitom i koje će imati elemente koji će onemogućiti njihovo prelepljivanje. Na markicama će biti i broj, pomoću kojeg će tačno moći da se zna koji prozvođač stoji iza njega.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić je rekao da konkuretnost naših proizvoda ne možemo da postignemo cenom zbog objektivnih prepreka, ali zato možemo kvalitetom. On je primetio da kontrolne markice nisu uobičajene u EU, ali su kod nas uvedene da bi se vratilo poverenje u proizvode.
Proizvodi će biti registrovani u Zavodu za intelektualnu svojinu, a posle izmene Zakona o označavanju geografskog porekla, biće donet pravilnik, po kome će listu ovlašćenih korisnika voditi Ministarstvo. Raketić je istakao da je vreme da se osnuje Nacionalo udruženje proizvođačaa hrane sa geografskim poreklom.
Goran Puača, predsednik Udruženja proizvođača Futoški kupus u Futogu rekao je da je problem što markica košta 2,4 dinara, dok se kupus u Futogu prodaje za tri dinara po kilogramu! On je naglasio da se ove godine Futoški kupus, sa geografskim poreklom, proizvodio na 40 hektara i da je tržištu ponuđeno 1,5 miliona kilograma ovog proizvoda.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije je istakao se na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zavoda za izradu novčanica u PKS organizovao skup ,,Promocija sistema obeležavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakom geografskom porekla''.
-U cilju povećanja konkurentnosti i kvaliteta srpskih proizvoda i načina kako da lakše stignu i na evropsko tržište poljoprivredni i prehrambeni proizvodi se obeležavaju oznakama geografskog porekla. Osim toga i domaći potrošači su sve zahtevniji po pitanju kvaliteta, zdravstvene bezbednosti, kao i upućenosti u poreklo hrane koju kupuju, što sistemu zaštite oznake geografskog porekla daje izuzetnu važnost koja potrošača upućuje na određeni region, kao i specifičnost određenog poljoprivrednog i prehrambenog proizvoda. Ovim sistemom obeležavanja hrane daje se doprinos negovanju tradicije, kao izvornom načinu izrade koja će sačuvati originalnost i prepoznatljivost srpskih proizvoda na svetskom tržištu - rekao je Nenad Budimović.
B.Gulan