Na osnovu Pravilnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a u saradnji sa Zavodom za izradu novčanica i kovanog novca Narodne banke Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije, sa ciljem da se uspostavi pouzdaniji sistem kontole poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda s oznakom geografskog porekla, u petak 13. decembra 2013. godine, promovisane su kontorlne markice.

Tom prilikom je oznaci geografskog porekla od 12. maja 2008. godine za „Futoški sveži i kiseli kupus“, pridodata i kontrolna markica pod rednim brojem 1.
-Posle deset godina pažljivo planiranog, upornog rada i svih ulaganja, dočekali smo trenutak da slobodno možemo reći da je Futoški sveži i kiseli kupus - srpski brend i najjači adut da postane svetski brend. Juče je u PKS bila svečana promocija kontrolnih markica oznake geografskog porekla, imena porekla Futoški kiseli kupus. Udruženje proizvođača i prerađivača Futoškog kupusa –„Futoški kupus“, kao ovlašćeni korisnik dobilo je kontrolne markice od rednog broja 001 - izjavio je Goran Puača, predsednik Uduruženja i provereni borac za status i ime Futoškog kupusa.
oŠta to sada znači za proizvođače Futoškog kupusa?
-Pod jedan, veliku odgovornost, jer potrošači su ti koji moraju biti ispoštavani. Ovom kontrolom sertifikacijom naši korisnici će biti sigurni da je kontorlna markica postavljena na pravi, originalni Futoški sveži i kiseli kupus. Za proizvođače to znači jedan novi podsticaj koji će u narednom periodu imati uzlaznu putanju. Ministarstvo priprema podsticajne mere za ovlašćene korisnike proizvoda sa oznakom geografskog porekla, a to konkretno znači, da ćemo imati prioritet za dobijanje sredstava, što za obnovu mehanizacije i pogona, što za subvencije podsticaja u smislu sertifikacije i najbitnije, medijsku marketinšku podršku.
Suština svega ovoga je ipak u tome da naši potrošači bude sigurni u ono što kupuju. U celom sistemu zaštite intelektualne svojine, imena porekla i drugog, uključene su i državne institucije da garantuju kvalitet zaštićenih proizvoda i da kazne one koji prave profit na tuđ ručan.
oDa li smatrate da će ovo podstaći i druge da se uključe u proizvodnju orginalnog Futoškog kupusa?
-Sigurno da hoće zato što imamo deo tržišnog kolača koji se zove potražnja za tradicionalnim proizvodima i proizvodima visokog kvaliteta koji potrošači prepoznaju. To je dosta značajno u naporu države Srbije da nacionalne brendove konačno uvede u sistem internacionalnih brendova sveta. Sam pokret Slow Food, čiji smo mi članovi, protežira lokalne, tradicionalne proizvode i to je naš alat za svetsku promociju.
oKoji su dalji strateški zadaci povodom ostvarivanja vaših ciljeva?
-Ideje vodilje su nam: kvalitet, direktni marketing i masovnost tj. što veći broj promotera. Neprestano moramo da se usavršavamo, privlačimo nove ljude, da naš način prezentovanja kupusa stalno poprima neke novine.
oKada kažemo Udruženje Futoški kupus, pomislimo i na jednu izuzetno složnu ekipu koja mnogo radi i koja je prisutna je na svim manifestacijama. Koliko je to doprinelo da ljudi saznaju više o „pravom“ kupusu?
-Kada govorimo o tome ko sve predstavlja i promoviše naš Futoški kupus, možemo slobodno reći da su svi građani Futoga i svi poštovaoci tradicije ovog regiona naši promoteri. To je značajno jer imamo ogroman broj ljudi koji se meri stotinama, koji su spremni da u svakom trenutku daju doprinos promovisanju i predstavljanju našeg tradiconalnog proizvoda Futoškog svežeg i kiselog kupusa. Tu se podrazumeva rad sa decom predškolskog i školskog uzrasta, rad sa omladinom, pa sve do kuvara i onih profesionalaca koji to pretvaraju u zdravu, ukusnu i atraktivnu hranu. Kada govorimo o promociji i o celom sistemu praćenja brenda koji ima prefiks nacionalnog, imamo čitav niz dešavanja i aktivnosti kroz velike i male događaje, počev od Omladinske radne akcije (FORA) do Futoške kupusijade i vašara. To su sve epicentri okupljanja određene populacije građana koji imaju afinitet prema našem brendu. Jer samo ako vodimo računa o deci i omladini, o starijima, o svima onima koji imaju dodirnu tačku sa našim tradicionalnim proizvodom, možemo da stvorimo jednu ogromnu armiju naših promotera.
oZanimljivo je da ste okupili jako mnogo mladih ljudi. Da li to znači da su mladi već ušli u ovu priču?
-To nam je najdraže, da imamo mlade ljude spremne da svojim kreativnim sposobnostima doprinesu predstavljanju naših proizvoda, npr. kroz savremene komunikacije, polazne tačke promovisanja našeg proizvoda, direktnog marketinga, obraćanja kupucima na prigodan i prikladan način.
oDanas Futog ima bezmalo 30.000 stanovnika i postaje mesto koje ima sve više da ponudi i turistima. Da li bi i kako Futopki kupus mogao da doprinese razvoju turističke ponude ovoga mesta?
-Sve se to uklapa u priču o Futoškom kupusu, brendu mesta, regiona i Evrope. Nije naš cilj da se proda glavica kupusa u polju, nego i da se preradi, osmisle brojni zanimljivi događaji i dešavanja, sve ono što može da omogući nekome da svoj dinar ostavi na našem terenu, a da bude zadovoljan – naglasio je Goran Puača.
Svako onaj ko je probao jelo od kupusa koje izuzetno maštovito prave ruke vrednih Futožanki, na čelu sa Smiljanom Šćepanović, bilo na nekoj manifestaciji, sajmu, Kupusijadi, na jednoj od mnogobrojnih promocija, ili u restoranu „Lovac“ u centru Futoga, gde je u subotu, 14. decembra odražno druženje u ime dobijanja kontrolne markice, bez ostatka mora biti zadovoljan bogatstvom ukusa i lepotom jela spravljenih od ovog futoškog, a našeg tradicionalnog i nadasve zdravog, Futoškog kupusa.
U Srbiji do sada ima 33 poljopirvredna i prehrambena proizvoda registrovana „Imenom porekla“ ili geografskom oznakom. To su: goveđa užička pršuta, svinjska užička pršuta, užička slanina, sremski kulen, sremska domaća kobasica, sremska salama, požarevačka kobasica, rtanjski čaj, krivovirski kačkavalj, homoljski ovčiji sir, homoljski kozji sir i homoljski kravlji sir, vršačko šampion pivo, kladovski kavijar, apatinsko jelen pivo, petrovska klobasa, leskovačko roštilj meso, valjevski duvan čvarci, svrljiški kačkavalj, futoški sveži i kiseli kupus, homoljski med, ariljska malina, svrljiški belmuž, staroplaninski kačkavalj, leskovački ajvar, fruškogorski lipov med, kačarski med, sjenički ovčiji sir, sjenička jagnjetina, pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, somborski sir, ečanski šaran i zlatarski sir.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.