Diplomirani inženjer vinogradarstva, enolog i somelijer, Ljubica Radan u svom profesionalnom opredeljenju polazi od činjenice da je neprestano učenje i usavršavanje nužno za uspeh u bilo kojoj oblasti. U potrazi je za novim znanjima i veštinama, investirajući u svoj razvoj i edukaciju, Ljubica Radan je pre nekoliko godina boravila u Nemačkoj, sedmoj vinskoj sili na svetu, potom je tokom tri meseca 2012. godine, pokupila iskustva iz dalekog Čilea. Nedavno je završila boravak u Austriji, u vinskoj regiji Burgenland, za koju kaže da je kimatom i teroarom bliska našem podneblju, te da su znanja koja donosi sa tog putovanja dragocenija i a iskustva primenjiva na naš teren.

*Kakva su vaša iskustva sa austrijskim vinima?
-Iskustva su odlična. Bila sam u oblasti Burgenland, uz samu granicu sa Mađarskom. Tu se proizvodi preko 90% crnih sorti grožđa, tako da sam u vinariji u kojoj sam bila, proizvodila 99% crvenih vina, počev od Blaufränkisch-a, Frankovke, Pinot Noir, Cabernet Sauvignon, Cabernet France, i tu sam shvatila da Austrijanci imaju izuzetna crvena vina.
*Koja vina Austrijanci više piju?
-Zavisi kako gde. Ono što je najvažnije, piju svoja vina. Primat su Austrijska vina, u čemu bi trebalo da se ugledamo na njih. U Burgenlandu se piju uglavnom crvena vina, ali ukoliko odete do Beča ili drugih regiona, npr. Donje Štajerske, videćete da piju podjednako i bela i crvena vina.
*Kako Austrijanci promovišu svoja vina?
-Austrijanci su poznati kao pivopije, ali podjednako piju i pivo i vino. Međutim, prema vinu se ophodne sasvim drugačije, poštujući poseban kult i ponašanja i pijenja. Vino doživljavaju na sofisticiraniji način, nešto što je lepše, elegantnije, tako da je pivo piće svakodnevnice, a vino piće za posebne trenutke.
*Poredeći iskustvo Austrije i Čilea i ovo, sa našim, gde smo mi?
-Što se tiče Austrije nismo daleko. Tehnološki mi ne zaostajemo ni za Austrijom, ni za Čileom. Kod nas je problem što mi nemamo puno vinara koji mogu da isprate tu novu tehnologiju, ali su generalno svi naši vinari upućeni i svi prate nova dešavanja. Ako uporedimo naše najuspešnije vinarije sa austrijskim vinarijama, mogu reći da imamo i bolja vina i da smo mnogo bolje tehnološki ispratili neke sorte, neke stilove vina.
Ako uporedimo sa Čileom, tu takođe ne zaostajemo tehnološki, ali se ne možemo porediti sa njima, jer su oni svetska vinska sila, vinogradari i vinari imaju veoma veliku podršku od strane države, bogatiji su i samim tim dominiraju na nekom svetskom tržištu. Kada je u pitanju podrška države mi smo još uvek u zaostatku, pre svega mislim na marketinški deo. Nedostaje nam zajednički nastup na svetskim sajmovima, festivalima i drugim vežnim vinskim iventima, što je stvar države, a ne pojedinca.
*Koliko će ti ta ino-iskustva i interesovanja za svetske trendove pomoći u misiji obuke ljubitelja vina koju, nadam se nastavljate?
-Sva ova prikupljena iskustva pomoćiće pre svega u mojoj profesionalnoj karijeri proizvodnje vina, gde ću moći da sprovedem neke nove ideje u vinskim podrumima ljudi sa kojima sarađujem. Čula sam i neke novine i anegdote iz same Austrije i ono što je najvažnije, probala puno vina i samim tim razvila još više svoja čula i zapažanja, što će se odrazati na kvalitet mojih predavanja na kursevima za obuku ljubitelja vina, somelijera. Jedna grupa počela je sa radom 16.decembra, drugu planiramo krajem februara, a sve informacije nalaze se sajtu Asocijacije somelijera vinara i vinogradara www.somelijer.com.
Interesantno da po završetku kursa, mi ne prekidamo vezu sa našim polaznicima, već ostajemo sa njima u kontaktu i kasnije. Asocijacija organizuje razne posete vinarijama i mi imamo listu svih naših polaznika i onih koji možda nisu bili polaznici, ali smo se upoznali na nekim vinskim događajima. Tu praksu smo započeli proletos, kada obično sa grupom od 20 i više ljudi obilazimo vinarije. Na taj način širimo, produbljujemo i učvršćujemo prijateljstva i što je najvažnije nalazimo se na svim vinskim festivalaima u Srbiji, što je lepo, jer znamo da smo uticali na te ljude da počnu da piju vina i da to rade na pravi način.
*Vinska priča je kompleksna stvar. Šta nedostaje da se srpski vinari nađu u društvu najboljih svetskih?
-Kod nas svega ima, ali sve to ide malo sporo. Ne bih rekla da nešto nedostaje. Možda je potrebno više stručnijeg kadra, usavršavanje stučnjaka, ljudi koji su već specijalizovani za određenu oblast kada je u pitanju vino.... Mislim da smo po svemu drugom na dobrom putu i da sve to ide svojim tokom, jer ako se osvrnete i uporedite kakvo je stanje u vinarstvu danas, a kakvo je bilo samo dve-tri godine ranije, vidite da je učinjen značajan pomak u vinskoj kulturi – zadovoljno i uz osmeh je konstatovala Ljubica Radan.