Dr Nada S. Korać, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, svoj nastavnički i naučni rad posvetila je istraživanju u oblasti vinogradarstva. S obzirom da se vinogradarska i vinska 2013. godina bliži kraju, zamolili smo dr Korać, izuzetno cenjenog stučnjaka, za komentar na ovu temu.

-Ova godina možemo reći da nije bila toliko loša u odnosu na prethodnih nekoliko, izrazito sušnih godina. Padavina je bilo dovoljno u pravo vreme, tako da je i vegetacija počela na vreme. Prosečan datum pupoljenja vinove loze za Vojvodinu je 15. april, međutim, u julu i avgustu je bilo ekstremno visokih temperatura, kao i prethodnih godina, i to je uticalo na ubrzano sazrevanje. Uprkos tome smatram da je i prinos i kvalitet grožđa bio na visokom nivou, tako da je i vino proizvedeno od tog grožđa veoma kvalitetno. Imali smo nedavno priliku da degustiramo mlado vino, Portugizer, ali tokom decembra i januara biće gotova i vina od svih ostalih sorti. Očekujem odličan kvalitet, bar kod onih proizvođača koji su i poznati po vinima dobrog kvaliteta.
*Svaka godina u vinogradarstvu donesi nešto novo, neke nove izazove. Da li mislite da su vinogradari znanjem dovoljno spremni da odgovore svim tim iskušenjima i da li ste zadovoljni komunikacijom između vinogradara i stučnjaka-enologa?
-Imate srednje i velike proizvođače koji veliku pažnju posvećuju i tehnologiji proizvodnje grožđa i vina, a posebno zaštiti vinove loze. Što znači, da oni angažuju stručnjake i da ništa ne prepuštaju slučaju, niti da žele da bilo šta rizikuju. Međutim, u Srbiji postoji ogroman broj malih proizvođača koji često i nemaju kome da se obrate, i mislim da je kod njih najveći problem, naročito kada je u pitanju zaštita protiv bolesti. Kod nas još nije dovoljno razvijena Poljoprivredna savetodavna služba, a Prognozno-izveštajna služba ne funkcioniše onako kako bi trebalo, tako da nam se mali proizvođači često obraćaju, ali kada je već kasno, kad su nastale štete. Oni često ne znaju koja sredstva da koriste, kada da ih primene, na koji način, kome da se obrate. Obično kažu da su kupili ona zaštitna sredstva koja su se našla u Poljoprivrednoj apoteci u njihovom selu, a to često ili nije adekvatno ili ne odgovara trenutnom stanju i potrebama zaštite.
Najveći problem je neznanje, i naročito poslednjih godina proizvođači su se malo opustili. Npr. poslednjih godina nije bilo toliko napada plamenjače u vinogradima, zato što je bilo manja padavine i relativno manja vlažnost vazduha, ali to je pogodovalo razvoju pepelnice. Međutim, ove godine je bilo i pojave plamenjače. Dok je bilo padavina i pogodnih uslova za razvoj plamenjače, proizvođači nisu reagovali na vreme, ili nisu koristili adekvatna sredstva, i naravno, imali su štete od te bolesti. Zbog toga bi trebalo da povedemo računa i o tzv. malim proizvođačima, organizovati za njih savetodavnu službu. Ali, u svakom većem mestu postoje poljoprivredne stanice čiji je zadatak da pomognu u rešavanju takvih problema. Međutim, generalno, ta komunikacija između malih proizvođača i takvih stučnih službi nije dovoljno razvijena. Takođe, smatram da bi bilo jako dobro da se mali vinari udružuju jer će na taj način biti moćniji i sasvim sigurno, kvalitetniji proizvođači. Mi se trudimo da izađemo svakome u susret kad i koliko možemo, ali to nije dovoljno i organizovano da funkcioniše na taj način – zaključila je prof. dr Nada S. Korać.