Infotmatičko društvo sinonim je za nove informacione i komunikacione tehnologije (IKT). Početkom 90-tih godina došlo je do procvata novih IKT što je značilo početak masovne upotrebe ekonomske razmene informacija, približavanje digitalnim tehnologijama, povećanje korišćenja interneta i otvaranje telekomunikacionih tržišta.

Govoreći na završnoj svečanosti „Dani informatike u školama Vojvodine“, održanoj na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment, doajen u ovoj oblasti struke i nauke, prof. dr Ilija Ćosić, naglasio je da je informatičko društvo koje Evropa gradi i u kome danas živimo, zaživelo u velikoj meri i u našoj zemlji, a posebno u Vojvodini, zahvaljujući pojedincima poput pionira prof. dr Stjepana Hana, ali i brojnih drugih entuzijasta sa Fakulteta tehničkih nauka i drugih fakulteta različitih profila u Novom Sadu i Srbiji.
-Informatičko društvo donelo je značajne promene u mnogim sferama svakodnevnog života, posebno u pristupu obrazovanju i sticanju znanja, organizaciji rada i mobilizaciji veština (učenje na daljinu, virtuelna preduzeća), u svakodnevnom životu (usluge elektronskog zdravstva) i slobodnom vremenu građana. Takođe, informatičko društvo pružilo je i nove mogućnosti u smislu učešća građana, tako da im se olakšava izražavanje mišljenja i stavova. U svetlu tih potencijalnih pozitivnih pomaka i razlika, Evropska unija stavila je informatičko društvo u centar svoje strategije za 21. vek, kao osnovu za razvoj društva zasnovanog na znanju. Gledajući danas u blisku budućnost, a prateći viziju profesora Hana, jasno je da pojedinac mora biti sposoban da upotrebi svoje znanje, da ga unapredi, da selektuje ono što je bitno u datom kontekstu i da razume ono što je naučeno tako da to može da prilagodi zahtevima sve bržih promena u okruženju – rekao je prof. dr Ilija Ćosić i nastavio:
-Svi mi koji se bavimo obrazovanjem u Vojvodini i Srbiji, moramo postati bolji u kreiranju znanja, u njegovom širenju i primeni kroz inovacije. Društvo znanja kome stremimo će imati procvat visokoobrazovnog stanovništva (evropski cilj je 30 posto obrazovanog stanovništva, danas je Evropa na 19 posto, dok je Srbija na 6 posto), zahtevaće velika ulaganja države u obrazovanje, nauku i istraživanje, podsticaće doživotno učenje i neće biti moguće bez kvalitetne i dostupne informaciono-kominkacione infrastrukture. Upravo zato, obrazovanje jeste centar društva znanja, a obrazovni sistem kome svi ovde prisutnii pripadamo, njegova ključna institucija. I zato svakoj školi koja dobije plaketu sa imenom profesora Hana treba da bude velika čast i ozbiljan podstrek za još kreativniji i inovativniji rad.
Govoreći o profesoru Stjepanu Hanu, čiji je učenik bio, prof. Ćosić je naglasio njegovu vizionarsku misiju u mnogim oblastima (govorio je tečno 9 jezika, obavljao razne funkcije u posleratnoj Jugoslaviji i 60-tih godina inicirao uvođenje skraćene radne nedelje sa 48 na 42 radna časa...). Prof. Han zaslužan za razvoj pokreta širokih razmera, koji je dokazivao i doprinosio povišenju nivoa produktivnosti i osavremenjivanju organizacije rada.
-Poseban značaj dao je svojim angažmanom u oblasti informatike i kinbernetike. Svojom vizijom uticao je na formiranje smera za informatiku i korišćenje kompjutera na Ekonomskom fakultetu u Subotici 1975. godine i njime rukovodio. Na njegovu inicijativu nabavljen je jedanod prvih i najmodernijih računara tog vremena koji je dugi niz godina bio korišćen za nacionalne potrebe. Većina fakulteta u to vreme nisu imali svoj računar. Te aktivnosti su doprinele formiranju pouzdane kadrovske baze za informatizaciju Vojvodine, Srbije i cele Jugoslavije. Pored Ekonomskog, informatika se razvijala na Prirodno-matematičkom fakultetu i Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i na Pedagoško-tehnbološkom fakultetu u Zrenjaninuh. Tada je sačinjena i podela područja izučavanja informatike na Novosadskom univerzitetu. Stotine profesora i nastavnika, inženjera, ekonomista i pedagoga su informatičku pismenost sticali kroz programe koji su nastali kao rezultat velikog dela prof. Hana – zaključio je prof. dr Ilija Ćosić, uz napomenu da su danas programeri najtraženiji na svetskom tržištu rada.