Dr Nada Korać, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, svojim dugogodišnjim uspešnim delovanjem na polju vinogradarstva, danas slovi za neprikosnoveni autoritet u ovoj oblasti. Dr Korać nije propustila priliku da prisustvuje godišnjem Savetovanju Društva voćara Vojvodine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koje je održano 14. decembra 2013. godine.

Kao član Društva voćara Vojvodine i Društva genetičara Srbije, i predsednica komisije za priznavanje novih sorti vinove loze pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, bila je odličan sagovornik za pitanja koja se odnose na sortiment naših vinograda, sadnju domaćih sorti, odnosno sorti poniklih sa Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, te o šansi da se ta priča razvije.
-Kada je o sortimentu reč, mogu reći da kod nas postoje različite sorte, različitog porekla po proizvodnji i mogu ih podeliti na tri grupe. Najviše se gaje zapadnoevropske sorte, odnosno sorte koje se u većini vinogradarskih zemalja gaje i koje su poznate po kvalitetom vinu. Druga grupa su stare sorte. Postoje stare autohtone i stare odomaćene sorte, koje su nekada dominirale u našem sortimentu, ali posle Drugog svetskog rata sasvim su potisnute i uglavnom smo introdukovali ove zapadnoevropske sorte, zbog kvaliteta. Treću grupu čine novostvorene sorte, gde treba posebno izdvojiti sorte stvorene u posleratnom periodu, u prvoj fazi oplemenjivačkog rada, gde je formiran jedan vrlo značajan cilj, a to je da se kvalitet starih autohtonih sorti poboljša ukrštanjem sa kvalitetnijim, zapadnoevropskim sortama. I mi iz tog perioda imamo nekoliko vrlo kvalitetnih vinskih sorti kao što je Neoplanta, Sila, Župljanka od belih i od crvenih Probus. Naš zadatak je da propagiramo ove sorte, da ih uvrstimo u autohtone. Mi se trudimo, s obzirom da su to sorte i dobre rodnosti i odličnog kvaliteta grožđa.
Što se tiče ovih najstarijih autohtonih sorti, malo smo ih sačuvali i one koje se nalaze u izvesnim količinama u proizvodnji, ne mogu se pohvalititi većim kvalitetom. Od autohtonih sorti najviše se održao Prokupac. Od njega se može dobiti najčešće stono vino ili kvalitetno vino. Za Tamjaniku, mi kažemo da je naša autohtona sorta, ali od kada se rade DNK analize, otkrivamo da su te naše sorte poreklom iz Italije, kao što je npr. i Tamjanika crna, za koju je DNK analizom ustanovljeno da je to Moscato Rosso, ali mi njih možemo zvati autohtonim sortama. Tamjanika crna daje visokokvalitetno vino. Tamjanika Bela isto tako. Ali, pod imenom Tamjanika Bela nalazi se veći broj različitih muskatnih belih sorti koje su verovatno poreklom iz nekih drugih zemalja. Mali je broj autohtonih sorti koja daju kvalitetna vina, npr. Slankamenka crvena. Portugizer je odomaćena sorta i daje jako lepo vino.
Sigurno da će prozvođači i dalje saditi sorte koje daju kvalitet, a to su upravo strane sorte, i ne verujem da će od toga odustati. Ljudima koji su u procesu podizanja novih vinograda uvek predlažemo da gaje i stare, i naše nove sorte, ali oni kažu da žele da gaje ono što potrošač traži, a traži se Chardonnay, Rajnski Rizling, Traminac, Chabernet Sauvignon, Merlot, jer potrošač je stekao određene navike. Potrošač vina, to je karakteristično u vinskom svetu, vezuje se za ime i vrlo sporo i teško menja svoje navike. Ja mislim da većina ljudi zna za Chardonnay, Cabernet Sauvignon i bez obzirom što ne zan kakav je kvalitet vina. Trebalo bi jako mnogo raditi na edukaciji potrošača, postepeno im ukazivati i navikavati ih da probaju i nešto drugo, naročito kada su nove sorte u pitanju, naše domaće, stare odomaćene i autohtone sorte. Jer, npr. Portugizer i Frankovka su gajene mnogo više u prošlosti, naročito u Fruškoj gori. Ali, te sorte se opet vraćaju u sortiment. Ima proizvođača koji su se opredelili za Portugizer, vrlo rado se pije vino Frankovke… Kada se radi o vinskom turizmu, agro-turizmu, sigurno je da moramo gajti i stare sorte i imati u sortimentu i domaće novostvorene sorte, ali isto tako i visokokvalitetne tj. strane. Sve zavisi od toga što je cilj podizanje vinograda i šta je cilj proizvodnje vina. Onaj ko se uključuje u vinski turizam, sigurno da bi trebao da ima neke od autohtonih sorti pa čak i da ih gaji na stari tradicionalan način, jer stranci kada dođu u našu zemlju žele da osete njen ukus i miris, a za to je najbolji i najdelotvorniji način kroz degustaciju naših domaćih vina - rekla je za TOPSRBIJU prof. dr Nada Korać.