• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Na severnim padinama Fruške gore, koje se u Banoštoru survavaju u Dunav, u jednom od vinograda za koje Banoštorci vole da kažu da su sva njihova vina, vina dva sunca, jednog koje greje od gore i drugog, koje reflektuju vode Dunava, leži 5 hektara vinograda porodice Urošević. Jovan Urošević, vlasnik Vinarije „Vinogradi Urošević“ iz Banoštora, kaže da su porodična tradicija i ljubav prema prirodi bili dovoljan razlog da se u potpunosti posveti proizvodnji grožđa i vina.

I ne samo on, u rad u vinogradu, podrumu, te prodaju i distribuciju vina, uključena je cela porodica Urošević, gospođa Kata, i njihova deca, Milan i Ivana, sada studenti, ali sa izgrađenom navikom pomaganje gde god da „zafali“. Tu je i gospodin deda Milan, zadužen da čuva kuću, podrum i dočekuje kupce. Ako se pitate da li je to formula uspeha, gospodin Urošević će vam odgovoriti, bez razmišljanja potvrdno, jer stara sremačka izreka kaže: “Tuđa ruka svrab ne češe“, što znači kada se radi iz kuće i iz ljubavi, uspeh ne može da izostane. I taj princip ili životno opredeljenje, kako god, ovu vinariju izdvaja od drugih vinarija, kojima su vinograd i vino uglavnom samo biznis, dok je kod Uroševića po sredi ljubav, jer su svi njeni članovi rođeni negde u vinogradima.
Izbor vina u Vinariji „Vinogradi Urošević“ je sledeći: dve vrste belog vina, Italijanski i Rajnski Rizling, i crveno, Cabernet Franc, Vranac i Merlot. Naravno, tu je i Rose, kupaža Muskat Hamburga, Frankovke i Slankamenke, i Bermet, aromatizovano crveno vino oplemenjeno sa 23 vrste mirisnih, lekovitih trava.
A za svoja vina gospodin Jovan kaže:
-Prošla godina je bila nezapamćeno dobra i u poslednjih 40 godina takva se ne pamti. Sva prošlogodišnja vina su, hvala Bogu potrrošena. Ova godina je bila dobra za vina. Malo su u svim vinima izražene kiseline, što će im dati lepu svežinu tokom cele godine.
Banoštor se, poslednjih godina posebno pozicionirao kao pravo vinsko selo. Potvrda za to su i uvek dobro posećeni Banoštorski dani grožđa, u čijoj organizaciji aktivno učestvuje i Jovan Urošević.
- Banoštorski dani grožđa iza sebe imaju tradiciju dugu 17 godina i mislim da je to „otvorilo vrata“ mnogim meštanima, ne samo po pitanju vina. Za vreme manifestacije, prodaje se i dobro vino, ali i dobar sir, šunka, meso, kobasica, tako da ljudi sve više uviđaju svrsishodnost manifestacije i počinju sve više da ulažu u vinski, odnosno etno turizam, koji jeste budućnost Banoštora. S druge strane i Banoštorci traže priliku da idu, i kad god nas negde pozovu, mi se odazovemo pozivu.
Takođe dodaje da je nekada bio zaposlen, a posvetio se ovom poslu, jer nije mogao da radi dva posla istovremeno. Ovako, jeste da mnogo radi, da u vinogradu godišnje provede najmanje 200 dana, a resto u podrumu, ali zaradi platu. Njegova supruga je zaposlena, ali je od velike pomoći i u vinogradu i u podrumu. On smatra da sa 10 hektara jedna porodica može, ne luksuzno i rasipno, ali pristojno da živi jedan normalan život. Za to postoji još jedan uslov, a to je da se ima ljubavi prema vinogradu i prema vinu.
Ipak, u Srbiji, vino nema onaj status koji zavređuje, ono mesto koje ima u Francuskoj, Italiji, Portugaliji i drugim zemljama sa bogatijom i dužom vinskom tradicijom. Po mišljenju gospodina Uroševića, da se približimo tim vinskim velesilama, moramo pre svega imati prepoznatljiv i konstantan kvalitet vina. To smo umnogome postigli, jer imamo dobre sturčnjake, enologe. Naši vinari, shodno svojim mogućnostima, prate savremene tehnologije proizvodnje vina, na velikim svetskim festivalima osvajaju značajne nagrade. Veliki problem je izlaznost srpskih vina van granica zemlje i trebalo bi naći modus za lakšu prohodnost i prezentaciju vina na festivalima, pre svega u regionu, a posle i dalje. Sasvim je druga stvar što su na policama naših marketa uobičajene etikete čileanskih i drugih vina, a da zapravo i ne znamo njihov kvalitet.
-Ja moram da se zahvalim Pokrajinskoj Vladi, posebno Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, što nam je pomagao i ulagao u vinogradarstvo, u podizanje vinograda, što moj otac kaže: „To nije dav’o ni Tito, što se sada daje.“ To je bio prvi korak, a drugi je Novi zakon o vinu. Mislim da je dobar, iako ima propusta i treba mu izvesna korekcija, kao i svakom novom zakonu, ali uz dobru saradnju sa vinarima, taj zakon će doneti jedan red na tržištu, da ne bude više „divljih“ vina, već da se zna odakle je vino, gde se i ko ga proizvodi, kakav mu je kvalitet, da potrošači mogu bezbedno da uživaju u ovom božanskom piću - naznačio je gospodin Jovan Urošević.