U utorak, 24. decembra, Fruškogorski klaster vinogradara i vinara „Alma Mons“ i Regionalna razvojna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća „Alma Mons“, su za svoje članove priredile prigodan koktel u holu Vlade AP Vojvodine. Ova svečanost je podržana i od strane Pokrajinskog sekretarijata, a prisustvo Pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, gospodina Miroslava Vasina je to i potvrdilo.

Na skupu su se čule pohvale od strane proizvođača na rad Sekretarijata, pa smo iskoristili priliku da pitamo gospodina Vasina koliko je Pokrajinska vlada zadovoljna sa onim što je uradila za ovu privrednu granu?
-Meni je izuzetno drago kada čujem da ljudi imaju takvo mišljenje za ono što smo uradili. Smatram da smo mnogo uradili, ali, to je tek početak. Postoji priča iz vremena Slobodana Miloševića kada su se svi hvalili rastom proizvodnje od 30% godišnje, a niko nije govorio da je tih 30% startovalo od nule. Takva je situacija i ovde. Mi jesmo dosta uradili, ali smo startovali iz jedne pozicije gde je vinarstvo bilo potpuno zanemareno. Podigli smo ga, po meni, na dobar početni nivo, ali ima još mnogo prostora da to učinimo još mnogo konstruktivnijim, sa aspekta kako broja vinogradara i broja plantaža vinograda u Vojvodini, tako i kvaliteta i kvantiteta proizvoda. Jer, postoje tri uslova da bi mogli da napadnemo, za nas interesantna svetska tržišta, npr. tržište EU, rusko, belorusko, kazahstansko tržište, tj. ona tržišta koja danas traže kvalitet i kvantitet. Da bi se postigao kvantitet i kvalitet morate se udružiti. Meni je drago što mi u Vojvodini, ne samo u oblasti vinogradarstva nego i u svim oblastima imamo snažan trend udruživanja. Imamo preko 25 klastera, a naš cilj je da do kraja 2014. godine sve oblasti pokrijemo klasterima. Vinogradari i vinari su ti koji su to prvi shvatili. Sada treba videti koji je sledeći korak našeg delovanja. Vinogradari i vinari su sada udruženi, oni uživaju u onome što rade,
ali moramo prepoznati nekoliko robnih marki, koje će predstavljati Vojvodinu i sa kojim ćemo i po kvalitetu, i po kvantitetu, nastupati na tim tržištima. Jer, ne možemo ništa učiniti na tim tržištima sa malim količinana, gde su skuplji troškovi prevoza do Rusije nego što je cena njihovog proizvoda. Niti možemo učiniti bilo šta sa kvalitetom koji nije sertifikovan, koji nije stalan.
Tokom naredne godine predstoji nam dogovor sa vinarima kako da ustanovimo sistem, da nekoliko marki (etiketa) proglasimo brendovima Vojvodine, i da svako od njih jedan deo svoje proizvodnje usmeri na proizvodnju upravo tog brenda, da stvorimo dovoljne količine da napadnemo i tržišta koja su vrlo zatvorena za vina.
Nedavno smo posetili Sloveniju i primetio sam da se tamo piju isključivo slovenačka vina, a prema mom subjektivnom mišljenju, naša vina su kvalitetnija od njihovih. Ali, njihovo tržište forsira domaće proizvođače i teško je osvojivo za druge zemlje, za druga vina. Mi moramo naći način da uz neku razmenu sa tim zemljama, prijem i uvoz određenih količina njihovih vina, stvorimo uslove da Slovenci probaju i naša vina. Ja sam siguran, da kada oni probaju naša vina, da će postati njihovi stalni korisnici.
Zato moramo sledeće godine stvoriti jednu strategiju, kako stvoriti brendove, kvalitet, kvantitet, kako napasti velika tržišta i kako uspostaviti takve odnose sa drugim zemljama gde bi kroz razmenu uvoza-izvoza raznih vrsta vina napravili prodor naših vina na ta tržita. A kada ih jednom budu probali, siguran sam da će u njima i uživati.
*Vojvodina ima puno manifestacija, na mnogim vinskim manifestacijama ste svojim prisustvom dali podstrek ovim ljudima, za ono čime se bave. Kako ocenjujete manifestacije, gde su se izdvojile nekoliko vinskih manifestacija, a da mi to nismo izbredirali?
-Jedan od neverovatnih uspeha svih nas je 1.200 manifestacija u toku 2013. godine, u Vojvodini, počev od onih malih, tzv. seoskih slava, koje su prerasle u manifestacije gde se okupi po nekoliko hiljada ljudi pa do onih većih: Karlovačke i Vršačke berbe grožđa, Pudarskih dana i Dužijance i sl. Uspeli smo da kroz toliki broj manifestacija krenemo u kreiranje jedne turističke ponude koja osnov i smisao tih manifestacija. S druge strane, 99% tih manifestacija se ne mogu zamisliti bez vina. Ono što je meni drago, da su dve vrste udruženja i ljudi, koji ih čine, a koje je godinama naš Sekretarijat postavljao na noge, Udruženje žena i klasteri vinara i drugih, postali osovine koje čine te manifestacije. Ne može se zamisliti danas ni jedna manifestacija bez onoga što nude seoske žene Vojvodine, niti bez lokalnih vina. To je nešto sjajno, što nam daje osnov za optimizam, i očekivanja da one prerastu u turistički brend Vojvodine, kao što je danas EXIT. Siguran sam da su Dani Vojvodine u Beogradu, održan početkom decembra, pokazali koliki je naš potencijal i pozvali na najbolji mogući način Beograđane, da budu gosti Vojvodine.
*Možda je to pravi put brendiranja, da se prvo predstavimo na domaćem terenu, a onda i šire?
-Prvo moramo targetirati našu ciljnu grupu. Mi smo kao ciljnu grupu prepoznali Beograd, grad sa dva miliona stanovnika, koji tradicionalno voli Vojvodinu i obratno, Vojvođani vole Beograd i Beograđane. Ove godine je napravljena prva takva manifestacija koja je naišla na punu podršku i simpatije, jer dovesti Zvonka Bogdana, Garavi sokak, deronjske tamburaše, Apsolutno romantično, naše najbolje kuvare, napraviti na Trgu republike onakav splet vojvođanske prehrambene i turističke ponude je sve ono čemu smo mi težili, a ove godine i realizovali. Sledeće godine učinićemo to još monumentalnije, dovešćemo mnogo više predstavnika vojvođanskog etnosa, ali u junu, kada vreme neće biti ograničavajući faktor.
Smatram da su naše ciljne grupe oni ljudi koji za sat, dva, tri kada sednu u kola mogu doći u Vojvodinu. To su žitelji Beograda, BiH, Hrvatske, Mađarske, drugih susednih zemalja, koji vrlo brzo mogu doći i isto tako vratiti se svojim kućama, posle jednog ručka, spavanja na salašima, obilaska Sirmijuma, Palića, svega onoga što mi nudimo. Sledeća godina će biti godina kad ćemo pokušati da definišemo ciljne grupe, ali i da podignemo svest građana Vojvodine. Mi još uvek imamo problem da građani nisu svesni da su deo turističke ponude Vojvodine. Da svaka kuća, dvorište, ulica, fasada čini deo jedne ponude koja privlači ili ne privlači turiste. Vrlo je teško danas, privući turistu koji, da bi došao u Banju Kanjižu, Junaković ili Vrdnik, prolazi kroz neuređena sela, zaraslih travnjaka, kuća ižvrljanih grafitima, gde nema cveća na prozorima...
Mi smo prošle godine mnogo toga uradili u turizmu. To pokazuje i činjenica da je broj onih koji su posetili Vojvodinu porastao za preko 20%, a broj noćenja preko 22%. Mnogo smo uradili kroz programe kojima smo podstakli turističku ponudu Vojvodine i uređenje kapaciteta za smeštaj turista i sve ono što im se nudi. Ali, nije stvar u tome da mi nekom damo novac. Ljudi moraju da shvate da je ogledalo njih i njive porodice kuća u kojoj žive i ukoliko je to uredno, i slika Vojvodine je drugačija. Ako ta slika bude lepša turisti će više dolaziti. Ja se sećam kada sam bio dete, u selu mog detinjstva, Čurugu i Bečeja, sramota bilo da ti kuća nije bila okrećena. U to vreme smo mi svi jednom godišnje izlazili sa kantama, četkama i krečom i krečili kuću. Ništa ne vredi i okrečena kuća na kojoj se preko noći ispišu grafiti. Naš problem je poremećen sistem vrednosti i mi ćemo morati raditi na tome, da bar u selima, tamo ljudi bolje razumeju te stvari i može se lakše uticati na grupe ljudi, da shvate ako ne promenimo sistem svesti teško ćemo napredovati u turizmu i bilo čemu drugom, pa i u vinarstvu. Meni je drago što su vinogradari i vinari to shvatili da se prodaju samo kvalitetna vina i da moraju da se trude da količine vina koje proizvode, budu što kvalitetnije - zaključio je gospodin Miroslav Vasin.