Eko Etno klub Čerević, smešten uz desnu obalu Dunava 20km uzvodno od Novog Sada, pokrenuo je gospodin Dušan Vidak, osnivač TO Vojvodine i predstavnik Turističkog saveza Jugoslavije u Austriji, sabravši na jednom mestu 40 godina iskustva rada u turizmu.
Eko Etno klub nalazi se u autentičnoj švapskoj kući na lakat, iz 1928. godine, u sremačkom selu Čerević, pažljivo osmišljenom, po ugledu na austrijska sela, sa velikim potencijalom daljeg širenja.

Za sada kapaciteta 30 ležaja i ponude: plovidba Dunavom, ribarenje, planinarenje, pešačenje i krstarenje obeleženim biciklističkim stazama kroz Frušku goru, izleta do manastira, dunavskih čardi, i vinskih tura fruškogorskog vinogorja, sve to uz vodiča po želji gosta, ovaj klub nudi evropske uslove. A ne mora se ništa raditi, može se samo uživati, odmarati uz zvukove i mirise prirode, na rubu Nacionalnog parka “Fruška gora” i obale moćnog Dunava,
U okviru Etno Eko kluba, ove godine je zaživeo i Vino-turist klub, koji promoviše vino i kobasicu. Jer, Srem se deli na vinski i svinjski. Svinjski pravi kobasice, a vinski vino. Kod gazda Dušana su u ponudi i vino i kobasice, kako bi pomirio i vinski i svinjski program.
Ono što ovaj program čini posebnim je, kako kaže gospodin Vidak, sve to i još krevet, da se gosti mogu do kraja opustiti, prespavati noć i tek sutra dan, posle fruštuka, krenuti dalje.
-Smatram da kada se lepo popije vino, naravno uz kobasice, onda se još bolje to radi kada ima gde da se prespava, a ne da se hvata za volan, već ujutru doručak, pa na put.
Vino turist klub je nastao na inicijativu gospodina Vidaka, da okupi vinare oko njega, koji su postali članovi kluba.
Ustanovljeno je i takmičenje po principu tzv. slepe degustacije, u kojoj su ove godine učesvovali 5 vinara iz Banoštora i 5 iz Čerevića. Oko 50 ljudi degustiralo je vina pod brojem, a da se nije znalo čije je vino. Na kraju su proglašena prva tri pobednika. Takav način ocenjivanja pozitivno je prihvaćen i od vinara i od gostiju, jer na kraju je pobedilo vino, a ne etiketa, dizajn ili ambalažama. Cilj mu je da ustanovi Zlatni pehar vina, prvo na nivou Srema, pa Banata i Bačke, gde bi se na kraju organizovalo takmičenje najboljih vina Vojvodine.
-Ja nisam vinar, ja sam u turizmu, i meni i mojim gostma se takav vid takmičenja dopada.
Moj klub nije kafana. Kod mene se vino plaća koliko i u podrumu partnera od kojeg sam uzeo. Ja ne preprodajem vino niti na tome zarađujem, tako da gost može da kaže: „Dopada mi se ovo vino, ’ajde da idemo u podrum!,“ gde će po istoj ceni kupiti od proizvođača, tako da su oni zainteresovani da sarađuju sa mnom. Nudim u paketu ležaj, što je udeo u celom tom programu.
Preduzeo sam sve korake da mogu da radim i zimi, da nije ni hladno, ali na proleće, na otvorenom, kada sinu lepi dani, kada bude mirisala Fruška gora, to će sve biti mnogo lepše. U tu svrhu napravljena je i saletla, ispod koje će moći da se okupi 50 duša, da nijedno događanje ne bude uslovljeno vremenom.
Na koji način dolazi do gostiju, gospodin Vidak objašnjava:
-Moji pokušaji saradnje sa turističkim agencijama nisu dali rezultate. TA nisu, bar do sada, bile zainteresovane za receptivne programe. Ljudi su doznali za nas putem interneta, štampe, ali najviše usmenom reklamom. Oni koji su bili kod mene šire priču dalje. Daleko više veruju onima koji ispičaju da su se lepo proveli, nego bilo kakvim slikama na prospektima.
Planovi su da se podigne desetak kućica za izdavanje, namenjenih pre svega smeštaju porodica. Do sada je izgrađena samo jedna, kao prototip, kako će izgledati ovo etno naselje. Princip je taj, da gosti iznajme kućicu, i posle toga mogu slobodno da biraju gde će ići na izlete, u obilaske, gde će jesti, i slično, što im pruža osećaj neobaveznosti i daje im potpunu slobodu.
Saznajemo takođe, da je usvojen koncept, potekao od strane gospodina Vidaka, da Nacionalni park „Fruška gora“ brine o sadržajima u okviru parka, a da davanje usluga prepusti meštanima okolnih sela, naslonjenih na Nacinalni park.
„Ipak se okreće“, kako je glasio popularni serijal Miodraga Popova, sada je preslikan u realnost. Seoski turizam uz pomoć istrajnih, ideji i poslu posvećenih, iskusnih i vičnih ljudi, dobija konture, a kada će se ispoljiti u punom kapacitetu, pitanje je samo vremena.