Godina 2013. bila je godina izuzetno velikih cenovnih raspona kod svih primarnih poljoprivrednih kultura. To je godina u kojoj smo imali u jednom momentu izuzetno visoke cene, da bismo posle izvesnog vremena, imali izuzetno niske cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, sve to kao posledica odnosa na relaciji ponude i tražnje na tržištu.

Sam početak 2013. godine karakterisale su prilično visoke cene. Preneti bilansni problemi iz 2012. godine, podbačaj manje-više svih poljoprivrednih primarnih kultura, ne samo kod nas, nego i u svetu, osetio se na tržištu u tolikoj meri da smo na startu kalendarske 2013. godine imali veoma visoke cene. Cena kukuruza je bila 25-26 din/kg bez PDV-a, pšenice 27,5 din/kg bez PDV-a, a soje preko 60, čak i 62 dinara.
Podsećanja radi, 2012. godina je bila jedna od najlošijih ekonomskih godina po prinosima u svetu, i čitava ta slika sa svetskog tržišta se, na neki način, preslikala i kod nas, potpomognuta nekim našim specifičnim problemima, kao što su bolest kukuruza, zaraženost aflatoksinom, što je dodatno otežalo situaciju na tržištu kukuruza. Kukuruz drži likvidnost celog srpskog tržišta i to je najprisutnija berzanska roba kod nas. To je roba koja u velikoj meri generiše tržišna dešavanja i kod ostalih roba i u velikoj meri utiče da frekfentnost trgovanja. Prošla godina je bila jedna od najlošijih trgovinskih godina ne samo na organizovanom berzanskom tržištu već i na širem, komercijalnom tržištu, iz razloga što je izvoz kukuruza bukvalno stao, što je u velikoj meri uticalo da i prva polovina godine, sa apsekta obima i frekfentnosti trgovanja, bude veoma loša, a cene na relatovno visokom nivou. Ono što je umanjilo te loše efekte i tržišnu situaciju jeste situacija na tržištu pšenice. Pšenica, koja je u zadnji čas u 2012. godini „pobegla“ od velike suše, koja se desila tokom leta, imala je sasvim solidan izvozni rezultat i prvi put, posle dužeg niza godina, desilo se da smo pšenicu imali kao najprisutniju robu u trgovanju i preko berze i u generalnoj tržišnoj razmeni. Počev od žetve pšenice, od početka jula, pa kasnije žetve suncokreta, soje i kukuruza, dijametralno je promenjena tržišna slika. Imali smo dobru žetvu svih kultura. Prinos pšenice je bio oko 2,7 tona, koja će ove kolandarske godine imati ukupan izvozni rezultat od preko milion i trista hiljada tona (izvozno nezapamćeno dobar rezultat što se pšenice tiče). Kukuruz sa prinosom od oko 5,8 miliona tona ponovo se vraća na velika vrata na svetsko izvozno tržište, gde se oslobađa, po nekim procenama, izvozni potencijal oko dva miliona tona. To je potencijal koji je Srbiju i od ranije svrstavao u lidersku poziciju u regionu, ali i u red većih svetskih izvoznika (kada je reč o kukuruzu). Bitno je da je kukuruza zdrav, kvalitetan i to je nešto što je definitivno povratilo poverenje međunarodnog tržišta prema kukuruzu kao srpskom izvoznom artiklu, i što bi moglo u perspektivi, a to se osećalo i u drugom polugodištu ove godine, da ga vrati na prvo mesto, i po obimu trgovanja.
Neki recidivi, loš izvozni imidž i opreznost stranih kupaca da kupe naš kukuruz su i dalje prisutni. Verujem da će se ta situacija bitno poboljšati u prvom polugodištu 2014. godine, i da će kukuruz nastaviti sa dobrim tempom mesečnog izvoza od 200 do 250.000 tona i da će to uticati da se čitavo tržište probudi i bude mnogo aktivnije nego što je bilo u prvom polugodištu 2013. godine.
Takva situacija, gde smo imali dobre prinose, pogotovo suncokreta, koji je odbacio jedan od najvećih prinosa u jednom dužem periodu, preko 500.000 tona, uticaili su na to da cene ne budu niže.
Na svetskim tržištima, imali smo situaciju, da su kukuruz i pšenica odbacili istorijski najveće prinose od kada se vodi statistika u poljoprivrednoj proizvodnji. Za pšenicu 705-706 miliona tona, za kukruz preko 960 miliona tona, aposlutni su rekordi u proizvodnji dve najvažnije primarne poljoprivredne kulture koje u najvećoj meri kreiraju i tržište hrane. S druge strane, raste i tražnja za tim robama, ali ne onoliko koliko smo imali povećane prinose, što je uticalo da su cene ovih roba na svetskom tržištu, i kod nas, pale. U septembru smo imali situaciju da je naš indeks, koji smo ustanovili u Produktnoj berzi-Prodex, koji je u stvari potrošačka korpa najprisutnijih roba na Produktnoj berzi, zabeležio jedan minimum u poslednje dve godine. To je pokazatelj da smo ušli u period prilično niskih cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Imali smo pšenicu koja je startovala sa nivoa 15-15,5din/kg, kukuruz od 12,5din/kg, suncokret od 25-25,5din/kg bez PDV-a, soja je bila oko 40-41din/kg bez poreza. To su bile cene u vreme skidanja useva. U uslovima kada imamo situaciju da se oporavljaju bilansi, da je prinos dobar, da je pritisak ponude tada najveći, logično je da u tim periodima imamo najnižu cenu. To se desilo i u ovoj godini.
Ono što se kasnije dešavalo išlo je u pilog poljoprivrednim proizvođačima. Cene su polako počele da se oporavljaju, pogurane malo i dešavanjima na međunarodnim tržištima, i imali smo vrlo očigledan skok cena sve do sredine decembra, gde smo imali skok od najniže cene pšence, koja je startovala sa 15,5din/kg u jednom trenutku je došla do 21,5din/kg bez poreza. Imali smo rast od 40% na tržištu kukuruza, koji je sa startnih 12,5din/kg u jednom momentu došao do 17,5din/kg bez poreza, što je rast od 34-35%, zatim soja, koja je došla do nivoa od 48din/kg bez PDV-a što je skok od oko 20%. Sve primarne poljoprivredne kulture su imale izvestan rast, iznenađujući s obzirom da je bio veoma naglašen, pogotovo na tržištu pšenice i kukuruza.
Krajem godine tržište se ponovo smirilo, cene su počele da padaju, kupovna moć tražnje nije mogla da prati tako nagle skokove cena i dešavanja na međunarodnim tržištima su pokazivala da su i tamo cene počele da padaju.
Srbija, koji je značajan izvoznik kukuruza, a ove godine i pšenice, mora da prati međunarodna tržišta. Koliko smo veći izvoznici, toliko su veće korelacije sa cenama na međunarodnim tržištima i ta usklađivanja cena i međusobna „peglanja“ domaćih sa međunarodnim tržištima su doveli do blagog pada cena. To može da se pripiše delom i što smo imali povećanu tražnju za tim robama. To je redovna pojava koja se dešava pred kraj godine, s obzirom na nastupajuće praznike, da prerađivači i izvoznici žele da se obezbede izvesnim zalihama kako ne bi imali zastoj u proizvodnji i došli u problem sa nedostatkom repromatrijala, odnosno da bi sebe obezbedili potrebnim količinama robe za realizaciju unapred dogovorenih obaveza sredinom januara. Tražnja je tu bila malo aktivnija i generisala je povećanja ukupnog obima trgovanja pred sam kraj godine.
Sledeće godine očekujemo da imamo sasvim solidan robni potencijal manje-više svih roba iz primanog agrara. Očekujemo veće promete nego što smo imali u 2013. godini mereno u odnosnim periodima. To znači da u prvom polugodištu 2014. godine očekujemo značajniji promet nego što je bio u prvoj polovini 2013. godine. U zavisnosti od prinosa u prvoj polovini 2014. godine možemo da projektujemo očekivanja za drugo polugoište.
U ovom trenutku možemo da pretpostavimo da se će se tržište ponašati slično onim godinama kada smo imali ovakvu bilansnu situaciju na svetskom i našem tržištu. Prepoznali smo 2011/12. godinu, godinu sa sličnom ekonomskom situacijom. To su godine kada cene dostižu svoje cenovne pikove pred kraj ili sredinom prvog kvartala kalendarske godine, i onda u zavisnosti od tržišnog očekivanja, procene prinosa novog roda, tržište reaguje sredinom godine, u zavisnosti od pšenice, da li će biti dobar rod ili neće. Ako se proceni da će biti manji, cena će da raste, i obratno, ako će rod bići veći cena će držati srednje visok nivo do novog roda. Slično je i na tržištu kukuruza i soje.
Ja lično očekujem da će tržište sledeće godine biti nešto naklonjenije poljoprivrednim proizvođačima, nego što je to bilo u vreme žetve svih poljoprivrednih useva u 2013. godini, i mislim da, a to je i opšta konstatacija, da je poslednjih godina svet ušao u eru skupe hrane. Te cene mogu, kao što smo videli sredinom ove godine, da se spuste na neki niži nivo, ali generalno, to su i dalje cene koje su na višem nivou od onih koje smo imali pre deset godina, kada je u vreme žetve cena pšenice bila 100 i ispod 100$/t. To vreme je definitivno prošlo. Možemo govoriti o cenama od 150 -200$ i to su cenovni nivoi koji se u ovim uslovima smatraju za niske cene.
Tržišna slika i tržišne okolnosti se u svetu brzo menjaju. Uticaj pojedinih tržišnih faktora se menja iz godine u godinu. A sve te promene idu u prilog tome da će se svet suočavati sa relativno visokim cenama hrane.
Sada već možemo da kažemo da ćemo prvu polovine sledeće godine imati godinu stabilnih cena na jednom srednje visokom nivou, cena koje neće generisati rast troškova hrane, pogotovo ne u Srbiji, koja nije zavisna od uvoza i to daje jednu dobru perspektivu i ohrabrenje za srpsko tržište hrane.