Ono što je karakteristično poslednjih godina je da sve više naših vinari osvajaju prestižne nagrade na evropskim, pa čak i svetskim festivalima vina. Zamah u vinarstvu Srbije, koji je evidentan nekoliko godina unazad, stvorio je realne osnove za proizvodnju kvalitetnog vina, jer samo takvo ima prođu na međunarodnim tržištu, ali i podrška sve većem broju ljudi da se aktivno uključi u ovu privrednu granu.

Tek od pre nekoliko godine, zahvaljujući merama koje je država preduzela, povećavaju se površine pod vinogradima, posebno na Fruškoj gori, gde je vinova loza prisutna vekovima. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, krenuo je sunovrat vinogradarstva, a samim tim i vinarstva. Namesto vinograda sejane su ratarske kulture, a vinarstvo se svelo na nekolicinu državnih preduzeća, koji su redom gubili utakmicu sa novim načinima poslovanja. Država je shvatila da mora da ulaže i pomaže vinogradare, motivisana željom da sa što više hektara pod vinogradima prisupi EU, jer posle ulaska u “Evropu”, nema sadnje novih vinograda.
Ali, da li su podsticajna sredstva dovoljna da se vinogradarstvu i vinarstvu povrati onaj ugled, koji su imala vina iz naših krajeva od srednjeg, pa do sredine XX veka i koliko je naša nauka u stanju da na pravi način pomogne „novim“ ljudima koji ulaze u tu oblast?
Dr Nada S. Korać redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je ceo svoj radni vek posvetila vinogradarstvu i vinima i bila pravi sagovornik na ovu temu.
-Jednom prilikom sam rekla da je vinarstvo za korak ispred vinogradarstva što je i istina. Pominjem one proizvođače koji se ozbiljno bave ovim poslom. Najveći deo grožđa koji oni nabavljaju nije iz domaće proizvodnje, već iz Makedonije ili iz neke druge zemlje. To su proizvođači koji su pre svega nabavili savremenu opremu i podrume opremili najmodernijom aparaturom, angažovali vrsne stučnjake, enologe. S obzirom da nam je danas dostupna sva savremena tehnologija i sva enološka savremena sredstva, to je rezultiralo i odličnim kvalitetom vina koja su na zavidnom niovou. I kada ta naša vina dospeju na međunarodna takmičenja mislim da se tamo iznenade kakav je njihov kvalitet. Ali, ne smemo podceniti ni kvalitet sirovine sa naših terena, jer poznato je da većina rejona i vinogorja u Srbiji da imaju odlične agroekološke uslove i da su pogodna za uspevanje najvećeg broja sorti grožđa.
Međutim, neka znanja već godinama nedostaju u obrazovanju mladih stučnjaka na fakultetu. Mi se trudimo da otvorimo odsek za enologiju. Poznata je činjenica da se sa proizvodnjom vina ne počinje u podrumu već u vinogradu i da se ne neguje vinograd već svaki čokot. U skladu sa tim, logično je da jedan stručnjak koji upiše naš fakultet treba da stekne znanja ne samo iz vinogradarstva nego i iz onog drugog dela - vinarstva. To je logična celina i svuda u svetu u obrazovnim institucijama je to jedno i nedeljivo. Samo kod nas je vinogradarstvo i vinarstvo razdvojeno, što znači da naši studenti smera voćarstva i vinogradarstva uče i voćarstvo i vinogradarstvo, nauče kako da podižu vinograd, neguju rasadničku proizvodnju, nauče sorte i tu se završava njihovo oficijeno obrazovanje. Mi se trudimo da ih uvedemo i u onaj drugi deo, vinarstvo ali je to jako malo. Jer, to nije samo nauka već i umetnost, to je jedno ogromno polje koje zahteva ozbiljnije proučavanje. Naša ideja je prisutna već jako dugo, međutim zbog različitih organizacionih problema i šema koje postoje na Univerzitetu, mi to do sada nismo uspeli da realizujemo. Mislimo da je naša velika šansa u tome što je sklopljen ugovor između Univerziteta u Novom Sadu sa Univerzitetom iz Udina (Severna Italija), i da ćemo uz njihovu pomoć da objedinimo vinogradarstvo i vinarstvo. Ne znamo da li ćemo u tome i uspeti, ali smo optimisti i nadamo se da ćemo imati razumevanja na Univerzitetu. To bi trebalo da bude smer za vinogradarstvo i vinarstvo, ako ne na osnovnim, makar na master studijama - kaže dr Nada S. Korać.
Očigledno je da se i na planu stručnog usavršavanja pod hitno mora nešto uraditi. Decenijska praksa da se stučnjaci za vinarstvo obazuju na Tehnološkom fakultetu, a vinogradari na Poljoprivrednom fakultetu jednostavnoje neodrživa. Ako to ne uredimo na pravi načim i dalje ćemo tapkati u mestu i nećemo iskoristiti sjajnu priliku koja se nalazi pred našim vinogradarstvom i vinarstvom.