Ove godine je u Srbiji pšenica je posejana na oko 530-540.000 hektara, što je nešto manje nego prošle godine, ali ti podaci nisu pouzdani. I ove godine je dosta pšenice sejano sa nesertifikovanim semenom, što otežava praćenje, evidenciju, statistiku oko posejanih površina.

Ako se ponovi jedna prosečna godina sa aspekta hektarskih prinosa, verovatno da nećemo ući u problem sa pšenicom, u smislu da će biti deficitarna. Međutim, ono što je veoma simptomatično je, da su male površine posejane u optimalnim agro rokovima. To bi mogao da bude poblem sa nekim prinosima. Naime, kako je cena pšenice na tržištu počela da raste u oktobru, novembru, tako su se povećavale setvene površine. U periodu, kada je isticao optimalni agro rok za setvu pšenice, kada je cena bila relativno niska, odnos proizvođača prema setvi bio je takav da smo imali posejane prilično male površine. Kako je cena pšenice počela da raste, tako su se proizvođači preorijentisali. Berz obzira na to, ove godine pšenica ne bi trebala da bude problem u zatvaranju bilansnih potreba.
U Srbiji, generalno i dalje preovladava problem heterogene proizvođačke strukture u primarnoj proizvodnji. I dalje, iako je taj proces krenuo na bolje, imamo mali posed po jednom gazdinstvu. Iako je prisutan proces ukrupnjavanja, ima dosta usitnjenih poseda, pogotovo u centralnoj Srbiji. U takvim uslovima, nema izgrađene strategije oko planiranja setvene strukture. Osim velikih poljoprivrednih proizvođača, gazdinstava, privrednih društava i privednih lica koja obrađuju po nekoliko stotina heltara zemlje, i koji imaju setvenu strategiju, usitnjeni posedi i vlasnici manjih površina donose odluke ad hoc, povodeći se trenutnim okolnostima na finalnom tržištu robe pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, ili cenom koštanja proizvodnje pojedinih kultura.
U značajnoj meri, na odluku o zasnivanju setvene strukture utiče i odnos prerađivača, pogotovo kod industrijskih kultura, prema proizvođačima pre svega u pogledu cene. Trenutno imamo situaciju da šećerane više nemaju problem sa sirovinama, s obzirom da su one napravile jedan korektan odnos prema poljoprivrednim proizvođačima i oni trenutnku zasnivanja proizvodnje znaju šta ih čeka na kraju.
Ali, imamo i situaciju na tržištu suncokreta, gde se bez postojanja dugoročnog, partnerskog dogovora, ne može graditi neka dugoročnija priča. Ne treba zaboraviti da su prošle godine uljare bile nezadovoljne cenom koja je bila preko 50 din u 2011. godini. Ove godine smo imali rekordan prinos, i na međunarodnim tržištima, cena suncokreta je bila relativno niska. Sada su se u problemu našli proizvođači. Ni u jednom ni u drugom slučaju, ni jedna ni druga stana, nije bila spremna da podeli rizik, da to pretoče u neki ugovor, i da se na taj način obezbede, da obe strane snose rizik onog drugog i da se na tim partnerskim, korektnim odnosima, uspostavi neki dugoročniji program prema kome bi i izvesnost u proizvodnji te kulture bila mnogo veća.
Kod klasičnih berzanskih kultura - pšenice, soje, kukuruza, prate se dešavanja na međunarodnim tržištima. Tu proizvođač mora izgraditi svoju tržišnu strategiju, mora se edukovati, pratiti međunarodna i domaća kretanja na tržitu, moraju se podići njihovi robni kapaciteti, tako što će možda ući u investiciju podizanja sopstvenog skladišta, silosa, a pre svega, i uz pomoć države, pri čemu se misli na interventni otkup itd.
Ali, to je jedan od najskupljih načina kako država može da utiče na stabilnost proizvodnje, što ne može da bude rešenje na duge staze. Dugoročna su rešenja sistemskog karaktera, kao što su afirmacija sistema javnih skladišta, robnog zapisa kao pouzdanog insturmenta koji je nedvosmisleni dokaz vlasništva nad robom, i u pogledu količine i kvaliteta, i afirmacija robnog berzanskog tržišta.
Nacrt Zakona o robnim berzama je završen, sledeće godine se očekuje da se on i donese, i da se izgrade institucije koje će afirmisati tržišta u smislu sigurnosti, pouzdanosti, i u maksimalnoj meri smanjiti monopolistički uticaj. Takvim sistemom, koji može da se instalira na ovom tržištu , poljoprivredni proizvođači će dobiti jedan model sa kojim će moći bezbednije da izađu na tržište, pogotovo kada je reč o berzanskim kulturama, pšenici, kukuruzu, soji itd.
Žarko Galetin, Produktna berza