• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Drugo takmičarsko okupljanje Manić „Tisa 63“, s razlogom nazvano tako jer je mesto održavanja takmičenja, poznato po prevojnici kod Novog Bečeja, na 63. kilometru reke Tise od granice Mađarske i Srbije, ali i po Maniću, ribi koja je pecaroški favorit broj 1 u zimskom periodu.

Atraktivnost zimskog pecanja, želja za druženjem, lepo vreme, od 27-29. decembra 2013. godine u organizaciji Kluba prijatelja reke “Tisa 63” izmamilo je na reku veliki broj ekipa, pojedinaca, ljubitelja prirode i manifestacija.
Jedina dama koja je branila (i odbranila) čast žena bila je Olivera Olja Blažin ex Bakić, na njenu žalost i žalost organizattora, jedina takmičarka od 73 učesnika iz pet država. Za ovo tekmičenje saznala je putem medija, ne dozvolivši da ga propusti kao prošli put, zakasnivši da se prijavi.
Na Tisu je došla sa sinom Aleksandrom - Sašom slučajno, jer je on kao mesar, od strane organizatora pozvan da pripomogne u klanju svinja, i mužem namerno, da sa njim zanoći, da joj pomogne oko paljenja vatre.
Pecanje i žene, ne retka pojava o kojoj se ne priča dovoljno, pa se stiče utisak da su pecaroši isključivo muškarci. A da nije tako, potvrđuje Olja, koja se pecanjem bavi od svoje 12-te godine, od kada je zvanični član pecaroškog kluba „Šaran“ iz Bečeja, gde je rođena. I danas, svoju prvu dozvolu uvek nosi sa sobom, kao amajliju, a bilo je to 1978. godine.
-Moji, tata i njegov brat, imaju tri ćerke. Dok su ćerke mog strica „ženstvenije“, ja sam povukla neku mušku crtu i već sa mojih 8 godina bilo me je svugde gde se nešto dešavalo. Tako da sam postala nerazvodvojni član pecaroškog tria, prvo sa običnim štapom i kanapom, pa kada sam ostvarila prvi ulov, dobila sam za nagradu i pribor i članstvo. Toliko sam zavolela pecanje da i dan danji najviše volim kada odem na našu vikendicu, na Biserno, koja izlazi na „Staru“ (Mrtvu) Tisu, i vreme provedem pecajući. Celo leto sam u prirodi, kraj vode i to me čini zadovoljnom. Poseban je i neponovljiv osećaj, sve napustiti, otići u prirodu, zabaciti udicu i čekati - kaže Olivera Blažin.
Priroda, voda, zelenilo deluje smirujuće, opuštajuće na čoveka, a kada se upeca riba, dođe do potpunog zadovoljstva. A onda su tu i kulinarski specijaliteti jer u njihovoj kući ima dosta ribe i dosta ribljih jela.
Od ovog takmičenja Olja Blažin je očekivala puno više takmičarki, žena, konkurenciju. Odsustvo ženske takmičarske populacije je bilo iznenađenje i za nju, jer lično poznaje dosta žena koje pecaju (pecaroškinja) i imaju dozvole i apeluje na sve da sledeće takmičenje ne propuštaju, jer smisleno druženje, kakvo je Manić „Tisa 63“, odlično organizvano, sa mnoštvom pratećih događanja, ne bi trebalo propustiti. Ovde je bilo mesta i za sportsko rekreativno pecanje, i za one gladne, i za one željne trofeja, kao i za potencijalne pecaroše, ali i one koji se pecanjem ne bave.
I na kraju, da li je bilo i pecaroških priča, slično onoj:
-Mili danas sam izmerila našu bebu. Zamisli već je teška 24 kg.
-Beba od šest nedelja toliko teži? Nemoguće, na čemu si je ti to merila?
-Na kantaru na kome ti meriš ribu.
Kod Olje nema malih, srednjih i velikih laži, nema prevare. Na Staroj Tisi ulovila je babušku od 600gr, a na Tisi amura od 3,800kg. Pecanje je uživanje. Sve što dobijete preko toga smatra se nagradom.