"Isus im reče: Donesite od ribe što sada uhvatiste. A Simon Petar uđe i izvuče mrežu na zemlju punu velikih riba, sto pedeset i tri; i od tolikoga mnoštva ne prodrije se mreža. Reče im Isus: Hodite, objedujte. A nijedan od učenika ne smjede da Ga upita: Ko si ti? znajući da je Gospod. Tada dođe Isus, i uze hljeb i dade im, tako i ribu."(21:10-13) Riba je bila zaštitni znak prvih hrišćana, kojim su sledbenici Isusa Hrista (koji je sam sebe alegorijski nazivao “ribarom ljudi”) obeležavali prostore u kojima su boravili.

Riba simboliše Spasitelja Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, preko koga su i naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTIS (IHOUS), a to je skup inicijala Isusa Hrista Božjeg Sina, ovaj simbol je, zajedno sa prikazom Isusa kao Dobrog Pastira i vina, sve do kraja IV veka bio dominantan u hrišćanskoj ikonografiji. Srbija važi za zemlju u kojoj se poštuje tradicija, nasleđe i običaji, ali je isto tako, poznato da se u Srbiji riba jede samo u određene dane, a mimo njih malo i nedovoljno. U Begečkoj jami br 56, pored skele koja povezuje levu, bačku stranu Dunava sa sremskom, desnom, u parku prirode gde Novosađani, Vojvođani, Beograđani i ostali ljubitelji prirode, kampovanja i uživanja u ukusnim jelima od ribe, smestila se Brašina riblja čarda. Čarda "Kod Braše", nazvana po vlasniku Petru Lapuu poznatijem kao Braši, koju uglavnom sam snabdeva svežom ribom, smuđom, somom, kečigom, šaranom, manićem, pastrmkom, sjajno pripremljenim na sve načine, slovi za jednu od najboljih čardi na Dunavu.
Alas po poreklu, naslednik alaske tradicije svojih predaka, Petar Lapu Braša, čovek koji je veći deo svog života proveo na vodi, danas vodi donkihotovsku borbu protiv javašluka, nemara i nebrige pojedinaca, institucija i države u odnosu na reku i vode Srbije uopšte. -Bilo je potrebno mnogo ribe za Sv, Nikolu, Novu godinu i Božićne praznike, tako da smo mi neumorno radili po svim vremenskim uslovima, lovili ribu po snegu, ledu... Posle praznika moja supruga i ja spremamo se na put za Tajland da se malo revitalizujemo, da napunimo baterije, jer smo prozebli i to nam je neka duševna satisfakcija od teškog rada koji svake godine odrađujemo, da bi sve one koji uz ribu slave praznike snabdeli svežom i kvalitetnim robom - kaže popularni Braša. I sve bi to bilo lepo, da iza priče o radu i zaslužemom odmoru ne stoje brojni problemi, pre svega vezani sa sve lošiju situaciju očuvanja naših prirodnih resursa, reka, jezera... -Situacija na vodama je jako loša jer se mnogo izlovljava riba na nezakonit način. Za ulov ribe koriste se struja, eksploziv, raznorazni gasovi. Ljudi se dovijaju na raznorazne načine ne bi li uvećali ulove ribe, ne razmišljajući da li će nešto ostati za sutra. Da to rade siromašni ljudi koji nemaju obezbeđenu egzistenciju, ne bih mnogo ni zamerio. Ali, pošto se to radi iz obesti i pakosti, ja im to jako zameram. Moj apel je da bude „bistra voda i više ribe, a manje struje u vodi“. Možda to neki neće razumeti, ali one koji to rade trebalo bi da dotakne, da se manu tih nezakonitih radnji i smatram da se to mora rešiti zakonom. Upotreba stuje je zastupljena na Dunavu u toj meri da nema dana, odnosno noći, da neko strujom ne prođe od Novog Sada do Bačke Palanke, a tako kažu da je i na drugim mestima. U Hrvatskoj je to manji problem, jer granična policija „šparta“ Dunavom, tako da bi to trebalo i kod nas da krene i da se zabrani. Današnja situacija, s obzirom da niko ne vodi računa o vodama, da se vode uopšte ne čuvaju je katastrofalna. Postoje ta naša sretna ili nesretna jezera, društvena ili privatna, gde bi treblao da bude ribe, međutim, ona su ulganom prazna. Ima ljudi koji vode računa o svojim jezerima, na kojima je zastuplljena biološka ravnoteža i to je lepo i preporučio bih svima koji to rade, da ne eksplatišu, izrabljuju, nego da gazduju i upravljaju, ili da se okanu tog posla, jer sada već na mnogim voda se pitaju zašto se riba ne mresti itd. Trebali bi se obratiti nauci i ljudima od struke koji bi znali da pomognu, jer voda treba da živi isto kao i riba u vodi i to je, ja mislim, riba ne može bez ribe, riba ne može bez vode. A i ljudi, ljudska hrana ne može bez ribe. Tako da moramo da shvatimo da ne možemo samo da eksplatišemo, nego da gazdujemo. I na kraju, gospodin Braša koji redovno odlazi u ribolov, vodi čardu, bavi se rekreativno sportom, prisutan je na mnogim događanjima, manifestacijama, u pored brojnih problema, svojih 68 godina nosi s lakoćom. Za dobro zdravlje i odličnu kondiciju krivi ribu, jer je voli i jede svakodnevno, i to od kada zna za sebe. -S obzirom da naša zemlja koja ima potencijala da može da proizvede dovoljne količine ribe, kod nas se malo ribe jede. Ja bih preporučio svim ljudima, posebno deci u razvoju, da jedu ribu, jer u njoj su zastupljeni svi mikroelementi koji su potrebni za ravoj organizma. U ribi je sadržano najviše Omega 3 masnih kiselina, karnitina, čak i naš tolstolobik može da se poredi sa lososom. Zato bi preporučio da se što više jede riba. Ja ceo život jedem ribe, možda sam zato vitalan i zdrav - zaključio je Petar Lapu Braša.