Među domaćim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa zaštićenim imenom porekla ili geografskom oznakom na nacionalnom nivou, nalaze se i tradicionalni proizvodi užičkog (zlatiborskog) kraja, goveđa užička pršuta, svinjska užička pršuta, užička slanina, sve proizvodi koji su se mogli videti i probati, na XIV Sajmu suvomesnatih proizvoda, populatnoj Pršutijadi u Mačkatu, koja je od 10-12. januara održavana u porti Crkve Svetog proroka Ilije, a koja je okupila šesnaest proizvođača i prerađivača uglavnom iz Mačkata.

Osim onih najvećih, “Zlatiborca” i Milije Brkovića, u takmičarskoj trci za najkvalitetniji proizvod, našli su se i manji proizvođači, pa je tako Nikola Brković bio najbolji u kategoriji goveđe pršute, Dušan Stojanović pobednik u kategoriji svinjske i ovčije pršute i kobasice. U kategoriji slanine pobedio je Dragoljub Šopalović, a u kategoriji ovčije stelje Aleksandar Radojčića.
Dragoljub Šopalović, proizvođač i prerađivač užičke pršute i kobasice, ocenjen najvišom ocenom za kvalitet slanine, i njegova gospođa Slađana Šopalović iz Mačkata, treća su generacija u porodici koja se bavi ovim poslom. Zadovoljni su jer imaju i naslednike, sinove Petra i Ivana, i snajke Milenu i Tanju. Slađana je posebno zadovoljna jer su se snajke dobro uklopile u njihovo domaćinstvo:
-Vide od nas da mi radimo pa moraju - kaže u šali Slađana, i dodaje da su, na sreću, i one, snajke, iz sela oko Zlatibora i navikle su da rade.
A mi bismo dodali da je bračni par Šopalović dobro vaspitao svoje sinove da nađu prave žene za njihovu kuću. Jer u domaćinskoj kući se radi mnogo i stalno.
-Najteže je što sve mora da se uradi na vreme, za sve postoje rokovi - naglašava Dragoljub, a Slađana dodaje da žena radi sve u kući, pa kada završi kućne, prelazi na sve ostale poslove, što treba da se pomogne u klanici, sušari… Nema odmora, i svi sve rade kada treba.
Šopalovići imaju, uglavnom, 5 krava i ovce od kojih proizvode: pršutu, kobasice, slaninu, čvarke, kavurne, stelje… Na njihovom štandu bio je i užički kajmak, mlad i onaj stariji, jer kako veli Dragoljub:
-Radimo sve za šta možemo da uzmemo pare. Jedino, ova porodica ne pristaje na kompromise. Nikada nećemo odustati od tradicionalne proizvodnje jer mušterije i te kako prepoznaju pravi kvalitet, i kada kupuju žele da kupe baš ovakve proizvode. Sve drugačije mogu naći i na drugom mestu. Ovo je već XIV sajam i na svaki dolaze gotovo isti ljudi. Sajam je prilika da svako pokaže svoju robu, da se izdvoji, nametne ukusom i kvalitetom od drugih i pridobije mušterije za sebe. Uostalom, bez svega se može, ali bez hrane nikako. Dosta naroda dođe iz Bosne, Makedonije i ostavi se para dosta, ali to je jednom godišnje.
Planovi su da idemo dalje, da radimo ove naše proizvode, da održimo kvalitet robe, to nam je najbitnije. Vrste proizvoda su iste, ali količina zavisi od potražnje jer ako je veća potražnja onda više moramo da spremimo. I mislim da se iz godinu u godinu, bar prema našem iskustvu, napreduje. Mi imamo nešto svoje stoke, a kada potražnja poraste, kupujemo iz okoline Zlatibora. Imamo određene ljude koji gaje stoku, koji prodaju nama za preradu. Zato nije čudo što čitav kraj napreduje, a selo raste, i ima najviše omladine koja ostaje na svom ognjištu - kaže Dragoljub Šopalović.
Zlatiborsko-užičkim specijalitetima na ruku ide i vladajući trend propagiranja zdrave hrane, jer gde će se zdravija naći nego na planini, izmeštena od smoga, gužve, bilo kakvog zagađivača. Zaključak je jasan: proizvodnju, ovakva kakva je, proverena i priznata, ne treba menjati. Ona je trasirala sebi pravolinijski put, samo treba da prođe neko vreme, da se otvore neka nova tržišta, da i drugi mogu da osete čaroban ukus užičkih proizvoda. Ono što pod hitno treba menjati, gde bi morala da se uključi i lokalna zajednica, jeste edukacija tih istih majstora pršuta, kobasica, slanina i dr. u korišćenju savremenih komunikacija, interneta, možda uvesti i internet prodaju. U sve bržem načinu života, vreme ima najvišu cenu. Biti u komunikaciji sa kupcima preko internet mreže uštedelo bi se i vreme, a Sajam, tj. prezentacija proizvoda svakog proizvođača, trajala bi tokom cele godine.