Milija Brković iz Kačera, sela u Zlatiborskom okrugu, proglašavan je na Sajmu suvomesnatih proizvoda u Mačkatu za najboljeg pršutara godinama unazad. Njegova tajna proizvodnje, u kraju koji je Bogom dan za stočarstvo, u kojem se manje više svi time bave, danas koliko ko može i koliko ume, je u tome što je ostao veran proizvodnji na stari „seljački“ način. I to je prvi razlog zbog kojeg su njihovi proizvodi toliko na ceni.

-Mi, iz Zlatiborskog okruga, imamo najbolju pršutu na celom svetu zato što imamo dobru klimu. Bog nam je dao tu gde smo okruženi planinom Tarom i Zlatiborom. Mi imamo čisto područje. Bog nam je dao i dobru sirovinu, ako imate dobro područje, dobru sirovinu i umeće, dobijate kvalitetan proizvod - kaže Milija Brković, srećan što je rođen baš u podnožju Zlatibora, gde su njegovi preci ustanovili način sušenja mesa na „seljački način".
-Manje više svi ljudi imaju dobru pršutu, ali se mi trudimo da radimo još staru našu tradiciju. Leti ne pravimo pršutu, nego samo u zimskom periodu, tovimo stoku na našem području i ako je nabavljamo, nabavljamo sa našeg područja, što znači da je čista zlatiborska i užička pršuta. To možemo da dokumentujemo i uvek je tako -naglašava Milija Brković.
Brkovići su prihvatili i savremen koncept marketinške prezentacije, te ih ima na sajmovima, manifestacijama, ali ne rade za velike trgovinske kuće već samo za poznate kupce, jer kako kažu, njihova je roba odličnog kvaliteta. Pršutijada u Mačkatu je dobra prilika da ljudi dođu, porazgovaraju, upoznaju proizvođače i robu koju kupuju.
Uspešnost njihovog rada leži i u činjenici da su trenutno tri porodice okupljene oko ove proizvodnje. Na zapadu, kojem se neretko okrećemo ističući primer dobre prakse, sasvim je normalno da je biznis porodična stvar, a ovde ljudi to tek sada shvataju. Kaže se da gde je porodica složnija da je firma uspešnija. Milija Brković ima dva sina, ćerku i sedmoro unučadi. Sinovi žive u domaćinstvu sa ocem, a unuka Andrijana raste iz Pršutijade u Pršutijadu, uvek uz dedu.
-Kako je ovo odmicalo tako sam i ja rasla s ovim i ovo je meni zaista nešto na što ja volim da dođem. Pršutijada je nešto što koristi celom ovom području. Idem u Srednju ekonomsku školu što je dosta povezano i sa firmom koju držimo, ali i manifestacijom. Ako želimo ovo da očuvamo, svakako da mi mladi moramo da se u ovo uključimo. Ja zaista želim da se proizvodnja suvomesnatih proizvoda očuva, jer je to nešto što obeležava naš kraj, što je tradicionalno, a volela bih da se još više proširi, možda i na neke druge krajeve – poželela je mlađana Andrijana Brković.
U vremenu kada se školske generacije zanimaju društvenim mrežama, rijaliti TV programa, igricama sa simuliranim ubistvima, nasiljem, kada u izlazak idu u kasne sate, a vraćaju u svanuće, ima i one drugačije omladine, vaspitavane da od najranijeg detinjstva učestvuje i doprinosi boljitku cele porodice.
Tajna Brkovićevih proizvoda je i u tome što uvek idu korak dalje od drugih. Oni su potpisnici ugovora o korišćenju žiga „In natura" za pet svojih proizvoda: užičku svinjsku i goveđu pršutu, domaću kobasicu, užičku slaninu i ovčju stelju.
-Davnih godina je je pokrenut akcija da se taj naš proizvod zaštiti. To su moje kolege olako shvatili i danas vide da su pogrešili. Tu je bilo par ljudi koji su bili za to, ostalo su mislili da mogu ceo život da „torbare“, ali nema od toga ništa. Mi smo uveli HACCP sistem, trudimo se da imamo dobar kvalitet i trudimo se da imamo kupce.
Na pitanje koliko je teško plasirati proizvedeno, Milija Brković kaže da je to težak posao, za koji treba puno novca. Sve teže se prodaje, a još teže naplaćuje, nema se para a „mi se trudimo da izdržimo“. Nekada su u ovom kraju bile zadruge, koje su se bavile otkupom, dok su se seljaci bavili samo proizvodnjom i sve je moglo da se naplati. Danas tih zadruga nema, a seljaci su siromašni da se udruže.
-Ako se u buduće vreme u tom smilu nešto ne učini, mislim da ćemo svi mi sitni propasti. Nama je jedino preostalo da od rada živimo. Na drugu stranu nemamo kud, moramo ići tim putem, pa ko izdrži izdrži - zaključuje Milija Brković.