• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Opština Čajetina, Turistička organizacija "Zlatibor“, Kulturno sportski centar i “Zlatiborski Eko Agrar” DOO, Čajetina, pokušavaju da svake godine nekim novim sadržajima prošire i obogate sadržaj Sajma suvomesnatih proizvoda u Mačkatu. Tako je u prostorijama OŠ "Milivoje Borović“ iz Mačkata, Institut za krmno bilje iz Kruševca, za poljoprivrednike tog kraja, priredio dva predavanja. Učešće na XIV Pršutijadi, direktor Instituta za krmno bilje Kruševac, dr Zoran Lugić, objašnjava:

-Održali smo dva predavanja: jedno je iz oblasti proizvodnje jeftine i kvalitetne stočne hrane na oranicama i travnjacima, koja je osnovni uslov uspešnog razvoja stočarstva i drugo na temu konzervisanja stočne hrane, sa ciljem da se našim farmerima prezentujemo neke nove, poboljšane tehnologije, koje oni danas manje ili više koriste, ili ne koriste, da bi njihova proizvodnja postala za njih profitabilnija, tj. da ih manje košta, i da oni od svoje proizvodnje imaju veće ekonomske efekte.
Najbitnija stvar vezana za prvu temu, je na koji način da se iskoriste resursi koje posedujemo. Poznato je da imamo dosta dobre resurse kada je u pitanju klima za proizvodnju stočne hrane i za razvoj stočarstva; da imamo tradiciju i da imamo vredne ljude; da imamo solidno zemljište; kvalitetan rasni sastav domaćih životinja; imamo dobre sorte krmih biljaka i hibride; dakle, svi potencijali na neki način postoje, i sada je pitanje kako da naši farmeri sve to stave u funkciju da bi njihova proizvodnja, tj. oni sami postali konkurentni. Bilo bi dobro da je velikih proizođača što više ali, i mini robni proizvođači sa deset krava mogu da rade dobro i kvalitetno i da žive od toga, ukoliko rade kako treba, ukoliko smanje troškove proizvodnje, ukoliko ne rasipaju novac tamo gde ne treba itd.
*Danas je sve skupo, hrana, uzgoj stoke... Kako treba raditi?
-U ceni koštanja mesa i mleka, stočna hrana može da zauzima između 40 i 70%. Naš cilj je da učešće stočne hrane u ceni mesa i mleka bude što manje. To je vrlo moguće postići bez velikih investicija i bez velike priče, primenom nekih tehnoloških rešenja, što je i tema našeg predavanja. Moguće je da ta proizvodnja bude jeftinija, da košta manje farmere i da u tom smislu oni budu i konkurentniji.
*Šta mislite o velikim oscilacijama u stočarstvu, koje malo krene, pa stane, pa se opet vrati?!
-Stočarstvo je najbitniji deo poljoprivrede. I svaka zemlja koja želi da ima solidnu da kažem dobru poljoprivredu, mora da ima na umu da bez stočarstva ne može da ima poljoprivredu i ne može da iskorišćava zemljište na pravi način, dugoročno gledano. Već možemo da primetimo proces degradacije zemljišta zbog neadekvatnog korišćenja, zbog smanjenog stočarstva, zbog smanjene upotrebe stajskog đubriva, organskih đubriva uopšte, tako da stanje u stočarstvu je takvo kakavo je i mi sada ne možemo pričom nešto veliko promeniti. Institut za krmno bilje ima misiju, da utiče u skladu sa svojim mogućnostima, svojim znanjem, iskustvom, stručnošću, da to stanje nekako popravi. Sve osnovne uslove za to imamo i boljom organizacijom i boljim i većim nivoom obrazovanosti farmera, što je jedan od ključnih problema u našoj poljoprivredi, što imamo veoma mali procenat obrazovanih farmera, mi imamo poljoprivredu koja se zasniva na tradiciji. Mnoge zemlje su nas u tome prevazišle. Mi nemamo sistem u kojem je neophodno da farmeri imaju obrazovanje da bi mogli da se bave određenim poslom, i jedan od zadataka Instituta za krmno bilje Kruševac jeste da te svoje rezultate i svoje znanje na neki način kroz edukaciju prenesemo na farmere i mi to svakodnevno, na različite načine i radimo. Predavanja su samo jedan od načina prenošenja tog znanja. Imamo nameru da sa opštinom Čajetina realizujemo jedan mini projekat gde ćemo na terenu pokazivati dobru praksu i rezultate dobre prakse kod farmera, tako da se nadam da će to biti i efikasnije od predavanja.
*Šta je vaša poruka farmerima, a šta Ministarstvu poljoprivrede?
-Poruka farmerima je da u ovim zimskim mesecima posećuju edukativne radionice, da čitaju što više, da razgovaraju sa poljoprivrednim stručnjacima i da ništa ne rade bez poljoprivrednih stučnjaka, da obavezno urade analize svojih zemljišta, tj. izvade lične karte zemljišta na osnovu kojih se može preporučiti šta da se radi, jer bez rezultata analize ni jedan agronom ne može da da adekvatnu preporuku za rad.
Ministarstvo je počelo sa većim ulaganjem u stočarstvo. Subvencije u svakoj zemlji služe da pomognu stočarsku proizvodnju. One ne mogu i nemaju funkciju da razvijaju, da drastično utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Njihov zadatak je da pomognu naše farmere da u ovo doba pre pristupanja EU postanu što konkurentniji. O visini premija se može diskutovati. Moje lično mišljenje je da se, u odnosu na snagu države ne izdvaja malo za poljoprivredu, a ono što bi ubuduće više trebalo da se radi jeste da se izvrši rejonizacija poljoprivredne proizvodnje i da subvencije ne idu linearno, gde su iste za Vojvodinu i ove krajeve. Opšte je poznato da posle te rejonizacije slede veće subvencije za planinska i brdska područja, tako da ukoliko to bude, možemo očekivati da će doći do unapređenja stočarstva koje je dominantno u brdsko planinskim područjima, - zaključio je dr Zoran Lugić.