Predsednik žirija XVII Januarskog međunarodnog sajma vina u Temerinu, gospodin Laslo Horvat, nije krio zadovoljsvo brojem pristiglih uzoraka na ovo prestižno takmičenje, koje se održava oko značajnog dana za vinogradare i vinare, Svetog Vinka. Ove godine Sajam se održava u subotu, 25. januara u Sportskoj hali u Temerinu, sa početkom u 11h.

-Zadovoljan sam odzivom vinara pošto svake godine dobijamo oko 500 do 600 uziraka. Ove godine je pristiglo 627 uzoraka iz Srbije i iz zemalja bivše SFRJ, Mađarske i Rumunije, što mislim da je sasvim lep broj, izjavio je gospodin Horvat, član Društva prijatelja bašte iz Temerina i diplomirani degustator vina.
Razlog za to je po njegovom mišljenju, osim sedamnaest godina rada Januarskog međunarodnog sajma vina, iza kojeg stoje respektibilni rezultati, klimatski uslovi koji su pogodovali da prošla, 2013. godina, bude blagorodna i da da kvalitetna vina.
-Imali smo lepo voće, grožđe, trebalo je malo zaštite, sve je teklo u granicama normalnog. Ko je znao da u pravo vreme berbi grožđe dobio je vino sa normalnim kiselinama i šećerom. Kako mi kažemo uhvatio ga je na „ziceru“, i mogao je da proizvede vrhunska vina. Mislim da cela Srbija ima vihunska vina, a što se tiče prošlogodišnjeg roda, Bog nam je bio naklonjen - izjavio je gospodin Horvat.
Kredibilitet takmičenja obezbedio je i međunarodni žiri, sastavljen od iskusnih sudija iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Mađarske i Rumunije.
Od prijavljenih uzoraka vina najviše ima Italijanskog Rizlinga, pa Župljanke i Sauvignon Blanc, od belih i Frankovke, Vranca, Gamea, Cabernet Sauvignon-a, Merlot-a, od crvenih sorti vina. Prateći vladajući trend prizvodnje Rosea, rezultirao je i velikim brojem uzoraka ove vrste vina.
-Pored Rosea, pojavljuje se i vino, u svetu poznato kao Šiler, a kod nas Ružica, izuzetno pitko vino živahne crvene boje, nežne sortne arome i kiseline koje vinu daju svežinu, koja je proslavila kruševački „Rubin“, a koje danas pretežno neguju temerinski vinari - rekao je Laslo Horvat, a na pitanje da li smatra da aktivnosti vezane za vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiju kreću na bolje, kaže:
-Ako uđemo u EU, Srbija ima pravo na 40.000 ha vinogrda. Mi trenutno nemamo toliku površinu pod vinovom lozom, pa država ubrzano finansira sadnju novih površina. Ovim podsticajima, država nastoji da pomogne vinogradarima i vinarima da što pre, imamo „daj Bože“ toliko. Mi trenutno nemamo ni toliko vina koliko možemo da popijemo. Želja svih nas koji smo struci, da imamo što veću potrošnju tog blagorodnog pića, kakvo je vino.
Na kraju, gospodin Laslo Horvat je rekao da je važan doprinos i ove, kao i mnogih sličnih manifestacija u zemlji, te vinskih redova, vinskih vitezova i ljubitelja vina, na promociji vina i uzlaznoj liniji koja vinska kultura ima u našoj zemlji. Vinske manifestacije nisu ničim ograničene, i imaju brojnih mogućnosti. One su pozitivne jer okupljaju pozitivne, nasmejane ljude. Radost je velika i kod vinara jer je godina i njima bila naklonjena, i omogućila im da imaju dobra vina.
-Pored vina svi ljudi su zadovoljni, i ako se lepo priča o vinu, ako su vina lepa, ako vlada pozitivna atmosfera, ako se okupi cela Srbija i pola Evrope na jednom mestu, onda je to svakako jedna uspela manifestacija i jedan lep doživljaj smatra Laslo Horvat.