Fri11272020

Poslednja izmena:01:59:31 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Prof. dr Rade Poznanović: Put istraživanja nije nimalo lak

Prof. dr Rade Poznanović: Put istraživanja nije nimalo lak

  • PDF

Na XIVPršutijadi u Mačkatu, koja se od 10-12. januara 2014. godine, održavala u ovom mestu zlatiborskog okruga, predstavljena je Monografija “Mačkat - prag Zlatibora”. Ova knjiga je izdata u Čajetini 2013. godine, kao autor, potpisuje se dr Rade V. Poznanović, a kao urednik Dragoljub Novaković.

Predstavljajući ovu knjigu, u prostorijama prof. dr Rade Poznanović prisutnima je ukratko izložio probleme i teškoće sa kojima se istraživač u pisanju ovakvih knjiga susreće. -Kada se opisuje neko naselje, uzima se u prvom redu stanovništvo, a upravo se stanovništvo najviše i menja. Nama je suđeno da se večito negde seljakamo i preseljavamo. Svi koji su ovde živeli u vreme Turaka, nisu ostali ovde. To znamo iz turskih deftera. Tada se selo zvalo Makčukat i podataka iz četiri popisa. Godine 1476. Makčukat ima 20 kuća, 1528 ima 21, 1560. godine 12 i 1627. godine 22 kuće. Znaju se imena tih ljudi iz ovih popisa, ali je uzaludno tražiti potomke tih ljudi, jer ovde ih nema. Oni su se posle dva velika Austro-turska rata iselili na sever, u velikim seobama. Prva beše 1690-te a druga 1737-te godine, naselili se u Banat, Bačku, Srem. Druga struja je okrenula za Slavoniju. Tamo su ih katolički prvaci prvo pounijatili, zatim preveli u katolike, a time i pohrvatili. Nažalost, na tom prostoru će kasnije nastati najveći i najstrašniji fašistički koncentracioni logor Jasenovac.
Od prve polovine XVIII veka na prazan i opusteo prostor postepeno se naseljavaju novi ljudi iz Hercegovine, sa Durmitora, sa Sinjajevine iz Crne Gore, iz Pive iz Bosne, iz Starog Vlaha, i to su prvi današnji stanovnici današnjeg Mačkata. O njima znamo ponešto, ali je to i bledo i nesigurno. Seobe manjeg obima su nastavljene i posle toga. Srećom, pojavili su se učenici Jovana Cvijića i počeli da istražuju sa više naučnih metoda i ostavili nam sigurnije tragove. Koliko mi znamo za te najstarije pretke? Poznati američki etnolog, antropolog Luis Morgan (Luis Henri Morgan), davno je utvrdio i zapisao da u celom svetu ljudi pamte svoje pretke najdalje do petog kolena. Svi pamte oca i dedu, pradedu već teže, a čukundedu vrlo retko. Neki tvrde da je Slava dokaz istog porekla, kao i uvek isto prezime. To jeste tačno, ali samo delimično. Jer izvorno, Slava pripada kući, ognjištu, imanju. Lep primer za to su selo Simići u kojem ima sedam kuća i jedanaest prezimena. Neke porodce su došavši u selo menjale svoja stara prezimena, neke nisu, ali su svi sahranjivani na groblje Simića. Biće da je groblje sigurniji dokaz nečega zajedničkog nego Slava. Groblja su vrlo karakterističan dokaz za zbivanja. Odseljenici koji napuštaju neke krajeve, napuštaju i groblje. Novi doseljenici zasnivaju nova groblja. Tu ima neki red. Oni uvek postavljaju groblja da se nekako vidi od kuće i uvek gledaju da se mrtvac prenese preko neke vode. To je arhajski znak očišćenja. Spomenici su se isprva samo uobličavali, kasnije se na njima pojavljuju simboli neba i sunca, kasnije inicijali imena umrlog i mnogo kasnije javljaju se i spomenici sa pisanim zapisima. Međutim, u svemu tome ne treba tražiti krajnju istinu. I na spomenicima je zapisano dosta netačnog, nesigurnog. Zato što je spomenik pravljen godinu, dve posle smrti i klesar je zapisao ono šta mu je rečeno. A nije moglo uvek da se kaže baš tačno kako je.
Istraživač se uzda i u sigurnost podataka iz crkvenih protokola. Oni jesu sigurniji, ali treba imati na umu da su crkveni protokoli uvedeni tek 1837. godine, i vrlo često se za umrle, i tamo pišu netačni podaci. Bez izuzetka, starost umrlog se povećava. Nikome ne piše da je imao 72. godine kada je umro, nego zaokruženo 75, a najčešće 80 godina. Valja znati da prezimena nisu oduvek postojala. Ljudi su se predstavljali Petar Milanov, Jovan Jankov itd. Tek negde u poslednjim vekovima kod Srba se pojavljuje i prezime. Međutim, prezimena se menjaju, staro se napušta i uzme neko novo. Npr. stara prezimena vezana za Mačkat su Šopalovići. U jednoj grani su bili Stevanovići, pa Trifunovići, Lazarevići, Nikolići. Stojanovići imaju najviše promena. Bili su Jovanovići, Todorovići, Miloševići, Maksimovići, Radovanovići, Milijići, Mijajlovići, Ćumurovići, Tanaskovići, Bumbaširevići, Bumbovići. Andžići su nekada imali granu Petrovića, Borovići su nekada bili Gavrilovići, Dužani su bili Jovanovići, pa Stanići, pa Tanasijevići; Jeftovići su bili Radovanovići i Laketići. Marići su bili Grujići i Grujičići i Radovanovići; Sekulići su bili Gavrilovići, Tijanići Erići, itd.
Užički kraj je posebno karakterističan po prezimena koja su nastala iz nadimaka. U Rožanstvu su Glumci i Stopići, u Dubokom Zrnjevići, Gogići, Mamurovići, u Mačkatu Šopalovići, u Ljubišu Ršumi su Panići, Pećinari, Kušendići, Čubaći...
Menjaju se i imena. Tako je Krsman dobio ime Kićo i niko ga ne zna kao Krsmana. Čak i neki njegovi potomci dobiju prezime Kićovići. U Borovićima Radivoje niko ne zna, ali znaju Radojicu. U Duvanovićima Marta je poznatija kao Marija. Velimirka pređe u Vojimirku. Ovi primeri upućuju na to da ispitivanje stanovnika nije niti lako niti jednostavno. Postoje mnoge stvari za narod obične, nimalo čudne, ali, sa jedne vremenske udaljenosti vrlo teško se prihvataju i vrlo teško se povezuju rodoslovne linije - obavestio je prof. dr Rade Poznanović.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar