Izložba „Slatki trag prošlosti“, u Muzeju grada Novog Sada, od 17. decembra 2013. do 31. januara 2014. godine, Novosađanima priča slatku istoriju kolača. Izložba vodi kroz manje poznate delicije koje su konzumirane u srednjem veku, a Panforte, kolač srednjovekovnih vitezova, krstaša, predstavljen je kao deo priče o srednjovekovnoj hrani i poslasticama, koji su prisutni mogli i da probaju.

Stručni konsultant i recenzent izložbe „Slatki trag prošlosti“ i realizator zanimljivog i nadahnutog predavanja u okviru projekta „Šećer za vitezove i karamel krem za dame“, gospođa Tamara Ognjević, naglasila je da bi, bez Jasmine i Nemanje Kovačić iz poslastičarnice „Vremeplov“, čarolija zvana Panforte, viteški hleb, ostala samo u teoretskom kontekstu. Ovako, prisutni su mogli da probaju i osete miris tog fantastičnog kolača, dva momenta neobično važna u ovoj priči.
Panforte je kolač italijanskog porekla. Vezuje se za XIII vek i grad Sijenu, a u bukvalnom prevodu bi bio tvrdi, jak, aromatičn (forte) hleb (pane). Prema legendi Panforte treba da sadrži sedamnaest sastojaka, koliki je i broj Contrade (okruga) u okviru gradskih zidina. Panforte se i danas pravi u Sijeni za Božić i smatra se svojevrsnim suvenirom tog kraja.
Za Panforte, koji je izašao iz poslastičarnice „Vremeplov“ bili su, između ostalog, potrebni: orasi, lešnici, šećer, med, kandirane kore pomorandže i limuna i mnoštvo začina: karanfilić, biber, cimet, oraščić, šta je dalo poseban kvalitet ovom kolaču.
Jasmina Kovačić kaže da je u Tamari Ognjević prepoznala saradnika i velikog stručnjaka iz istorije hrane. Ove dve heroine projekta povezala je izložba „Slatki trag prošlosti“, gde se rodila divna ideja da poslastičarnica „Vremeplov“ za potrebe izložbe ponudi antikvitete iz svog fundusa, ustupi prostor i tehnološku podrušku za realizaciju ovog projekta.
-Ideja da napravimo taj „moćni“ srednjovekovni hleb je možda najlepše što smo uradili u životu - rekla je gospođa Kovačić. -Naime, pre nekoliko godina, gledala sam serijal BBC-ja u kome je bila rekonstruisana gozba iz doba Tjudora. Bila sam potpuno fascinirana filmovanim pokušajem da se uradi nešto što je toliko drugačije u odnosu na današnju punu trpezu. Da bi napravili bilo šta za jelo, ljudi su morali ozbiljno da se potroše, jer su i sirovine bile teško dostupne, tako da je ta hrana morala da se poštuje. Panforte koji smo napravili u našoj radionici kao deo eksperimenta istraživanja srednjovekovne trpeze je zaista jedan fantastičan projekat, sa punim ukusom i mirisom koji su svi prisutni mogli da osete.
Jasmina Kovačić je sigurna da će se nešto od srednjovekovnih poslastica naći i u ponudi poslastičarnice „Vremeplov“, jer je npr. Panforte, u izvornom, nepromenjenom obliku, po srednjovekovnoj recepturi, potpuno izvodljiv i danas.
-To je poslastica izuzetno snažnog ukusa, energetski jak kolač, koji ćemo ponuditi isto onako kako ga nude u Sijeni, upakovanog u malim hlepčićima, pogačama. Bitno je znati da je to kolač koji se konzumira u vrlo malim dozama. I dužna sam da kažem da kolače treba jesti možda jednom do dva puta nedeljno, ali treba jesti kvalitetno - zaključila je gospođa Jasmina Kovačić, koja je sa suprugom Nemanjom, vlasnik prestižne poslastičarnice „Vremeplov, situirane na Bulevaru oslobođenja 96 u Novom Sadu, koja ambijentom i ukusnim tortama i kolačima napravljenim po starim, proverenim receptima od strane talentovanih majstora, kreativaca poslastičarstva, važi za mesto gde je uvek lepo otići.