Vinarija Đurđić jedna je od najmlađih u Srbiji, zasigurno najmlađa u Sremskim Karlovcima, i jedna od prvih koja je uvela kontrolisanu fermentaciju vina. Na površini od 4ha podignuti su zasadi belih sorti grožđa Sauvignon Blanc i Traminac, i crnih Merlot, Cabernet Franc, nešto zasada Caberne Sauvignon od kojeg se proizvodi Rose. Uz veliko znanje i ljubav enologa Jovana Popova i podršku profesora dr Vlade Kovača, osmišljena su četiri sortna vina - Sauvignon Blanc, Traminac, Merlot i Chabernet Franc, zatim aromatizovano slatko vino (i afrodizijak) Bermet – „Crni Vitez“, i od kasne berbe Merlot-a, Liturgijsko vino.

-Što se tiče vinarije“Đurđić“ i kvalitetenih vina što sada proizvodimo, nisu još ni blizu onoga što bi mi hteli. Planiramo proširenje na novih 7 ha vinograda, sa ciljem da jednog dana zaokružimo na 20ha, i da se ozbiljno bavimo proizvodnjom vina u samom vinogradu. Sve naše parcele su u krugu vinarije i tek ćemo narednih godina pokazati da možemo da proizvodimo vrhunska vina. Kada kažem vrhunska, mislim na vina koja će biti zaista cenjena i dobro ocenjena. Ovo sada je solidno, kvalitetno, ali ima prostora da bude još mnogo bolje - smatra Dražen Đurđić.
U centru Sremskih Karlovaca, na samom Trgu Branka Radičevića, nalazi se i Caffe vinoteka „Đurđić“ u kojoj, okruženi istorijom, možete kupiti, degustirati ili uživati u vinu i ukusnoj hrani.
Vlasnik Vinarije „Đurđić“, Dražen Đurđić, jedan je od petorice članova Udurženja „Naša vina“ i istoimene Vinoteke u Dunavskoj 31, u Novom Sadu, koje je za više od godinu dana trajanja od oglednog preraslo u ugledno društvo uspešnih i složnih vinara.
Na proslavi godišnjice ovog Udruženja, na salašu „Vindulo“ u Temerinu, vlasika Lasla Dujmovića i jednog od članova Udruženja, gospodin Đurđić, pun emocija je izjavio:
-Meni je čast da sam u društvu doajena ne samo u svetu vinarstva, nego u svim segmentima života i rada, pa i ljudi. Sa jednim gospodinom Vindulom, pa Milanom Ubavićem, prof. Keserovićem, sa jednim otvoren i širokogrudim Savom Jojićem. Počastvovan sam da se nalazim u društvu takvih ljudi. Mislim da to govori sve o mom osećanju prema Udurženju.
O međusobnim odnosima petorice vinara, članova Udruženja, gospodin Đurđić ilustruje svojom nedavnom posetom vinariji „Mačkov podrum“, kada mu je Sava Jojić priredio toplu, domaćinsku dobrodošlicu:
- Obilazio sam njegov podrum, a osećao sam se kao da sam došao u svoj, nisam imamo nikakva ograničenja, sve što me je interesovalo mogao sam da vidim i šta će vam veća škola od toga? Eto, to je ta reakcija Udruženja, dišemo kao jedan.
Stav Dražena Đurđića je da je godinu dana bilo vreme, pre svega, upoznavanja članova udruženja, ali i rada, i da ima dosta prostora za intenzivniji prodor u komercijalnom smislu. Po njegovim rečima, Udruženje će se razvijati u dva pravca. Jedan je vinski turizam, o kojem se dosta priča i ima relativno potencijala, ali objektivno se malo koristi. S druge strane, potencijal udruživanja vinara u nekom vremenu vidi kroz jednu, dve ili čak pet etiketa, koliki je i broj vinara u Udurženju, ili stvaranje jedne zajedničke etikete sa, za Frušku goru, prepoznatljivim vinom, vinom sa geografskim poreklom i značajnim količinama, sa kojima mogu izaći na treće tržište.
Kako i u kom pravcu će se vinarija Đurđić i Udruženje „Naša vina“ dalje razvijati, najviše ipak zavisi od kretanja društva, drugih vinara, ali i vinarija i Udruženje je otvoreno za saradnju.
„Ako neko ima neke konkretne predloge, mi smo tu“, stav je ovih ljudi, vizionara okrenutih budućnosti.