• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu održao je po 48. put na Zlatiboru Savetovanje namenjeno agronomima i proizvođačima, pre svega, u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje. Savetovanje je bilo podjednako važno kako za naučnike tako i za proizvođače, jer jedni bez drugih ne mogu.

Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Jegor Miladinović, naglasio je da je glavni zadatak nacionalnog instituta da naše proizvođače obezbedi dovoljnom količinom kvalitetnog semena sa visokim potencijalom rodnosti, sa dobrom prilagođenošću na naše agroekološke uslove gajenja i po pristupačnim cenama. Ne samo da smo po cenama povoljniji od drugih, već smo u komparativnim ogledima rame uz rame sa konkurencijom. Raspolažemo veoma sposobnim i stručnim kadrovima. Poslednju reč o tome šta ćemo mi uvesti u proizvodnju daju domaći proizvođači.
Šećerna repa je prošle godine bila u samom vrhu po isplativosti kada su u pitanju ratarske kulture, međutim, naši ratari i dalje zaostaju za proizvođačima u Evropskoj uniji koji dobijaju 11 tona čistog šećera po hektaru. Kod nas je prosek od 7,5 do 8 tona šećera, uglavnom na površinama koje nisu adekvatno pripremljene za repu, ali dr Živko Ćurčić sa Odeljenja za šećernu repu je izjavio da mi imamo i proizvođače koji postižu čak 11 i 12 tona šećera. Prošla godina je bila izuzetno povoljna za proizvođače šećerne repe. Ostvarili su rekordnu dobit od gajenja ove ratarske kulture, što je sigurno jedan od glavnih činilaca zašto će doći do povećanja površina u ovoj godini.
Dug period bez padavina iscrpeo je zalihe vlage u zemljištu. Pšenica je bila na granici formiranja generativnih pupoljaka, tako da je sneg stigao u poslednjem času. Prof. dr Novo Pržulj, rukovodilac Odeljenja za strna žita je rekao da je tačno da neke sorte pšenice imaju skoro 10 formiranih listova, ali da ono što može biti problem jeste nedostatak vode. Svi agrotehnički zahtevi trebalo bi da budu usmereni na prisiljavanje korena biljke da ide u dubinu, da ne ostane u površinskom sloju, jer kada dođe sušan period to se može odraziti na prinos.
Što se tiče soje, u Srbiji se ona uzgaja na oko 150.000 hektara što je čini jednom od najvećih zemalja u Evropi po posejanim površinama soje. Pre par godina to mesto je pripadalo Rumuniji. Jedan od glavnih razloga za povećano gajenje soje jesu nove sorte koje imaju veći potencijal za prinos. Ranijih godina proizvodnja soje je uglavnom bila skoncentrisana u Vojvodini i Mačvi, a u poslednje vreme površine pod sojom su se proširile i na centralnu Srbiju. Prednost Instituta je u različitim grupama zrenja prilagođenih određenim klimatima. Dr Vojin Đukić sa Odeljenja za soju je izjavio da su godišnji prinosi u našoj zemlji oko 2,5 tone po hektaru. Poslednjih godina tome je doprinelo uvođenje u proizvodnju novijih sorti koje imaju povećan potencijal za prinos.
Nakon završenih stručnih izlaganja usledio je završni ceremonijal. Dr Radivoje Jevtić se zahvalio predavačima na izlaganju referata, kao i svima koji su učestvovali u organizaciji ove manifestacije – dr Dragani Miladinović, pomoćniku direktora za naučnoistraživačku delatnost, tehničkoj podršci – Štefanu Hansmanu i Relji Vranešu, kao i ekipi marketinga. Kako se uporedo sa 48. Savetovanjem agronoma održavao i 40. Simpozijum poljoprivredne tehnike u Palisadu u Kongresnom centru, prof. dr Jan Turan dao je završne odredbe njihovog skupa. Izuzetno zadovoljan raznovrsnošću tema iz oblasti ratarstva, zaštite bilja, melioracija, ozbiljnost i jačinu ovog skupa potvrdilo je i prisustvo poslovnih partnera iz Češke i Slovačke.
Privodeći kraju još jedno tradicionalno savetovanje, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Jegor Miladinović zvanično je zatvorio skup. Imajući u vidu 1070 akreditovanih posetilaca koji su imali priliku da čuju 45 zvaničnih predavača i 5 predavača u okviru obrađenih tema na okruglom stolu, direktor Miladinović je izjavio da ovo Savetovanje smatra izuzetno uspešnim. Takođe je napomenuo važnost druženja i ostvarenih kontakata mimo predavanja, gde su učesnici imali priliku da nauče puno jedni od drugih. Izrazio je veru da će se suncokret i kukuruz u narednim godinama vratiti sve više na naše njive. Posebnu zahvalnost izrazio je dr Radivoju Jevtiću, vodećem fitopatologu Instituta, koji već godinama veoma uspešno organizuje ovo Savetovanje, jer sve što se radi srcem i voljom se završi na dobar način, kao i dr Dragani Miladinović, pomoćniku direktora za nauku koja se punom snagom založila da se ovo Savetovanje organizuje, ali i da prođe u najboljem redu. Na kraju, direktor se zahvalio Marici Vučić Kišgeci, savetniku za protokol i medije, koja je omogućila sredstvima informisanja da verno isprate događanja i plasiraju rad ovog pre svega stručnog skupa u javnost. Uz nadu da ćemo se svi zajedno ponovo videti na Savetovanju naredne godine, direktor je posetiocima poželeo lep provod na svečanoj večeri.

Izvor: www.nsseme.com