Thu10222020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Prof. dr Milan Popović: Godina jubileja Poljoprivrednog fakulteta

Prof. dr Milan Popović: Godina jubileja Poljoprivrednog fakulteta

  • PDF

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu osnovan je Zakonom o osnivanju Filozofskog i Poljoprivrednog fakulteta (Službeni glasnik SRS broj 36/54), ukazom predsednika Izvšnog veća Narodne Republike Srbije, 30. juna 1954. godine. Svečano otvaranje fakulteta izvršeno je 20. novembra, a nastava za studente opšteg smera počela je 22. novembra 1954. godine, sa zadatkom da obrazuje poljoprivredne stručnjake visoke stručne spreme, da razvije naučno-istraživački rad i doprinese intenziviranju i povećanju poljoprivredne proizvodnje u svim granama u ravničarskom područiju naše zemlje. Te godine je prvu godinu upisalo 233 studenata, a nastavu je otpočelo tri stalna nastavnika, pet asistenata i četiri laboranta.

-Ova, 2014. godina, je jubilarna i mi ćemo je tako i obeležavati zato što fakultet puni šest decenija od svog osnivanja i želimo da kroz celu ovu godinu na najbolji mogući način, kroz različite vidove aktivnosti pokažemo sve ono što je fakultet uradio i do kakvih rezultata je stigao kroz godine i decenije svog postojanja - kaže prof. dr Milan Popović, dekan Poljoprivrednog fakulteta. -Fakultet je počeo sa 3-4 studijska programa, a danas je stigao do skoro 40 različitih programa na svim nivoima obrazovanja: osnovnim, master i doktorskim studijama. U ovih 60 godina fakultet je promovisao blizu 10.000 inženjera agronomije, blizu 1.000 magistara nauka, preko 700 doktora nauka, oko 300 mastera. Za ovo vreme fakultet je promovisao brojne profesore od kojih su neki bili svetski poznata imena, 19 akademika. Trenutno na fakultetu ima blizu 300 nastavnika koji su uključeni u ovih 40-tak studijskih programa na svim nivoima obrazovanja. Gotovo da nema oblasti poljoprivrede koja nije pokrivena nekim od studijskih programa. Fakultet pohađa 3.000 aktivnih studenata koji stiču znanja iz različitih oblasti poljoprivrede na svim nivoima. Trenutno imamo stotinak aktivnih projekata što međunarodnih, nacionalnih, lokalnih i desetine potpisanih ugovora o saradnji sa univerzitetima, ne samo u našem okruženju, već i u Evropi. To je vrlo važno da bi imali što bolju komunikaciju sa kolegama sa drugih univerziteta, evropskih centara, najboljih agronomskih fakulteta u Evropi, kako bi njihova iskustva i znanje donosili i prenosili našim studentima, i otvarali puteve i prostore za usavršavanje naših nastavnika i saradnika, kao i za razmenu naših studenata koji shodno svojim željama i ambicijama po, kako to i princip Bolonjske deklaracije nalaže, mogu jedan deo i neko vreme u toku svojih studija provesti na drugom fakultetu nekog drugog univerziteta u nekoj stranoj zemlji, čak tamo dobiti i diplomu tog fakulteta.
Imajući u vidu da je ovo godina jubileja, mi ćemo je ispratiti sa što većim brojem manifestacija, posvećenih upravo tom jubileju. U ovom vremenu kada poljoprivreda miruje, imali smo više prostora da se okrenemo našim proizvođačima, da ih pozovemo na naš fakuletet, da im pri tom priuštimo neka prigodna predavanja i upoznamo ih sa najnovijim dostignućima i iskustvima u oblastima koje ih interesuju i tome što je aktuelno u našoj poljoprivredi, bilo da je u pitanju biljna proizvodnja, animalna, poljoprivredna tehnika itd. Imali smo više tzv. zimskih savetovanja tj. seminara u okviru našeg fakulteta. Tako se na nedavno održanom savetovanju, „Dobar dan domaćine“, okupilo blizu 1.000 učesnika i gotovo svi naši kapaciteti za predavanje i holovi bili su popunjeni zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima koji su hteli da čuju reč i preporuke stručnjaka, ljudi koji moraju da predstavljaju vrh znanja iz oblasti poljoprivrede, jer je Poljoprivredni fakultet krovna institucija iz oblasti znanja i obrazovanja kada je u pitanju poljoprivreda, šta im je i kako činiti u narednoj godini kako bi svoj uloženi trud i rad na najbolji način oplodili.
Krajem maja, a povodom godine našeg jubileja, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je domaćin međunarodnog skupa Podunavskih zemalja posvećenog podunavskom regionu sa aspekta proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane i zdrave životne sredine. Do danas imamo prijavljenih nekoliko stotina učesnika, a polovina učesnika je iz zemalja Podunavskog regiona.
Utisak je da je poljoprivredna, kao glavna izvozna grana u kojoj ostvarujemo suficit, značajnije odskočila u znanju nego u sredstvima, mehanizaciji, uslovima rada i da je u tom rangiranju značajan doprinos dao i Poljoprivredni fakultet. U prilog tome govori i priznanje koje je Poljoprivrednom fakultetu doneo izbor ministra poljoprivrede sa ovog fakulteta. Na koji način struka i nauka može uticati na našu poljoprivredu, na njenu efikasnost i prodor u svet?
-Svakako je veliko priznanje Poljopirvrednom fakuletetu da na čelu tako jednog važnog ministarstva bude čovek sa ovog fakuleta, prof. dr Dragan Glamočić, i mnogo onoga što pokušava da uradi u ovom kratkom vremenu ima za cilj da stvori takav ambijent da olakša našim poljoprivrednim proizvođačima da ostvare ili koliko je to moguće više dosegnu onaj genetski potencijal koji im stoji na raspolaganju, kada je u pitanju rodnost, odnosno kada je u pitanju naša semenska roba, a još nije dostignut. Nepostojanje odgovarajućeg ambijenta je upravo razlog što ne dostižemo one rezultate u poljoprivredi koje postižu u drugim, ipak, bogatijim zemljama, nego što je naša. Potrebno je više ulaganja u poljoprivredu, a to bi značilo višestruko vraćanje u vrednostima koje bi se na taj način ostvarile putem sigurno veće produkcije i proizvodnje na našim poljima.
Nova znanja, klimatske promene, sve su to stvari o kojima treba razmišljati na jedan poseban, drugačiji način, adaptirati se, prilagođavati se, tražiti genetski materijal, vršiti selekciju, u tom pravcu raditi, napredovati, proširivati, da bi se što više suzili ili sasvim otklonili neželjeni efekti koji se sada javljuju.
U ovoj godini pored svih ovih aktivnosti koje ćemo posvetiti programu obeležavanja jubileja, čeka nas jedan veliki posao oko upisa 61. generacije studenata. Imali smo veoma uspešnu 60-tu generaciju, koja je došla na naš fakultet u daleko većem broju nego što je to bilo kvotom određeno. To je pokazatelj da je interes mladih ljudi iznad predviđene kvote, i naš zadatak je da tu kvotu pokušamo da još povećamo i proširimo. U tom smislu i sa tom željom da i ova, 61. generacija, pohrli našem fakultetu i da bude jedna takođe uspešna generacija kada je u pitanju upis, jubilej bi u potpunosti bio obeležen na najlepši mogući način. Uostalom, zar ima išta prirodniji u Vojvodini ne upisati i ne sticati znanja iz oblasti poljoprivrede, koja je šansa svakog pojedinca da ima sopstveni posao i bude svoj gazda, a istovremeno i šansa da Republika Srbija ostvari još bolje privredne rezulate i bolji društveni standard - zaključio je prof. dr Milan Popović.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar