Po nepodeljenom mišljenju, najupečatljivija figura među vinarima na prostorima Srbije je Nenad Bermet Aleks Ratković, rodom Zemunac, po životnoj lokaciji Novosađanin, a po vinskoj Karlovčanin. Kada je 2006. godine osmislio svoj stajling veselog brkatog Sremca, i obukao sremačku narodnu nošnju, uz obavezan crni šešir, njegov imidž je postao poznat, prepoznatljiv i vezan upravo za njega.

Figurica sa njegovim likom postala je zaštitni znak na 47. Svetskom kongresu vinskih vitezova koji se u Srbiji održao 2012. godine, i suvenir koji je odavno prešao granice naše zemlje. Neši Bermetu, vinskom vitezu Evropskog vinskog reda „Sveti Georgije“ je jedinom među vinskim vitezovima dozvoljeno da u narodnoj nošnji prisustvuje svim viteškim skupovima u zemlji i svetu.
Njegovo prisustvo na raznoraznim vinskim manifestacijama, susretima, sajmovima posvećenih vinu, uvek izaziva pažnju. Domaćini naročito vole njegovo prisustvo jer poznati brka kao magnet privlači posetioce koji osim njegovih vina vole da imaju sa njim i po koju sliku za uspomenu. Ali, kako na stanje u vinarstvu danas gleda gospodin Nenad Bermet Aleks Ratković?
-Kada ste od strane domaćina jedne manifestacije lepo primljeni i kada se lepo osećate, odlazite bogatiji za još jedno iskustvom sa namerom da se dogodine vratite. Bilo da dolazim kao vinar ili vinski vitez, ako je organizacija dobra, a moram priznati da se dosta u tome napredovalo, rado dolazim na takve događaje. Lepo je kada kao vitezovi otvorimo manifestaciju podizanjem čaše u zdravlje vina uz protokol koji zahteva naš vinski red, ili kada ima dosta publike koja je znatiželjna da proba moja vina, da nešto novo čuje, ili da vas kao stari znanci samo pozdrave.
Neša Bermet smatra da su vinske manifestacije potrebne kako u malim mestima tako i u gradskim sredinama. Trebalo bi pažljivo negovati one uhodane, ali i podsticati mlade. -Potrebne su ovakve manifestacije i u malom Temerinu koji ima četiri vinara, a ima jednu od najstarijih i najprestižnijih manifestacija koja izlazi iz okvira plastične flaše i nekvalitetnog vina. Manifestacije ovakvog tipa su poželjne jer podstiču vinare da se napravi nešto lepo, nešto što će se bez stida moći staviti na trpezi bilo gde u svetu.
Neće ovde niko doneti vino lošeg kvaliteta da bi se brukao. Učesnik u manifestaciji radi cele godine u vinogradu, kasnije u podrumu da bi svoje vino prezentovao i da bi dobio realnu ocenu, da bi bio nagrađen. Jer, ta realna ocena kazuje gde se njegovo vino ove godine nalazi. I ovakvih manifestacija treba da bude što više jer na taj način mali vinari kreću u posao i oni će se sledeće godine truditi da naprave bolje vino, da možda zasade još pola hektara vinograda i mi ćemo do onog trenutka, ako budemo ulazili u Evropu, da imamo mnogo više vinograda nego danas.
Međitim, osim primera dobre prakse gde su manifestacije posvećene vinu ili one u kojima vino nema centralno mesto, ali koje bez vina ne mogu, organizuju sa ciljem da pomognu vinarima, ima i onih drugih, primera loše prakse, sa velikim kotizacijama, a malom ponudom, koje su zamka za sve proizvođače vina. Naš sagovornik misli da će se to s vremenom samo na neki način očistiti, iz razloga da oni koji ne znaju koliko novaca da traže, da će vremenom odustati od organizacije, jer neće imati izlagača.
-Na Sajmu u Beogradu 700 evra košta štand za vinara, Novosadski sajam traži 10.000 dinara. Tu mogu da se nađu samo 30-ak prestižnih vinara iz Srbije, ali nema šanse da budu neki mali vinari koji sada kreću sa poslom, i koji bi trebali da stanu uz nekog većeg. Mora da se spusti kotizacija, kao što je u Temerinu bila 500 dinara uz ocenjivanje vina, kao što je u Neštinu 400 dinara uz ocenjivanje. Mora da se urazume ljudi ako žele dobro vinskoj kulturi, ako žele da se ta vinska kultura širi. Samo na taj način možemo stimulisati i male vinare, entuzijaste koji žele da rade, da mogu da rade posao koji vole i od njega da žive.
O visokoj ceni domaćih vina Neša Ratković kaže:
-Kažu da su naša vina preskupa, a to nije istina. Nego uvoznici uvoze bofl vina i vina koja su jeftina. Ne može vino iz Čilea da putuje i da bude ovde sa svim akcizama, porezima, zaradama uvoznika, 250 dinara. Trebalo bi neko da pita Ministarstvo šta se uvozi, treba da se zaštiti domaće tržište, a nažalost, mi sa odlaskom prema Evropi, mi ćemo biti otvoreni i nećemo moći da štitimo domaćeg proizvođača. Otvoriće se vrata uvoza, oni koji budu imali novaca uvoziće bofl, a mi mali proizvođači, nećemo moći da prodamo svoja vina. Moja šansa je jedino da izađem iz zemlje Srbije, da negde prodam vino, Bermet konkretno, jer ovde nemam plasman, nemam kvalitetnog kupca, jer Srbija je malo tržište. U poslednje dve godine u Srbiji imate 50 novih vinara koji se bore za svoje mesto pod suncem. Pojavljuje se velika proizvodnja i to kvalitetnog vina, ali nažalost naš građanin to ne može da plati – zaključio je Nenad Bermet Aleks Ratković.