Ako smo po nečemu rekorderi, onda se to sa sigurnošću može reći za srpske manifestacije. Neki kažu da ih u Srbiji ima 2.300, neki čak idu dotle da govore kako imamo 10.000 manifestacija, što je svojevrstan apsurd i netačno. Ali, može im se, jer ni u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim, nema preciznih statističkih podataka i svako svašta može da računa u manifestaciju. Tek, činjenica je da je situacija u ovoj oblasti, koja, ruku na srce, dovodi najviše turista u neke krajeve, neuređena i da ima mnogo lova u mutnom. Primera radi, jednog jesenjeg vikenda, istovremeno se održavalo čak pet (četiri velike) vinskih manifestacija. I naravno, sledi pitanje: „Kome je to u interesu i nismo li svi na gubitku“?!!
Na neki način, krovna manifestacija u ovoj oblasti turizma, a mogli bismo reći i privrede, jer jedna manifestacija podrazumeva široko uključivanje različitih privrednih grana, je Susret organizatora manifestacija, koji je sedmu godinu zaredom organizovan u Privrednoj komori Srbije, u petak, 21. februara. Milanka Cvetković, predsednica Udruženja organizatora manifestacija i Turizam i Manifestacije Srbije (TIM SRBIJE), glavni organizator VII susreta organizatora manifestacija, doživela je brojne pohvale i puno lepih mišljenja o ovogodišnjim susretima. Pitanje za nju: Kako je uspela?
-Od prvih susreta bilo je teško. Neću da govorim neistinu. Jeste bilo teško, a i sada je. Ono što daje nadu da je manifestacija uspela je povratna informacija svih sa kojima sam stigla da razgovaram da smo dobro pogodili teme sastanka kao i odziv ovolikog broja učesnika (oko 100) čak i u ovako teškim vremenima. Nikom nije lako, mnogo je troškova, a malo nekih prihoda, svi smo u grču i onda to gledamo da kompezujemo time što smo u jedan dan spakovali sve ono što mislimo da interesuje naše učesnike. Prošle godine je to bila kulturna baština, a ove godine u žiži ointeresovanja bila je tema vezana za javne nabavke. Svaki put kada osmišljavamo nove susrete, osvrćemo se na ankete koje popune učesnici i trudimo se da odgovorimo nekim njihovim željama, ali i aktuelnim temama i problemima, kako bi im na taj način omogućili da dobiju još neka znanja, kao i da neka svoja iskustva prenesu drugima ili da nešto nauče iz iskustva drugih.
*Tema ovogodišnjeg skupa je raznolika. Ovde je svašta može da se čuje, nauči i da se stekne jedna šira slika ponude Srbije - turističke, gasto, kulturne i svake druge. Kako ocenjujete ovogodišnje susrete?
-Jako je teško na malom prostoru prodmiriti različite zahteve, različita interesovanja. Ovde je bilo mnogo različitih manifestacije, koje predstavljaju manifestacioni turizam, ali se one između sebe razlikuju: jedne su verske, sportske, gastonomske, ili neke druge prirode i naša je namera da pokušamo da nađemo nešto što je za sve njih zajedničko. Da bi se ovakva jedna manifestacija organizovala, nije dovoljno samo imati organizacione sposobnosti, već osmisliti da efekat dolaska i prisustva ljudi iz svih krajeva Srbije, bude optimalan. Zato se trudimo da stučnim savetima, dovođenjem eminentnih predavača s jedne strane i tom razmenom iskustava drugih s druge strane, omogućimo i olakšamo organizaciju, pogotovo onima koji počinju, da na najbolji mogući način postave svoju manifestaciju i da joj omoguće da se ona pozicionira kvalitetom, a ne samo onim što će se tamo videti. Ako imate manifestaciju koja liči na deset drugih, onda je to za posetioca nije nimalo privlačno, pa nema potrebe da obilazi svih deset ako je bio na jednom mestu.
*Sedam godina je ozbiljna brojka. Imate li nameru da i sami u budućnosti unapređujete ove Susrete organizatora manifestacija?
-Ono što me jako raduje je najava jednog velikog festivala koji bi trebao da bude Festival manifestacija u Srbiji. To je izuzetan projekat, nikada viđen na našim prostorima, a to je nešto što je potrebno pogotovo beogradskoj publici koja je i najveći potošač te turističke ponude. Ali, to traži podršku, ne samo finansijsku, već i logistiku u razno raznim sferama, kao i zainteresovanost većeg broja organizatora. Ima organizatora koji su zainteresovani samo za svoju manifestaciju u svojim okvirima, na svojoj teritoriji, na svom području. Nisu zainteresovani da svoju manifestaciju dalje promovišu i na taj način provuku posetioce u svoje mesto. Možda je upravo ovo mesto gde treba prepoznati značaj toga da se negde nekome predstavite pa da na taj način dovedete posetioce i u svoje mesto. Ovaj projekat je tek u začetku i mi ćemo tražiti podršku od samih organizatora manifestacija, ali i od Privredne komore Srbije i raznih resornih ministarstva. Svi oni koji su voljni da pomognu su dobrodošli, ne samo finansijski, već i na sve druge načine kako bi na najlepši mogući način mogli da iznesemo nešto što ne postoji ne samo na ovim prostorima nego i šire, a po čemu ćemo možda biti i prepoznatljivi na taj način dovesti i neke nove turiste iz inostranstva.
*Ovde smo čuli različita mišljenja o manifestacijama u Srbiji, ali neki generalni zaključak je da je situacija oko organizacije manifestacija dosta neuređena, da ne postoje pravila, klasifikacija manifestacija i da tu ima svakojakih mešetarenja i drugih nečasnih radnji. Šta je potrebno uraditi da se te manifestacije dovedu na viši nivo?
-U Grupaciji za manifestacioni turizam Privredne komore Srbije i Udruženju TIM Srbije (Udruženje turiazm i manifestacije Srbije), nastojimo da okupimo jedan broj organizatora manifestacija, jedan broj stučnih ljudi, koji će ne samo raditi na podizanju nivoa kvaliteta manifestacija, već će pomoći da se situacija u toj obllasti uredi. Već je u nekoj završnoj pripremi izrada Pravilnika o kategorizaciji i klasifikaciji manifestacija. Moram da naglasim da tako nešto ne postoji ni u inostranstvu. Mi nismo imali neke uzore na koje smo mogli da se oslanjamo, nego se ovo radi samo kod nas i mi smo praktično začetnici nečega takvog. O tome se mnogo govori, ali se konkretno malo radi. Ja se nadam da ćemo sa izradom ovog pravilnika uspeti da napravimo malo reda u oblasti manifestacionog turizma. Naravno, to je jako zahtevan, obilan i ozbiljan posao. Ne može ići preko noći, mnogo brzo, ali mislim da je prvi korak pokrenut time što smo se bacili na posao da ga uradimo.
*Činjenica da ne postoji saradnja između vojvođanskih manifestacija i onih u Srbiji, pa čak ni između bliskih opština, pa se dešava da istog dana, čak i u isto vreme, u tri susedne opštine imamo nastupa nekih tzv. velikih nazovi pevača ili grupa, kao i da su se mnoge manifestacije počele svoditi na to. Istovremeno se ne stumulišu manifestacije koje promovišu našu kulturu, tradiciju, baštinu?!
-Mi smo po mentalitetu dosta sujetni. Ima dosta ljudi kojima je uvek lepše i bolje nešto što je kod nekog drugog, odnosno ako se u komšijskom dvorištu radi nešto onda mi radimo nešto veće, prestižnije, a ne zajednički, dogovorno. U prilog tome reći ću prvo šta mi je palo na pamet. Čovek je nabavio binu da sa tom binom obilazi okolna mesta da bi se uštedelo, jer iznajmljivanje bine za bilo kakav događaj je prilično veliki finansijski izdatak. Nije naišao na mnogo dobre volje, razumevanja. A zašto, ako će se time uštedeti neka sredstava, koja se mogu rasporediti na nešto drugo?! E, to je jedna od stvari zašto u Srbiji mora da se održi deset pihtijada, deset čvarkijada.... Kopiranjem i pravljenjem nečega što već postoji, vi ste dobili jednu manifestaciju više, ali doveli ste u zabunu onog posetioca i uvrežili ga u odluci da ne ide na dva mesta da bi video istu stvar.
*Zar trenutno ne postiji ni jedna služba koja bi se time bavila i koja bi napravila nekog reda u organizaciji manifestacija?
-Mislim da ne. Udruženje TIM Srbije je na sebe preuzeo zadatak da pionirski počne da uvodi neki red. Ako to neko prepozna i sa viših istanci, uvek ćemo biti sa dobrom voljom da svoje usluge ponudimo zarad opšteg dobra. Imamo jako puno manifestacija. Lično smatram da ne treba da ih bude toliko. Ako bi se one kopirane izbacile, onda bi se taj broj jako smanjio. Ne kažem da treba praviti neki drastičan rez i smanjivati broj manifestacija, ali mislim da se malo više treba osvrnuti ka njihovom kvalitetu, orginalnosti i da će onda ona sama pokazati svrhu svog postojanja – zaključila je Milanka Cvetković.
