Sat04132024

Poslednja izmena:12:44:10 PM

Back KULTURA LIČNOSTI Dejan Jevđić: Truba nas je održala, njojzi hvala

Dejan Jevđić: Truba nas je održala, njojzi hvala

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

-Srbija je najprepoznatljivija po trubi. Izazov je napraviti obradu, improvizaciju neke strane pesme koja dolazi iz muzički zanimljivog područja, ali smatram da ne treba da se beži od naše tradicije i kulture. Mi u suštini grešimo jer težimo nečem tuđem, a sasvim imamo dovoljno našeg prostora, toliko obrada, prerada, toliko toga lepog da se čuje izvornog i tradicionalnog, samo treba da ga održavamo i negujemo. Lično smatram da na tome treba dosta raditi jer bez toga nestadosmo kao narod - smatra Dejan Jevđić, trubač iz sela Rasna, kod Požege, trostuki (2011/12/13) osvajač „Zlatne trube“ i majstorskog pisma u Guči.

Iako je profesionalno otišao na drugu stranu, Dejanu Jevđiću je truba bila i ostala najveća ljubav (pored ćerkica Mine i Dunje). I to nije slučajno. Njegov pradeda Joviša je za vreme Prvog svetskog rata bio trubač, a trubu je svirao i pre nego što je otišao u rat. Trubu je svirao i Dejanov deda, Ljubo, najbolja druga truba Srbije. Dejanov otac Aco je nastavio porodičnu tradiciju, kao i njegova tri sina, Dejan (1980), Slobodan (1982) i Branko (1985), danas članovi Trubačkog orkestra Dejana Jevđića.
I mada je osvojio sve što se osvojiti može, majstor trube Dejan Jevđić kaže da neće odustati od Guče,
-Guča je za mene nešto posebno. To je najpopularnije trubačko takmičenje ne samo kod nas nego i u celom svetu. Zahvaljujući Guči za nas su čuli i u Srbiji i u celom svetu, i ja to poštujem. Ostvario sam neki svoj cilj osvajanjem tri nagrade najbojeg, ali nastaviću da učestvujem jer smatram da narod očekuje od nas da nas tamo vidi, i da nema nijenog jedinog razloga da ne budem njen učesnik - odlučan je u svom naumu Dejan Jevđić.
Zahvaljujući trubi i pobedama na Guči ovom orkestru su se otvorila mnoga vrata. Pozivani na sve strane, za sada kažu da ne odbijaju nikoga, ispunili su svoje snove svirajući po celoj Srbiji, u svim republikama bivše SFRJ, u Moskvi, Minhenu i Hanoveru u Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Austriji…
-Nisam ni sanjao da će me neko pozvati iz Brisela da sviram na važnom skupu lidera iz celog sveta, i to je nešto posebno, draž koju nosi ovaj posao i veliki izazovi - priznaje ovaj umetnik na trubi.
Dejan intenzivno druguje sa trubom poslednjih 15 godina. Prvo je svirao u orkestru sa Dejanom Petrovićem, Dejanom Lazarevićem, Draganom Ignjićem, zatim je 2000. godine oformio svoj orkestar, 2005. godine izdali su prvi CD, zatim osvajali brojne nagrade na takmičenjima trubača zapadne Srbije, da bi poslednjih godina zvanično osvojili titulu najboljih među najboljima.
I ni to nije slučajno. Ne samo zbog toga što su iza njih godine vežbanja, napornog rada, odricanja, što suprotno našim lošim navikama, njih desetorica diše i misli kao jedan, jer samo tako čine i zvuče kao celina, već truba, koja je odvajkada bila vojnički instrument, pozivala u boj, u njegovim rukama uvek poziva na pesmu, igru, na sevdah, na radost i veselje.
Priču o trubi poslednjih godina prati i priča o turizmu, ona je za sva vremena i za sva godišnja doba. Srpsko selo tesno je naslonjeno na srpsku trubu. Uvek su u selima postojali trubački orkestri koji su bili prepoznatljivi za taj kraj. To je bio jedan od razloga što je Duvačkom orkestru Dejana Jevđića iz Požege lane pripala čast da svira na promociji Zlatibora prilikom otvaranja 35. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, baš kao i ove 2014. godine, kada je ovaj orkestar najavio polufinalno takmičenje u Užicu i finalni 54. Sabor trubača u Guči, kao potvrdu činjenice da truba i turizam idu jedno uz drugo.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com