Vesna Nedeljković Angelovska, etnolog, direktorica Muzeja grada Novog Sada (2008-2012), dala je kreativni doprinos brojnim projektima i izložbama o kojima se još uvek priča. Zapamćene su ostale izložbe na temu igračaka, o starim srpskim bukvarima, o jugoslovenskom pčelarstvu, ona posvećena Nikoli Tesli i Svetlosnom Zmaju i mnoge druge.
I kako iskustvo nalaže, o Vesni Nedeljković Angelovskoj njena dela govore više od bilo kakvih reči.

Danas kao muzejska savetnica posvećena je realizaciji novih ideja, projekata. Trenutno priprema izložbu sa aktuelnom temom „Salaši Bačkog Petrovog Sela - između idealizovanog i stvarnog“, koja bi trebalo da predstavlja rezultat istraživanja sprovođen u nekoliko navrata, od 1987. do 2014. godine u ataru Bačkog Petrovog Sela. Pojam salaša evocira sliku idilične vojvođanske prošlosti, ali ne i realno stanje u kojima se salaši u ovom ataru danas nalaze. Izložba je dobrim delom sastavljena od fotografija Vladimira Červenke, Feđe Kiseličkog (umetničkih fotografa Muzeja grada Novog Sada) i saradnika Muzeja, Ljube Grubića, koji prenose pastoralnost ovog pitomog pejzaža, ali i utisak proticanja vremena (isti salaši fotografisani su u tri vremenska preseka), i ono što je od njih ostalo, fotografisano ove godine. Izložba će biti realizovana u Gradskom muzeju u Bečeju, a zatim u Muzeju grada Novog Sada i predstavljaće dve različite koncepcije ove izložbe.
U pripremi je i izložba povodom jubileja 140 godina od osnivanja Dobrovoljnog vatrogasnog društva Futog. Samo društvo sačuvalo je veliki broj predmeta vezanih za istoriju društva, a Muzej grada Novog Sada ima veliku zbirku posvećenu ovom plemenitom i časnom pozivu koji je nekada bio od velikog značaja za život u Vojvodini (institucija dobrovoljnog vatrogastva nije bila poznata u Srbiji), kako u preventivi i zaštiti od požara i elementarnih nepogoda, tako i kada je u pitanju negovanje sportskog duha i etike, ali i društvenog života (manifestacija, balova...). Na izložbi će biti izložena vatrogasna oprema, elegantni šlemovi i paradne sablje koje su činile deo svečane uniforme, preko vatrogasnih kola, sekirica i merdevina krovnjača, mlaznica, do odličja časti i hrabrosti: odlikovanja i pehara, knjiga, zapisnika i fotografija...
Vesna Nedeljković Angelovska sakuplja građu za stručni tekst o panjevima, dubinama (dupkama) koje ukazuju na trag pčelarenja u živom drveću, koje se još uvek ponegde može naći na našim prostorima, a nestalo je zahvaljujući racionalnom pčelarenju (u kojem se ne ubijaju pčelinje zajednice radi ekspoatacije meda).
U planu je i objavljivanje jedne knjige sa veoma delikatnom temom o kojoj još nije vreme da se govori.
-Iako je situacija u kulturi zaista teška i dalje nalazim da radim najlepši posao na svetu. Finansijska situacija nije jedini problem sa kojim se suočavaju radnici u kulturi danas. Veliki problem je i pad kriterijuma i očigledno neznanje poslenika kulture u negovanju pravih vrednosti, za šta je zaslužno i ovakvo obrazovanje - kaže gospođa Angelovski i podvlači da je status kustosa često poražavajući i ponižavajući, što nije ništa novo u našem društvu gde je kultura marginalizovana. U vremenima tranzicije, političkih i ekonomskih previranja, u vreme liberalnog kapitalizma kada na očigled gubimo sve svoje resurse i kao država, i kao društvo, i kao pojedinci, veoma je važno da sačuvamo kulturu i naše nasleđe, jer to je jedino što će nam ostati.
Ivo Andrić je rekao da ”…reč ni kada je u najdubljoj šumi izgovorena ne ostaje na mestu, a pogotovo kada se napiše ili čak i drugima kaže…”. Reč, ako je prava i ako je kazana od znalca, trebala bi ne samo da se čuje i sasluša, već i da pokrene nekog/nešto na promene. Jer, onda sve ima smisla.