Za dvadesetšestogodišnju Jelanu Galetin se može reći da je devojka na mlazni pogon. U Novom Sadu je vezuju za događanja u Arena Cineplex-u, za EXIT, za mnoge druge festivale u gradu, ali i šire, često je lice sa TV-a, najavljuje događaje, obaveštava, izveštava...
Prvi posao dobila je u Areni Cineplex gde je kao student Filozofskog fakuleta u Novom Sadu, grupa za francuski jezik i književnost, preko studentske službe radila nedelju dana na cepanju karata, potom par meseci na blagajni, a pred prvi novosadski FEST, na osnovu njenih sposobnosti i ranijih iskustava pred kamerom, angažovana je za PR-a festivala.

Jelena Galetin se od najranijeg detinjstva bavila svim i svačim. Bilo je tu i baleta i muzike, sviranja sa bendom i košarke koju je sa sestrom Zoricom uporno forsira, uprkos protestima njihovih roditelja.
Pošto posao u Arena Cineplex-u nije ispunjavao sve njene afinitete, Jelena je uvek imala dovoljno energije da se posveti i drugim projektima. Bila je deo tima na „manjim i slatkim“ festivalima kao što je npr. "Green Days festival", na kojem je tri godine za redom bila PR, pa PR “Big snow fest” Kopaonik 2012. godine… Sledeće godine bila je organizator prvog multimedijalnog festivala “Dunavska fešta”, koji je imao za cilj upoznavanje Novosađana sa potencijalima Dunava duž celog njegovog toka, gde je uvezala sve svoje afinitete, i prema plesu, i prema muzici, fotografiji. Zatim su tu bile “Novosadske dečje zimzarije”, festival koji ima za cilj podsticanje dečje kreativnosti kroz druženje i igru, gde se više posvetila programima za predškolski i školski uzrast dece; jedan od dražih angažmana bio je Lice grada Novog Sada, izbor za najlepšu Novosađanku...
EXIT je bio logičan sled svega onoga što je do tada radila. Bila je i PR lice i PR menadžer, gostovala na raznim medijima, bavila se organizacijom medija i njihovim akreditovanjem, što je bilo i lepo i naporno. Svi ovi projekti bili su uvek još jedna stepenica više u ovladavanju nekim drugim još neistraženim oblastima, a ne samo na filmu i u muzici, i u iskustvenom smislu vrlo bitni.
Na svim ovim prjektima pojavljivala se u svojstvu, PR lica, PR menadžera ili PR menadžera projekta, u svojstvu organizatora, mada je kod nje, po sopstvenom priznanju, simptomatično da iako ne voli da se „gura“ gde joj nije mesto, voli da pomogne u svemu. To i ne čudi, jer s obzirom na iskustvo i angažovanost, sve te aktivnosti u raznim dešavanjima daju joj za pravo da da po neki savet i u segmentu za koji nije direktno odgovorna.
Posle nepune četiri godine Jelena Galetin se odvažila na otvaranje sopstvene agencije, i danas preko PR Agencije „Galetin“ po pozivu organizuje i vodi razne događaje, festivale, manifestacije.
Iako je profesionalno opredeljenje Jelene Galetin tesno povezano sa njenim velikim ljubavima - muzikom i plesom, trudi se, koliko god je to moguće, da radi ono što voli, i da voli ono što radi.
U Muzičkoj školi prvo je počela da svira klavir, ali joj je klarinet bio izazovniji. Njena želja je bila da svira instrument koji je svugde mogla da nosi sa sobom. Nije nastavila srednju muzičku školu zato što je u to vreme bila đak putnik, koji je iz Žablja dolazio u Novi Sad.
-Ne verujem da bi mi baš bilo prijatno da pored gimnazije idem još i u muzičku školu, a htela sam obe, pa sam se odlučila ipak za gimnaziju što nije bila loša odluka, jer sam posle nastavila da se bavim muzikom i iskoristila to moje znanje jako dobro, U gimnaziji sam prešla na saksofon koji od 2005. godine zvanično sviram u ska-punk bendu Mamurlook, koji danas pravi malu pauzu. Vakuum ispunjavam nastupima sa mojim bratom DJ Rastkom, čije je umetničko ime Ross, a naš spoj smo nazvali WeSax, u slobodnom prevodu, „mi smo loši“, u smislu da ne sviramo najbolje, ali je to jedno od boljih muzičkih iskustava koje sam imala. Slično razmišljamo, slušamo sličnu muziku i kada bi imalo malo više vremena verovatno bismo i zajedno pravili muziku - rekla je gospođica Galetin.
Kada je Jelena počela da svira saksofon, u Novom Sadu je samo još jedna devojka svirala ovaj instrument. Danas on postaje sve više ženski instrument, a odgovornost za to, kao i trendu kome je doprinela, sigurno snosi i Jelena.
Mada danas radi više nego ikada, a slobodnog vremena ima manje nego što bi volela, poslednjih godinu i po dana je odlučila da se posveti onome što je davno želela - da pleše tango. Ustvari tango je igra za dvoje, i nije lako naći partnera za taj ples, ali je Jelena ipak uspela u tome.