Mon09282020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Pjotr Nikolajevič Vrangel, duh ruskih belogardejaca u Sremskim Karlovcima

Pjotr Nikolajevič Vrangel, duh ruskih belogardejaca u Sremskim Karlovcima

  • PDF

Godine 2007. u Sremskim Karlovcima podignut je spomenik generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu (1878-1928), jednoj od najvažnijih ličnosti izbeglih “belih” Rusa, ujedno i prvo spomen-obeležje ruskoj emigraciji u svetu. Spomenik je delo ruskog vajara Vasilija Azemše, a projekat su pomogli poslovni ljudi Viktor Lebedev i Dragan Avramov. Postavljen je, ne slučajno, ispred stare Gradske bolnice - Špitalja, gde su u početku smešteni izbegli Rusi (kao i u Svečanoj sali Magistrata, u "Blagodejaniju" i po privatnim kućama), a u kojoj je neko vreme stanovao i general.

Ruska emigracija je još posle Drugog svetskog rata želela da podigne taj spomenik u Beogradu, pored Ruske pravoslavne crkve Svete Trojice u Tašmajdanskom parku, gde je general Vrangel i sahranjen po sopstvenoj želji, ali zbog problema oko vlasništva nad zemljištem, to nije bilo moguće ralizovati.
Pjotr Nikolajevič Vrangel (1878-1928) potiče iz jedne vrlo ugledne porodice nemačkog porekla, o čemu svedoči njegovo prezime. Porodica je se pominje još u XIII veku. On sam rođen je Novoaleksandrovsku i njegovo prvobitno opredeljenje nije bilo vojničko. Po zanimanju je bio rudarski inženjer, međutim 1901. godine postaje rezervni vojni oficir. Aktivno se priključuje ruskoj vojsci tek kada je počeo Rusko-japanski rat 1904/5. godine i od tada počinje njegova sjajna vojnička karijera. Vrangel je 1910. godine završio Nikolajevsku imperijalnu generalštabnu akademiju a kasnije i konjičku školu i u Prvi svetski rat ulazi sa činom kapetana. Već te 1914. godine zbog izuzetnih uspeha postignutih na bojnom polju u jesen 1914. dobija najviše rusko odlikovanje - Orden Sv. Đorđa IV reda, da bi 1917. godine dobio čin generala. Te 1917. godine dolazi do Velike revolucije u Rusiji (prvo februarske pa zatim oktobarske), i praktično Oktobarska revolucija Rusiju „izbacuje“ iz rata jer je sklopila separatni mir sa Nemačkom. Vrangel napušta vojsku i odlazi na Jaltu, na Krim, gde ga hapse boljševici, ali on beži iz zatvora i pridružuje se novoformiranoj ukrajinskoj vojsci. Ukrajina je u to vreme bila nemačka marionetska država i kada je to video, napušta i njih i pridružuje se antiboljševičkoj Dobrovoljačkoj armiji na Kavkazu, gde preuzima komandu nad jednom divizijom, koja kasnije prerasta u korpus i na kraju postaje Kavkaska dobrovoljačka armija. Postigao je velike uspehe boreći se protiv Crvene armije, međutim, jedan od razloga pobede boljševika bila je svađa glavnokomadujućih carskih snaga. On dolazi u sukob sa generalom Denjikinom i zbog tog sukoba biva smenjen. Godine 1920-te Vrangel preuzima dužnost vrhovnog komandanta snaga Belih na Krimu, formira posebnu vladu, sprovodi reforme (agrarnu reformu ne bi li rusko stanovništvo privukao na svoju stranu), ali bilo je suviše kasno da se išta ozbiljno uradi. Kada je video da će snage carske vojske da pretrpe poraz zahvaljujući pre svega njegovoj diplomatskoj aktivnosti, uspeo je da organizuje evakuaciju 150.000 vojnika, ranjenika, civila-uglavnom inteligencije, udovica, siročadi sa Krima, obezbedivši za to 150 brodova. Od 1919. do 1925. godine u našu zemlju je stiglo oko 50.000 izbeglica iz bivše ruske imperije, dok su u Sremskim Karlovcima bili stacionirani ruski oficiri i manji kozački odred Garde.
Vrangel je posle kraćeg zadržavanja u Beogradu sredinom marta 1922. godine stigao u Karlovce gde mu se pridružuju porodica. Iz Drezdena dolaze njegovi roditelji. Njegov otac baron Nikolaj Jegorovič Vrangel umro je u Sremskim Karlovcima i sahranjen je na groblju Čerat. Iz Pariza u Sremskim Karlovcima pridružuje mu se supruga sa troje dece.
Fotografija koja je postavljena iza spomenika, pokazuje jednu od smotri ruskih vojnika u Sremskim Karlovcima. Iako je vojska bila u izbeglištvu on je insistirao da se redovno održavaju vežbe. Ne samo da je njegov štab bio u Sremskim Karlovcima, već je bio i sedište Ruske pravoslavne crkve u izbeglištvu u celokupnom ratnom periodu.
Poslednjih dana oktobra 1926. Vrangel je definitivno napustio Karlovce i nastanio se u Briselu gde je 25. aprila 1928. godine iznenada umro u svojoj pedesetoj godini. Postoje spekulacije da ga je brat njegovog sluge otrovao. Njegova poslednja želja je bila da bude sahrajen u "bratskoj slovenskoj pravoslavnoj zemlji, na komadu ruske zemlje". Želja mu je ispunjena 1929. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd i danas počivaju u ruskom hramu Svete Trojice na Tašmajdanu, koju je podigla ruska emigracija 1924. godine prema projektu arhitekte Valerija Vladimiroviča Staševskog, a koja je od 1945. podvorje Moskovske patrijaršije.
Za većinu izbeglih Rusa, Kraljvina je bila samo usputna stanica na putu u zapadne zemlje, pre svega Francusku i SAD. Oni koji su ostali, umeli su da se novoj domovini oduže na najbolji način, razvijajući je od arhitekture i umetnosti do nauke.
Prema popisu iz 2002. godine u Beogradu živi svega 1.049 ljudi koji se izjašnjavaju kao Rusi, a u celoj Srbiji ih je još 2.588. I danas nekoliko porodica, potomaka Rusa iz tih nemirnih vremena, živi u Sremskim Karlovcima.

Milena Katić, vodič
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar