Sun07142024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back KULTURA LIČNOSTI Borba Dragoljuba Tašlića za vršačke ostenjake

Borba Dragoljuba Tašlića za vršačke ostenjake

  • PDF

Profesor u penziji, hroničar Vršca i dugogodišnji novinar, koji se uspešno bavi fotografijom, zagovornik je otvaranja Vršačkih planina za posetioce, goste, turiste, i otkrivanja njihovog blaga. U Vršačkim planinama postoje tzv. ostenjaci, stene koje za neupućenog posetioca predstavljaju samo obične gromade, ali oni upućeni u tim gromadama mogu uočiti prava umetnička dela.

Poslednjih trinaest godina Dragoljub Tašlić se bavi istraživanjem ostenjaka, iznalaženjem zanimljivih detalja na prirodnim stenama pretežno od škriljaca i gnajsa, nastalih pod uticajem raznih fizičko-geološkim procesa. Dragoljub Tašlić smatra da bi vršački ostenjaci kao vajarska dela prirode mogli biti interesantan turistički proizvod.
-Svugde u svetu u planinsko-brdskim predelima ova čuda prirode privlače veliku pažnju turista. Nažalost, mi još nemamo taj nivo interesovanja i takvu turističku koncepciju da i to iskoristimo kao svojevrsan turistički potencijal. Vršački breg bi sa svojim ostenjacima mogao da predstavlja jednu jedinstvenu riznicu vajarskih dela nemerljivog značaja i lepote - smatra Dragoljub Tešlić.
Na vršačkim ostenjacima mogu da se uoče različiti likovi, figure različitih životinja, biljaka. Ovaj entuzijasta je sve markirao, fotografisao i neke od tih fotografija su našle mesto na izložbi u Zelenom salona Galerije Prirodnjačkog muzeja u Beogradu na Malom Kalemegdanu. Izložba pod nazivom “Geomorfološki dizajn prirode na primeru vršačkih ostenjaka” samo je prva u ciklusu “Priroda kao vajar”, autora Dragoljuba Tašlića iz Vršca (autor fotografija) i kustosa Dragane Vučićević.
Najveća atraktivnost ostenjaka predstavlja činjenica da svako prema svom viđenju sveta, razvijenoj mašti, prema interesovanju može da uoči nešto sasvim drugo. Neko u steni može da uočiti lik nekog ratnika, drugi će u tom istom prepoznati tužni lik neke starice, u tome i jeste suština. Lepota ostenjaka je i u tome što se oni stalno, pod uticajem prirode, menjaju.
Ovaj prirodni fenomen jednog dana mogao bi se prevesti u turistički proizvod, mogao bi se organizovati foto-safari i da se najmaštovitija fotografija sa tih tura nagradi. Mogla bi se takođe, jednoga dana organizovati i vajarska kolonija, na kojoj bi se uz pomoć prirodnog materijala-gnajsa, od kojeg su sagrađene Vršačke planine, stvarale figure po uzoru na prirodu.
-Možda je to za naše uslove malo preambiciozno ali, mi kao i sve zemlje u svetu, ležimo na potencijalima, jedino što mi naše ne koristimo. Ovoga puta posle trinaest godina pokušavanja da objasnim da to ima smisla i neku svoju vrednost, konačno smo napravili izložbu i posle Beograda, izložba će se vratiti u Vršac - kaže Dragoljub Tešlić i pun optimizma i vere u svoj rad dodaje da su mnoge ideje ugledale svetlost dana tek posle mnogo godina, ako su toga bile vredne, u šta se uverio pišući hroniku Vršca.
Vršače planine često nazivane Vršaki breg, pružaju se u pravcu istok-zapad u dužini, do rumunske granice, 12 km sa najvećom širinom od 8 kilometara. Čitavo to područje je pod ostenjacima. Oko 700 metara niže od Guduričkog vrha niže se ostenjak do ostenjaka, koji predstavljaju pravi izazov za vrhunske alpiniste i za ljude posebnih interesovanja. Gro ostenjaka nalazi se na pristupačnim terenima.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com