• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

U Inđiji, koja se nalazi na južnoj strani Fruške gore, između Novog Sada i Beograda, Rume i Sremskih Karlovaca, između Gornjeg i Donjeg Srema, vinskog i svinjskog, podignuta je mala vinarija Ravnica, braće Radoslava i Aleksandra Kovačevića.
Posebna, drugačija, jedinstvena. Dok Gornji - vinski Srem ide prema Fruškoj gori, Donji - svinjaski prema Obedskoj bari, mada malo bliže vinskom, Inđija je nekako na sredini, pa je tu pokupljeno sve lepo i od jednih i od drugih, i uz šunku proizvode se i piju dobra vina. Da je to tako potvrdila su nam braća Kovačević iz Inđije.

Njihova priča nastala je iz ljubavi prema vinu. Vinarija Ravnica nema iskustvo koje se naslanja na tradiciju generacija, ali ima dva brata koja su naučila prvo da piju, pa onda, kada su to sasvim savladala, i da proizvode vino. Rodio se u njima neki sremački inat „da naprave svoje i da se prave važni“. Da je vino dobro, nisu verovali na reč prijateljima, već su tražili mišljenje stručnih arbitara i tek nekoliko nagrada sa raznoraznih vinskih festivala dalo im je potvrdu da su njihovi prijatelji govorili istinu.
Kasnije su pomislili zašto nešto što je hobi, i to lep hobi, ne bi preraslo u profesiju. Vinom se bave 4-5 godina, a u poslednje dve malo ozbiljnije o tome razmišljaju.
Braća Kovačević na tri hektara koja se pružaju na zadnjim padinama Fruške gore i „ulaze“ u Dunav, na potezu između Starog Slankamena i Krčedina na lokalitetu Jandi, gaje klasične sorte grožđa, od kojih proizvode vina neobičnih imena.
-U ovom trenutku iz naše vinarije izlaze četiri vina: Rajnski Rizling „Ima dana“, zbog toga što se u ovom našem kraju belo vino vezuje za dan, špricer, za posao u njivi i vinogradu; za neki posao koji „ima dana“ da se lagano obavi. Naš Rajnski Rizling je malčice slatkast za razliku od Rizlinga za koji očekujemo da je više kiselkast. Naše drugo vino je Rose. Rose „Tiha noć“ je lepršavo vino, zaduženo da podstakne lepo raspoloženje, univerzalan i prijemčiv uz svaku vrstu jela. Ako ne znate koje vino da poslužite, sa Rose-om nikada nećete pogrešiti. Naš je od Frankovke od koje malo ko radi, jer je uobičajeno da se od njega proizvode teža crvena vina. Onda dolaze dva crvena vina: Vranac koji je jedini u nekom klasičnom, uobičajenom obliku. Vojvodina je predodređena za bela vina, kao što je Rizling, ali naš Vranc je „U ranu zoru“, posle onog belog vina „Ima dana“, kada nas „noć malo smiri“ i završimo poslove pa se malo oraspoložimo uz to, onda idemo do „Rane zore“. Na kraju dolazimo do Vranca iz barika, „Šešir moj“ jer, kada nakrivimo šešir tada se polako osvežimo, napijemo i tog Vranca i onda nam je i vlastita žena lepa - šeretski kaže Radoslav Kovačević.
Sa „Ima dana“, „Tihom noći“, „U ranu zoru“ i „Šeširem mojim“ je zaokružena berba 2013. Ali, igra se nastavlja, pa braća nastavljaju sa ekperimentisanjem, i već dogodine planiraju da prošire svoj asortiman na dva bela, dva rosea i dva crvena vina, koliko je za jednu ozbiljnu, ali malu vinariju, kakva je vinarija Ravnica, sasvim dovoljno da se kvalitetno predstavi.
Trenutno traje potraga za adekvatnim objektom vinarije koji bi odgovarao imidžu vlasnika i vina. To ne može biti neki običan prostor, jer kod njih ništa nije obično.
O tome govori i njihov jedinstveni stajling: čizme, somotske čakšire, košulja, prsluk i šešir, što podseća na svečanu, nedeljnu odeću kauboja iz starih vestern filmova. Gospodin Radovslav Kovačević objašnjava da je to tradicionalna sremska planinska nošnja i da su se za nju odlučili zbog orginalnosti. One uobičajene sremačke nošnje, gde muškarci nose takozvane dugačke gaće, odnosno vrlo široke pantalone od belog platna, košulju paradnu, a ne radnu, jer paradne imaju vez, prsluk i šešir, suviše se često ponavljaju na sajmovima, festivalima i vinskim događajima. Njihova je jedna jedina.
Na jednom takvom, vršačkom Vinofestu 2014. održanom krajem marta, među izlagačima zapazili smo i ovaj naobičan par sa jedinstvenim vinima.
-Ovde niko nije došao sa lošim vinom, kao što se ni na bilo kojoj drugoj manifestaciji ne izlažu više vina lošeg kvaliteta. Nije teško napraviti dobro vino, plati se enolog, nešto se vidi, nauči, a postoje i prirodne sklonosti nas koji smo se upustili u ovaj posao. Ali, male vinarije to ne mogu uvek da plate i male vinarije su slične. Zato se mi trudimo da sve to uradimo malo drugačije, bar malo - rekao je Radoslav Kovačević.