• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Vojvodina će do sredine 2014. godine dobiti novu Strategiju razvoja banjskog turizma. Ovo je krajnji cilj projekta COOLING CUBES, vrednog više od 100 hiljada evra, finansiranog iz sredstava EU kroz program prekogranične saradnje Srbije i Mađarske, koji se realizuje tokom 16 meseci (počeo je u martu 2013., a završiće se 30. juna 2014. godine). Nosilac projekta je Univerzitet iz Segedina. Partneri su opština Morahalom i opština Ada, Razvojna agencija opštine Temerin i Regionalna razvojna agencija Bačka.
Glavni rezultat ovog projekta će biti razrađena strategija razvoja banjskog turizma za banje koje se nalaze u okolini koridora 10, na glavnom putu Budimpešta – Beograd. Značajan rezultat projekta su situacione analize nekih jodnih banja na teritoriji Bačke, kao i na teritoriji Mađarske.

Sanju Gavrilović, asistenta direktora Regionalne razvojne agencije Bačka, na radnom sastanku održanom u sredu, 16. aprila 2014. godine, u novosadskom hotelu „Prezident“, zamolili smo da nam nešto više kaže o samom projektu COOLING CUBES?
-U ovaj projekat je uključeno oko dvadesetak banja, s tim da na teritoriji Bačke nemamo tako definisane banje kao što su banje na teritoriji Mađarske ovog pograničnog dela. One banje za koje smo mi bili zaduženi, kao Regionalna agencija Bačka, su Jodna banja Novi Sad, Jodna banja u Bečeju, Slankamen, i na početku samog projekta imali smo neka ispitivanja situacije u opštini Titel i u MZ Kisač. S tim u vezi smo radili situacionu analizu Jodne banje u Bečeju, dobili određene rezultate i ona je jedan deo te tzv. velike strategije koja će biti urađena na kraju projekta.
*Kada se očekuje strategija banjskog turizma i koji će uticaj imati na razvoj banjskog turizma?
-Što se tiče strategije, ona je pre svega dobar početni korak da se vidi gde se uopšte nalazimo u celoj priči banjskog turizma, na koju stranu treba da idemo, šta je ono što posedujemo i na čemu treba da radimo. Strategija se očekuje do kraja juna, do kraja projekta, i za nju će biti zadužen Univerzitet iz Segedina kao nosilac projekta, a iskreno se nadam da će taj dokument biti odskočna daska, pre svega za razvoj banjskog turizma, gde imamo dosta potenicijala, stručni kadar, što je velika razlika u odnosu na banje na teritoriji Mađarske. U banjama Mađarske rade ljudi vezani za turizam, dok kod nas radi stručno osoblje koje može ispratiti sve tretmane koji se u banjama sprovode. Pored toga što ćemo imati tako jedan važan dokument, bitno je što smo uspostavili konktakte sa relevantnim ljudima i institucijama i sa jedne i sa druge strane, jer smo tokom svih ovih meseci rada na projektu, ukazivali na značaj baš tog dela razvoja turizma, banjskog i zdravstvenog. Mislim da do danas niko nije radio na potenciranju te vrste turizma, pre svega na teritoriji Bačke i pograničnog dela Mađarske.
*Bili ste nedavno u posetu mađarskim banjama, kakva su iskustva, u čemu je tajna uspešnosti njihovog banjskog turizma u odnosu na naš?
-Situacija u Srbiji i Mađarskoj što se tiče banjskog turizma je potpuno različita. Ono što bismo mogli od njih da prekopiramo je način na koji su dostigli taj nivo organizovanosti. Možda bismo mogli da učimo i na njihovim greškama koje su imali tokom uspostavljanja tog sistema, da ih ne ponovimo. Mi možemo od njih da naučimo kako su došli do sredstava, šta je sve bilo potrebno za to. Ono što je naš veliki potencijal je da mi imamo resurse, imamo kvalitet voda, imamo obučen zdravstveni kadar koji radi sa pacijantima, ali nam nedostaje organizacija, dovoljno sredstava da bismo organizovali banju onako kako su to oni uradili.
*Da li je greška u nepostojanju javno-privatnog partnerstva ili nešto drugo?
-Greška je pre svega u neprepoznavanju potencijala koje trenutno imamo, možda nešto što smo trebali ranije prepoznati i što smo trebali sitnim koracima ostvariti, da bismo došli do broja prodatih karata koje ima banja Morahalom. Treba da kažemo da imamo razvijen npr. zdravstveni turizam, da guramo to, da imamo bogate sadržaje, manifestacije, da sve to povezujemo...
*Statističari kažu da u Vojvodini imamo 1200 manifestacija, od kojih su neke i sa više destina hiljada posetilaca. Da li je to šansa i za ovu vrstu turizma i kako to sve uvezati?
-Pre svega na lokalu treba da postoje ljudi koji će sve to prepoznati, jer oni koji žive na lokalu najbolje znaju šta imaju, šta mogu i čime raspolažu. Kasnije možda da im se obezbedi da na lakši način savladaju neke administrativne prepreke, kako bi došli do potencijalnih investitora, do nekih sredstava, kroz konkurse koje raspisuje Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za privredu i za turizam. Mislim da treba samo malo da budu angažovaniji u donošenju nekih odluka i da više osluškuju šta kaže tržište. Projekat COOLING CUBES uključivao je i Pokrajinski sekretarijat za privredu, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, eksperte sa terena koji su nam pomagali u izradi situacione analize, konkretno kod Jodne banje Bečej, što je i projektom bilo predviđeno. Na sve naše radionice pozivali smo članove klastera, projektne partnere sa lokala da kažu šta misle, šta bi trebalo da se sve nađe u toj strategiji. Mi smo pokušavali da sve te ljude okupimo na jednom mestu, baš kao i danas, da kažu šta misle o celoj ovoj priči, a sve to će biti sažeto u strategiji koju svi učesnici u projektu sa nestrpljenjem očekuju - zaključila je Sanja Gavrilović