Porodična slava Sveti Trifun odredila je put porodice Adžić i pre no što su i pomislili da će se jednog dana baviti vinogradarstvom i proizvodnjom vina. Tako je Sveti Trifun – zaštitnika vinogradara, vinara i ljubavi, postao njihov zašitni znak, a i kompletna linija njihovih vina koristi ime Svetog Trifuna.
Ilija Adžić, trideset jednogodišnji je vlasnik vinarije „Adžić“ (iako se tata Vlado za sve pita) registrovane u Temerinu, sa vinogradima i podrumom u izgradnji, na potezu Velikog dola u Čortanovcima, u Sremu, Fruška gora. U skorije vreme tamo gde su vinogradi, naći će se i proizvodnja, i pogon, podrum i sva vina koja proizvodi ova vinarija. U stvari, vina su konačno „skrašena“ i tamo su gde i treba da budu, jer je berba 2012. godine odležala u Čortanovcima. Do tada su vina seljena u Temerin zbog čega je trpeo kvalitet samog vina, a danas su veze sa Temerinom samo administrativne.
Porodičnu vinariju su pokrenuli 90-tih godina Vlado i Nevenka Adžić. U vinogradu su bile zastupljene samo stone sorte grožđa, pa se za proizvodnju vina, tada samo za domaće potrebe, grožđe kupovalo. Godine 2004. porodica menja svoj kurs, sadi vinske sorte i od 2007. godine, kada su njihovi vinogradi stasali, isključivo proizvode vino od svog grožđa, bez da ga dokupljuju. Danas su na površini od hektar i po zasađene vinske sorte, Merlot, Cabernet i Frankovka od crvenih i Traminac, Chardone i Tamjaniku žutu od belih. Od njih se proizvode šest vrsta sortnih, isključivo suvih vina, tri vrste desertnih Bermeta i Rose se porizvodi od Frankovke.
Količine vina su prilične ograničene, s obzirom da dolaze sa hektar i po zemlje, ali vinarija „Adžić“ je već godinama prisutna na svim renomiranim festivalima i sajmovima vina, gde je redovan dobitnik priznanja za kvalitet svojih vina, i dobar je primer fenomena malih vinarija.
-Odlučili smo se da ostanemo mala vinarija da bi stigli sve sami da odradimo. Od spoljnih saradnika tu je samo tehnolog Tanje Đurić, i niko sa strane nije uključen u bilo šta što se odnosi na vinariju, od sadnje do intervjua. Čak je i projekat vinskog podruma projektovala moja sestra, koja je po stuci arhitekta, a brat koji se bavi fotografijom i ima sklonosti prema dizajnu, je dizajnirao etikete. Bukvalno sve što je zakonom dozvoljeno da sami radimo, odrađujemo sami i više od hektar i po ne bismo mogli da postignemo, a to je preduslov za rezultate koje postižemo na svim festivalima - objasnio je mladi gospodin Adžić.
Vina vinarije „Adžić“ se mogu naći za sada u Novom Sadu i okolini, u restoranima od Temerina do Čortanovaca i za sada u jednoj vinoteci u Beogradu.
-Imamo još prostora i nismo u situaciji da odbijamo mušterije, ali zbog godišnje male serije, naša vina se ne piju van granica Vojvodine - dodaje Ilija Adžić.
Ilija Adžič je po profesiji hemijski tehničar, pa je i na taj način blizak sa vinogradom, od kojeg njegova porodica i njegov otac, isključivo žive. Vinograd traži, slugu a ne gospodara, ali on ne bi ovaj posao menjao ni za jedan drugi.
- Imamo dovoljno za naše potrebe. Svesni smo da se od ovog rada nećemo obogatiti, ali i svesni da od ovog poštenog rada relativno pristojno živimo. Takođe, daje nam mogućnost da kažemo da imamo svoj posao i navodno smo gospodari svog vremena. To je samo prividno tačno jer vinograd je gospodar našeg vremena - kaže Ilija Adžić.
Dalje ambicije porodice Adžić u pogledu razvoja vinarije su da sa završetkom izgradnje podruma, obezbede uslove za bavljenje vinskim turizmom, jer u Čortanovcima postoje mali kućni podrumi, ali ni jedna druga, osim njihove, u prečniku od 20 kilometara, registrovana vinarija.
Porodica Adžić u narednih deset godina ne namerava da proširuje zasade jer i sama izgradnja vinskog podruma, koju uzgred rečeno, zidaju sami muški članovi familije (tata Vlado i sinovi Vuk i Ilija) dosta košta. Tek nakon toga može se razmišljati i o nekom proširivanju, ali i to će biti u pitanju manje površine.
