Gospodin Dragutin Miljković, dugogodišnji tuistički radnik i Veliki majstor vinskog viteškog reda “Arena Zabatkiensis”, na skupu organizovanom povod Izložbe vina održanoj u okviru 47. Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu, spojio je ova dva svoja znanja, iskustva, strasti, već kako god, u jednu, kako on samo zna, pitku priču o vinskom turizu.

-Jedna dobra vest je da je vino u modi. Napisao sam u zagradi opet, jer nisam dovoljno upućen u to, kada je to još vino ovako bilo u modi kao sada i držim da je za vinare, vinogradare, vinoljupce, vinopije, to dobra vest. Za nju mi ne treba puno argumenata.
Vino se širi po čitavoj geografiji. Indija je danas zemlja koja puno uvozi vina, Kina je jedan od najvećih uvoznika, Japan je poludeo za vinom, Amerika je po količini popijenog vina prestigla Francusku. Ceo svet je u tom trendu i to govori da to nije moda, već da je u pitanju vrednost, kvalitet, proizvod, sve ono što može da se pretvori u dobitak u svekolikoj internacionalnoj globalnoj trgovini. Podizanje kvaliteta se dešava, kultura vina je sve prisutnija. Više nije običaj da neko dođe u kafanu i da traži belo ili crno vino, svako zna šta želi i vrlo je izbirljiv u onome šta će popiti. Za to su zasluge, po mom dubokom uverenju, ljudi koji dižu lestvicu kvaliteta, dakle prvi u rangu zaslužnih za kvalitet su oni koji proizvode najbolja vina. Iza njih su oni koji trče iza njih i pokušavaju da ih stignu. Iza njih dolaze oni koji sve to opisuju i prate, mediji itd. I skromno, da pomenim ulogu vinskih vitezova, koji su desetak godina na sceni i koji se manje više bave temom koja se zove kultura vina.
Druga dobra vest je da su u modi turizam specijalnih interesovanja, neki to zovu tematski turizam, meni je ovo prvo preciznije. I tu se mi vinari nalazimo. Putovanja povodom vina su masovne pojave. Putovanja putevima vina nose posebna interesovanja koja mogu da budu vrlo masovna i vrlo brojna i ono što je u toj priči za nas vrlo važno, sastoje se od uverenja. Nije više hit da se ide u velikim grupama na nekave provode, u takvim slučajevima je čovek pretežno brojka u nekakvim velikim skupinama, po logici stvari vrlo šarolikoj i različitih interesovanja. U celoj toj priči turistički provod i doživljaj, što i jeste cilj putovanja, biva vrlo često zatamljen. Naspram toga u modi su manje grupe, sa specifičnim zahtevima i zanimljivim interesovanjima, a kada je vino u pitanju onda akcentiram one ideje koje vinopije teraju da putuju i tragaju za neprobanim, za neiskušanim, za nečim što je novo, što je doživljaj i novi užitak. Ima onih koji govore da turisti nestaju, da je to sorta koja izumire, a javljaju se putnici u potrazi za doživljajima. U tom kontekstu dopala mi se misao jednog publiciste koji je iskazujući neka svoja osećanja, kada pominje vina između ostalog rekao: „Kad kažem Chardonnay, ja mislim na Chanel Coco“. Druga zgodna misao koja je za nas interesantna je misao takođe jednog publiciste koji je proveo neko vreme u Srbiji istražujući za svoje novine turističke mogućnosti, i nećete verovati - zaključio je da je „Prokupac“ vino koje je najsvestvenije podneblju Srbije. Njegov zaključak, njegova priča.
U svakom slučaju, ovo nas navodi na pomisao da naše mogućnosti sa vinima koja se u Srbiji i Vojvodini neguju od davnina, koja nisu na špici današnjih velikih serija, velikih medijskih pratnji, a u suštini su veoma kvalitetna, dragocena, pitka i prijatna, nešto što može da bude dobar povod da i vinopije, da i ti ljudi koji žele da putuju povodom vina, zaista ovde dožive nešto originalno i dobro (trebalo bi puno vremena da nabrajam šta je to orginalno i dobro).
Novinarka New York Times-a u broju od 11. januara 2014. godine, poziva svoje čitaoce da obavezno u Vojvodini posete 52 destinacije, između ostalog i Suboticu sa precizno napisanim palićkim vinskim putem. U tekstu je bila i instrukcija - ne Chardonnay, i ne Sauvignon blanc, nego neko od vina koje je probala u malim vinaijama u okolini Subotice. Mi bismo voleli da je to bila Kevedinka, Kadarka, Ezerjo, Buvije, možda i jeste. Radimo na tome da saznamo gde je sve bila i šta je radila, a dotle imamo reakcije i nadu da će krajem septembra doći jedna grupa Amerikanaca na taj poziv u Subotičku vinsku regiju.
I to zapravo jeste ono što ohrabruje, i u kontekstu sveukupne globalizacije gde male vinske regije sa malim vinskim serijama postaju interesantne, na takav način razumevajući i aktuelne turističke trendove, daju nadu da ima smisla da se borimo - zaključio je gospodin Dragutin Miljković.