Sinoć su koncertom u Sinagogi, na veličanstven način završene 34. Novosadske muzičke svečanosti - NOMUS 2014. Delom srpskog autora Aleksandra Simića „Zodijak” - 12 karakternih znakova za klavir i orkestar, u srpskom premijernom izvođenju naše poznate pijanistkinje Rite Kinke uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog orkestra, pod dirigentskim vođstvom Berislava Skenderovića, te snimcima iz svemira koje je načinila NASA i koja je dala ekskluzivno pravo za njihovo korišćenje za ovu priliku, u prvom delu koncerta i delom R. Štrausa „Tako je govorio Zaratustra“ u drugom delu, zatvoren je krug započet šest dana ranije, nastupom Beogradske filharmonije pod umetničkim vođstvom violiniste Dmitrija Sitkoveckog.

Gošća iz Azerbejdžana, Aziza Mustafa Zadeh sa publikom je podelila „muziku od srca“ od koje se oprostila rečima: „Imate lepu zemlju, držite se zajedno i volite se, Bog vas blagoslovio“.
Ranije te večeri Kemal Gekić je takođe blagoslovio Novosađane dvo i po časovnim komcertom i sa tri bisa. Činilo se da je tako moglo do sutra da gro publike nije žurio na sledeći koncert.
„Sokvadro Italijano“ je na NOMUS doneo duh zlatnih godina italijanskog filma, kroz muzičke teme, „Od Monteverdija do Mine“ povezujući dug put italijanske muzike od 1600 godine do šezdesetih godina XX veka, uz odlomke iz filmova Pjer Paola Pazolinija, Mikelenđela Antonionija, začinjene jedinstvenim, anđeoskim glasom pevača i plesača Vinčenca Kapecuta (Vincenzo Capezzuto).
Džoslin Puk (Jocelyn Pook), proslavljena kompozitorka muzike za filmove velikih svetskih reditelja nastupila je sa svojim ansamblom i oduševila i svojom muzikom ali i spontanošću i neposredošću.
Vrhunac ovogodišnjeg NOMUS-a, verovatno je bio nastup četvoro naših svetski poznatih i priznatih umetnika, poteklih sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, na koje Novi Sad i Srbija treba da budu s pravom ponosni. Prvo se predstavila Jasminka Stančul sa Bečkim triom Brams i sve prisutne zavela „bečkim šarmom“. Dan kasnije Kemal Gekić je prikazao ogromnu energiju i „moć sudbine“, a Aleksandar Madžar je uz Prokofjeva, prikazao rusku snagu i liriku, kao i uvek, pomerajući granice mogućeg, u čemu mu je pomogao Simfonijski orkestar RTS-a pod vođstvom Bojana Suđića. Na kraju Rita Kinka, kao najlepši poklon i žal što festival, kao i sve drugo mora da ima svoj početak i svoj kraj, u večeri „Odiseje u svemiru“ uznela je publiku do zvezda.
Ovaj NOMUS možda se najbolje može opisati kroz dosetku Roberta Holingvorta (Robert Hollingworth) osnivača vokalnog ansambla „I fađolini“ (I Fagiolini), koji je protkano engleskim humorom izjavio, da su neke kompozicije napisane da izvođači uživaju u njima, što ne važi i za publiku. Ona može kako hoće. Tako je i bilo. Izvođači su listom uživali u delima koja su interpretirali, i tu atmosferu ljubavi i zadovoljstva umeli da podele sa publikom.
Na kraju, najveća zasluga za sve viđeno i doživljeno pripada malom MONS timu: Milanu Raduloviću, glavnom odgovornom uredniku, Mariji Adamov, umetničkoj direktorici festivala i Mii Doroški, programskoj saradnici. Slobodno možemo reći da je i ove godine NOMUS nadmašio sam sebe. Da je u šest dana prikazano devet odličnih muzičkih programa vrhunskih umetnika, da su prateći materijali, programske knjižice, programi i bilten sa intervjuima umetnika bili uvek na dohvat ruke posetiocima i da je ovo bez ostatka najbolje organizovan festival, u moru festivala prisutnih na nivou grada i šire.